Tragam za srpskim korenima

Njena životna priča kao da je izronila sa stranica istorijskih romana, golica maštu i uspomene na kraljevski dvor i prizore s početka prošlog veka.
 

Đinin deda Sebastijan Roš se 1881. godine iz Slovenije preselio u srpsku prestonicu, gde je napustio katoličanstvo i prešao u pravoslavlje. Gradio je mostove (i danas postoji njegov most preko Kolubare kod Valjeva), puteve, kuće, ogradio Sabornu crkvu.

Imenovan je za državnog savetnika za gradnju 1890. godine. Njen otac Dušan Roš sa bratom Đorđem dobrovoljno se prijavio za učešće u Balkanskom ratu 1912, u kome je tri godine kasnije teško ranjen.

Đina je rođena u Švajcarskoj i do septembra ove godine, nikada nije bila u rodnom gradu svoga oca. Tada je i prvi put kročila u prelepe kuće u Katanićevoj ulici na Vračaru, koje je do tada videla samo na slikama.

– To je bio moj prvi put u Beogradu. Moj deda je u centru grada za sebe sagradio te dve kuće okružene velikim vrtom. Danas je tu smeštena ruska trgovinska delegacija. Još ranije sam videla slike kuća i bašte, i bilo mi je veoma drago što su i danas u dobrom stanju. Jedino je bašta mnogo manja sada nego što je bila ranije – kaže Đina.
 

Njen otac je tokom Drugog svetskog rata otišao u Švajcarsku. U Cirihu se venčao sa Riom Hejmerle.
 

– Godinu dana nakon mog rođenja, 1948. moj otac je napustio Evropu i svoju porodicu i imigrirao u Kanadu. Tamo je ostao 12 godina. Tek pred kraj života se vratio u Švajcarsku gde je umro u svojim osamdesetim. Nisam ga srela više od deset puta u životu i zato znam malo o njemu.
 

Đina Šenk Roš je 2007. godine oduševila Toskanu postavkom "Metamorfosi Fiorentine". Tom istom počeće da gradi vezu i prve kontakte sa zemljom svojih predaka.
 

– Izložba u Beogradu će se održati u martu, u prelepim prostorijama Palate Italije. Mogućnost da pokažem svoj rad u Beogradu, nije samo interesantan i fascinirajući izazov, već mi daje i mogućnost da tragam za mojim srpskim korenima – kaže Đina.
 

Ova umetnica koja je studirala na Visokoj školi za primenjenu umetnost u Beču, a već godinama živi na relaciji Beč – Siena, slika na platnu, koristi tehniku kolaža i dodavanje površinskih materijala. Aplikacije nanosi u nekoliko slojeva, boja i kolaža.

Najvažniji rad za nju je, kaže, uvek onaj na kome radi, a u ovom trenutku to je projekat o Sijeni.