Tramp bolje razume Srbiju

Obrad Kesić, ambasador i šef Misije BiH pri EU, ocenjuje u razgovoru za „Vesti“ da će nova američka administracija doneti neophodne promene na geopolitičkom nivou, a činjenica da je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije bio među prvim svetskim liderima koji je razgovarao sa Donaldom Trampom, novoizabranim predsednikom SAD, govori o liderskoj poziciji Srbije na prostoru Zapadnog Balkana. To je veoma važna poruka, ističe Kesić.

Šta govori činjenica da je Vučić jedini lider sa Zapadnog Balkana koji se čuo sa Trampom odmah posle njegove pobede na izborima u SAD?

– Činjenica da je Vučić bio među onim liderima koji se pričali sa Trampom puno govori o poziciji koju Srbija ima pred sobom u odnosu na novu administraciju. To je mnogo važno. Ne treba zaboraviti da niko drugi sa Zapadnog Balkana nije imao takav razgovor, tu priliku. To govori da Srbija uživa bolju poziciju od svih suseda i da već postoji jedan nivo komunikacije koje do sada, nažalost, nije bilo između Vašingtona i Beograda. To otvara prostor ne samo za Srbiju, već i za Banjaluku i za Republiku Srpsku.

Koliko je to rezultat srpske dijaspore u SAD koja je aktivno učestvovala u predizbornoj kampanji?

– Činjenica je da Srbi koji su bili uključeni u kampanju za predsednika Trampa nisu tu odskora. Oni su sa njim od 2016. godine zbog toga što je bio jedini antiglobalista koji se tako definisao od prve kampanje do sada. I drugo, zato što je prihvatio Srbe, ne samo kao ravnopravne pripadnike tog njegovog pokreta MAGA, nego je na neki način, stalno kroz komunikaciju preko ambasadora Grenela, preko senatora iz Viskonsija i nekoliko drugih ključnih ljudi koji su mu bliski, slao signal da Srbija treba da bude glavni faktor na prostoru Zapadnog Balkana.

Treba vremena za promene

Srbija se nada da će sa Trampom doći do mnogo boljih odnosa u odnosu na aktuelnu administraciju. Koliko je to moguće?

– Imamo novonastalu situaciju. Ono u šta još jedino nismo sigurni jeste kada će se pojaviti i konkretan dokaz da su se stvari okrenule na sasvim drugačiji način kada je reč o odnosima Beograda i Vašingtona. Ali, sama činjenica da su za vreme jedne veoma teške kampanje ključni ljudi iz njegovog Izbornog štaba, uključujući i njegovog sina, bili u Beogradu, govori o tome da Srbija ipak više nije izolovana. I ne samo da nije izolovana nego da ima možda i vodeće mesto što se tiče partnerstva sa novom američkom administracijom. Nažalost, sada je veoma opasan momenat. Ovi koji odlaze spremni su da koriste svakakve prljave metode, pokušaće da zatvore onog čega se najviše plaše, a to je da će Republika Srpska da bude prihvaćena, da će imati svoj prostor zato što Srbija već zauzima jedno važno mesto kada je reč o Zapadnom Balkanu u američkoj administraciji.

Šta bi trebalo očekivati od nove američke administracije?

– Za promene koje dolaze trebaće malo vremena kako bi se osetile. Ali, već sada se oseća, vidi se da mnoge zemlje, od Evrope do Azije već pokušavaju da se približe novoj administraciji, menjaju neke stavove i pokazuju fleksibilnost koju ranije nisu imali. Ukoliko pogledamo pitanje rata u Ukrajini onda čujemo sve više glasova koji se zalažu za primirje i pregovore. Dosadašnji evropski komesar zadužen za unutrašnje tržište Tijeri Breton je za francuske medije rekao da je do sada to bila bila zabranjena priča, nije smelo da se govorio potrebi za mirom. Znači, sama činjenica da je bivši predsednik Tramp pobedio izbore otvorio je prostor za glasove koji se čuju iz raznih zemalja.

Da li će fokus Trampa na rat u Ukrajini za Srbiju i Republiku Srpsku biti dobra ili loša vest?

– Činjenica da se sada sve češće priča o miru i prekidu rata je dobra vest i za Srbiju i za Republiku Srpsku. Smanjiće se veoma značajan pritisak koji je dolazio i iz Vašingtona i iz Brisela. Ukoliko vidimo zaokret u politici prema ratu u Ukrajini to automatski znači da će biti manji pritisak na Srbiju i Srpsku za pridruživanje stavovima vezanim za sankcije Rusiji. Stalno smo mogli da slušamo pritiske na Srbiju da bi trebalo da osudi ponašanje Rusije. Sada imamo prostor da se čuju i kritički glasovi prema politici koja je zagovarala samo eskalaciju tog rata i čiji fokus je isključivo bio usmeren na što veće slanje oružja u Ukrajinu.

Nuklerani sukob nikad bliži

Pre nekoliko dana Džo Bajden, aktuelni predsednik SAD je potpisao odluku kojom se Ukrajini dozvoljava upotreba dalekometnih raketa. Svet se plaši da bi to moglo da proizvede konkretan odgovor Rusije. Da li smo svedoci početka Trećeg svetskog rata?

– Nikada nismo bili bliže nuklearnom ratu nego što smo danas. Toga moraju biti svesni svi. Potrebno je da se ozbiljno shvati novonastala situacija. Odluka Bajdena vodi ka eskalaciji rata u Ukrajini. Odgovor Rusije je opomena da neće da sedi pasivno i da neće dopustiti da se zemlje članice NATO u taj rat uključuju više nego što su do sada bile uključene zato što bi to značilo da su prešli crvenu liniju koja je jasno definisana od strane Moskve. Definitivno treba svi koji su razumni, pogotovo lideri u Evropi da shvate, kao što je Viktor Orban, premijer Mađarske ,razumeo, da je ovo sada veoma opasna igra.

Šta je pozadina ovakve Bajdenove odluke?

– Neki ljudi, pogotovo oni koji odlaze iz Stejt departmenta će učiniti sve što mogu kako bi radikalizovali situaciju ne samo oko Ukrajine nego i oko drugih mesta, pa čak i na Zapadnom Balkanu. Hoće da ostave više problema novoj administraciji i na taj način je obavežu da inercijom sprovodi politiku koju su izgradili. Žele da novu administraciju povežu za prethodnu politiku u kojoj Amerika mora da izigrava ne samo policajca, nego i jasno da se stavi na stranu jedne od strana koje su u sukobu. Nevažno im je da li je u pitanju Bliski istok, Ukrajina ili Zapadni Balkan. Dobro znamo na čijoj strani su ti ljudi iz Stejt departmenta bili i za čije interese su radili. Znači, ovaj period do inaguracije i šest do osam meseci posle toga su veoma opasan period zato što će te struje koje će i dalje postojati u svim američkim državnim institucijama videti priliku da naprave haos, probleme za novu administraciju sa nadom da će je vezati za politiku koju Trampu opšte ne želi da sprovodi.

Očekujete li da bi Tramp već posle stupanja na dužnost 20. januara poništiti ovu Bajdenovu odluku?

– Ne znam da li će to biti prvo što će Tramp uraditi. Znam da će mu na prvom mestu biti odluke vezano za južnu granicu SAD, odnosno one odluke koje su u prethodnoj Trampovoj administraciji bile na snazi. One će se ponovo nametnuti tako što će se ukinuti sve odluke Bajdenove administracije za južnu granicu, azil, sistem koji dopušta da ilegalni migranti pređu u Ameriku i postanu nevidljivi za američko pravosuđe. Drugo, biće poništene sve odluke koje su uskratile mogućnost da Amerika eksploatiše sve resurse vezano za energetiku, ono što je Bajden prvog dana ukinuo preko svojih uredbi. Vrlo brzo posle toga videćemo da se donose odluke predsednika Trampa koje apsolutno obustavljaju ovaj nivo podrške Ukrajini vezano za rat koji sada ide ka eskalaciji.

Rat može da se zaustavi

Spekuliše se da će ambasador Grenel da bude imenovan upravo za pitanje postizanja mira u Ukrajini?

– Ukoliko on bude bio uključen onda možemo da govorimo o tome da će ta administracija odmah od prvog dana da se bavi tim pitanjem i da će ono postati jedno od ključnih ispita za novu administaciju kojom će pokazati svoju snagu i odlučnost da sprovodi drugačiju spoljnu politiku od Bajdenove administracije.

Da li je uopšte moguće zaustaviti rat u Ukrajini?

– Moguće je. I sam Zelenski kaže da je moguće. Ako se Tramp na to odluči on jedino može da zaustavi vrlo brzo taj rat. Imajući u vidu da Amerika jeste motor koji održava taj rat, ne samo preko municije, oružja koje se šalje. Moramo da imamo u vidu da je u suštini ključni cilj koji je postignut od strane onog političkog establišmenta u SAD koji je vladao od Hladnog rata do danas da se u Ukrajini slomi sila Rusije. To je vrlo jasno govorio Zbignjev Bžežinski koji je bio vodeći strateg Demokratske stranke i vezano za spoljnu i bezbednosnu politiku. I dalje mi čujemo te glasove da Amerika ne sme odustati od tog rata zato što je koristan. A podsetiću da su ključni ciljevi koje je prethodna američka administracija želela da postigne bili da se ruska vojna moć drastično oslabi u ratu u Ukrajini, da Rusija ekonomski bude pod sankcijama koje će da slome njenu ekonomiju i na taj način dave svaki kapacitet koji Rusija ima.

Tenzije sa EU

Može li se očekivati zaokret i kada je reč o Evropskoj uniji?

– Evropa više neće biti toliko bitna za novu amerišku administraciju kao što je bila za ovu dosadašnju. U fokusu će se ponovo naći Azija i konfrontacija sa Kinom koji će biti najvažniji izazov za novu administraciju. U tom kontekstu SAD će da vršiti ogroman pritisak na NATO članice, na članice EU, da povećaju potrošnju za bezbednost i pripremu svojih oružanih snaga za moguće sukobe u Aziji. To znači da će tenzija u odnosima Amerike i Evrope biti vrlo prisutna.

Odnos prema NATO

Treba li očekivati promenu politike SAD prema NATO?

– Postoji velika skepsa prema NATO-u od straneključnih ljudi koji ulaze u administraciju, od mogućeg novog sekretara za odbranu do budućeg šefa svih obaveštajnih službi SAD govore o tome. Govore javno o tome da je NATO izgubio svoj značaj. Ako američka vojska mora da preuzima 90 odsto troškova ili akcija da bi NATO dejstvovao onda nije logično da se dalje podržava ova organizacija. Tramp sam govori o prednosti bilateralnih vojnih alijansi i da nema poverenje da će sve zemlje, članice NATO-a pokazati odgovornost koja je u ovo vreme potrebna. Zato očekujem da ključni element spoljno-bezbednosne politike nove administracije bude gradnja bilateralni vojni savezi sa nekim ključnim zemljama u Evropi, Aziji i u drugim delovima sveta. Time će NATO kao alijansa da izgubi svoj značaj. To bi bilo veoma značajno i za Srbiju i za Republiku Srpsku jer onda postaje potpuno irelevantno pitanje da li je Srbija ili BiH članica NATO ili nisu. Ako NATO više nije to što je bio, onda više nema ni koristi da se sukobljavamo oko tog pitanja.

Narodi da se dogovore

Ambasador ste BiH pri EU. Navršilo se 29. godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Kako vidite budućnost zemlje?

– Dok god postoji dobra volja to je moguće, a videli smo da ova vladajuća koalicija u BiH pokazuje dobre rezultate. Donose zakone koji su nužni za reformu društva, entiteta i reformu zajedničkih institucija. Ta zajednička država napreduje ka članstvu u EU. To govori o tome da kada postoji dobra volja među liderima, kada se stranci ne mešaju onda ima šanse za dogovor kojim bi spasili zajedničku državu ili je odveli u onom smeru koji izaberu legitimno izabrani lideri sva tri konstitutivna naroda i drugih građana BiH.

Ipak, Visoki predstavnik za BiH i dalje preti?

– Nažalost, i dalje imamo mešanje sa strane. Kada su se pre desetak dana lideri dogovorili o promeni dva ključna zakona za članstvo u EU, videli smo da Kristijan Šmit ponovo preti da će nametnuti odluke koje apsolutno ugrožavaju sve što je postignuto kroz pregovore lidera koji su legitimno izabrani. Dok god postoji autokrata, stranac bez ikakvog legitimiteta u kontekstu međunarodnog prava, koji sebi pripisuje svu vlast, da može sve i svašta da nametne, ne možemo govoriti o BiH kao o suverenoj državi. Ko god misli da je zdravo za vladavinu prava da se jedan stranac tako ponaša u suverenoj državi taj nije prijatelj BiH i taj ne želi dobro BiH.

Može li se i to promeniti dolaskom Trampa?

– Šmit je do sada uživao apsolutnu podršku Stejt departmenta i zbog toga je i mogao da se ponaša kako je činio. Nova američka administracija svakako neće aktivno gurati BiH u centralizaciju i to će biti potpuno nova situcija koja otvara prostor i za Republiku Srpsku, ali i za hrvatski narod u BiH da njihovi legitimni predstavnici pokažu da postoji mogućnost da se dođe do dogovora oko budućnosti zajedničke države. Ako nema volje bošnjačkih političkih stranaka, onda nas nažalost to vodi samo u jednom pravcu, u raspad i haos.