Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les naveo je da dogovor sa početka 2023. godine između Kosova i Srbije nije rešio ništa, te da su izgledi za eventualno rešenje sve manji, i dodao da je vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija dovela do međunarodnih sankcija Kosovu.
Smatra da je Vlada Kosova „uspešno ublažila pritisak za osnivanje Zajednice srpskih opština i izvršila dovoljan pritisak na kosovske Srbe da veliki broj njih odlazi“.
– Međutim vlada je donela međunarodne sankcije Kosovu i mogućnost oružane intervencije Srbije, što se ne može smatrati pozitivnim. Način da se izbegnu ti negativni rezultati bio bi ustupak EU po pitanju autonomije Srba i okončanje policijskih racija na severu Kosova, koje Srbi doživljavaju kao uznemiravanje. Međutim, pošto vlada takve poteze vidi kao suprotne osnovnim interesima Kosova, ne mislim da će promeniti svoj stav – kaže Les.
Govoreći o sporazumu koji su Srbija i Kosovo postigli početkom 2023. godine, Les kaže da je postignut određeni napredak u vezi sa sekundarnim pitanjima kao što su nestala lica, ali da su dve strane još uvek daleko razdvojene po ključnim pitanjima autonomije kosovskih Srba i priznavanja Kosova od strane Srbije.
– Što se tiče konačnog rešenja, izgledi su slabi. Odnosi između dve strane postaju sve antagonističkiji, a rizik od otvorenog sukoba je sada veći nego što je bio početkom 2023 – dodaje Les.
Na pitanje da li se može ubrzati normalizacija odnosa Kosova i Srbije, Les navodi da ništa nije nemoguće, ali da ne vidi velike šanse za ubrzanje iz tri razloga.
– Prvo i najvažnije, nijedna strana ne prihvata uslove sporazuma. To je posebno loše iz perspektive Kosova, od kojeg je traženo da Srbima ustupi autonomiju bez ikakvih odgovarajućih garancija za priznanje od strane Srbije. Ali Srbija takođe nije zainteresovana za taj dogovor, jer je njen cilj da podeli Kosovo i integriše sever u samu Srbiju, a sporazum samo nudi autonomiju kosovskim Srbima. Drugi razlog, kao što su događaji iz 2023. godine dokazali, jeste to što Zapad nema delotvorno sredstvo da primora ni Srbiju ni Kosovo da potpišu sporazum koji oni ne žele da potpišu. Sankcionisali su Kosovo, ali to nije uspelo. Rekli su da Srbija i Kosovo ne mogu u EU bez dogovora, ali ni to nije uspelo – navodi.
Kao treći razlog, Les navodi to što se razgovori odvijaju u promenljivoj geopolitičkoj pozadini, sa revizionističkim silama koje otvoreno osporavaju hegemoniju Zapada.
Smatra da je formiranje Zajednice srpskih opština izazov za Kosovo u smislu da će Zapad nastaviti da se zalaže za uspostavljanje ZSO i da to nosi jasne rizike.
– Krajnji cilj Srbije, kao što sam rekao, je da se Kosovo podeli duž reke Ibar, a Zajednica sa razgraničenom teritorijom predstavljala bi važan korak u tom pravcu. Međutim, osnivanje Zajednice bi takođe stvorilo priliku za Kosovo, jer bi na Srbiji bio teret da napravi veliki ustupak, kako je predviđeno Ohridskim sporazumom, uključujući prihvatanje članstva Kosova u UN i priznanje u dugoročni plan – kazao je Les u intervjuu za Gazetu ekspres.
Odgovarajući na pitanje šta bi Kosovu otvorilo vrata za članstvo u međunarodnim organizacijama ili za priznanje od pet zemalja EU, Les kaže da to zavisi od sporazumnog priznanja Kosova od strane Srbije.
– Pet zemalja EU teško da će priznati Kosovo u nedostatku priznanja od strane Srbije zbog njihovog dugogodišnjeg straha od separatizma. A Rusija i Kina teško da će prihvatiti članstvo Kosova u UN, osim ako Srbija to ne učini dobrovoljno, a ne pod pritiskom Zapada. U suprotnom bi Rusija i Kina i dalje mogle da blokiraju prijem Kosova u UN, tvrdeći da je njegova nezavisnost iznuđena i stoga nezakonita – pojašnjava.
Smatra da će Kosovo krajem 2024. godine biti u lošijoj poziciji nego sada.
– EU i SAD žele da obezbede sporazum o normalizaciji u prvim mesecima godine i, u meri u kojoj se Kosovo opire, suočiće se sa daljim međunarodnim pritiskom. Nakon toga će uslediti talas izbora koji će favorizovati Srbiju, uključujući izbore za Evropski parlament koji će favorizovati nacionalističko-konzervativne stranke, izbori u Rusiji koji će vratiti predsednika Putina i izbori u SAD koji će vratiti Donalda Trampa u Belu kuću. Takođe postoji mogućnost nove desničarske vlade u Holandiji i kolapsa vlade u Nemačkoj, sa prelaskom moći na političku desnicu. To znači ponovno oživljavanje podela koje poznajemo od poslednjeg mandata Donalda Trampa kao rešenje za kosovski spor, ovoga puta uz široku podršku Evropljana. U međuvremenu, Srbija će imati više slobode da se zalaže za ovaj ishod, ako bude potrebno, uz pomoć sredstava prinude, s obzirom na sve manji rizik da zemlja bude sankcionisana zbog toga – zaključuje Les.
