Karin Šiter se odavno bavi istraživanjima u oblastima migracija i negovanja starijih osoba angažovanjem žena iz Istočne Evrope, naravno i iz Srbije. U danima pandemije, kada se u Zapadnoj Evropi sebično bave samo svojim preživljavanjem i lečenjem, ona je iskoristila trenutak da upozori javnost u Švajcarskoj na nedostojan položaj onih koji su gotovo u potpunosti preuzeli brigu o seniorima.
Šviterova je uverena da bi baš muke sa koronom mogle da pomognu kako bi se ozbiljnije razmišljalo o preteškim uslovima rada tih negovateljica. Čitav sistem pomoći starima i bolesnima trebalo bi preispitati i pronaći puteve za bolji položaj i pre svega izdašnije plaćanje zaposlenih u toj oblasti. Švajcarci izbegavaju na sve moguće načine da se zapošljavaju na ovim poslovima od kojih je najteži onaj oko nege seniora u njihovim domovima jer nema ni radno vreme, ni slobodne dane, a sve to za preskromna mesečna primanja.
Ove strankinje su sada posebno pogodile mere ograničenja zbog pandemije jer su negdašnjoj „Evropi bez granica“ vratile sve rampe i administrativne prepreke kako bi se još na državnoj međi zaustavili oni koji bi zbog posla hteli da uđu u neku od zemalja, ovoga puta u Švajcarsku.
Podseća se na vreme kada su brigu o najstarijim članovima vodile domaćice, nezaposlene žene iz te porodice. Međutim, one su se sve češće zapošljavale pa ih je zamenila prava potera za jeftinom radnom snagom iz siromašnijih zemalja.
Pritom je zvanično priznat boravišni status samo za one iz EU zemalja (Poljakinje, Čehinje, Slovakinje, Rumunke i Bugarke), dok su ostale često ilegalno dovedene i žive neprijavljene, pa je time njihov položaj daleko teži, a gazde su im sklonije ucenjivanju i isplati preniskih zarada.
Šta te žene sve moraju da rade po kućama? One moraju da idu u kupovinu, da spremaju hranu, čiste kuću, brinu o svojim klijentima, o njihovoj odeći, ali i da ih kupaju. Starci su često potpuno zavisni od tuđe nege, a mnogi pate od demencije pa zato njihova familija i traži negovateljicu koja bi 24 časa i svih sedam dana u nedelji bila uz njih. U radnim ugovorima je sve napisano po važećim zakonima, ali u praksi je drugačije jer nema ni radnog vremena, ni odmora. Stanuju u kući u kojoj rade i nemaju ni minuta vremena za sebe, da nekuda izađu i prošetaju jer nemaju ni slobodnog vremena.
Nema statistike
Na pitanje koliko je žena koje redovno dolaze da rade u Švajcarskoj na ovim poslovima, Karin Šviter odgovara da o tome ne postoji statistika jer većina negovateljica nema mesto stalnog boravka u Švajcarskoj, ali i zato što mnoga od tih radnih mesta nisu zvanično prijavljena ni registrovana. Zato nije moguće proceniti o kojem broju žena se radi.
Ozbiljno istraživanje
Karin Šviter je šef grupe istraživača pri Geografskom institutu Univerziteta u Cirihu i tamo radi na studiji o učešću stranaca u negovanju ostarelih Švajcaraca, sa posebnim osvrtom na kućnu negu. Taj projekat podržava Švajcarski nacionalni fond, a u ekipi su još i naučnici iz Nemačke i Austrije. Cilj je bolje razumevanje postupka po kojem razne agencije dovode radnu snagu, kako se prema njima odnose u porodicama, zatim kakvi su im uslovi rada i kako se razvija ovo tržište rada.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
