Tešnje veze sa maticom

U Domu Narodne skupštine, na skupu Jedinstvo i snaga – Srbija vrvelo je kao u košnici. Neki od predstavnika iz dijaspore bili su i prošle godine na Vidovdanskom saboru, a nekima je ovo prvi put da su ušli u skupštinsko znanje. Mnogi od njih su rado govorili reporterima „Vesti“ o tome kakav je značaj ovog skupa, kako unaprediti saradnju sa maticom, o položaju Srba u sredinama u kojima žive i rade i drugim temama bitnim za naše ljude u rasejanju.

Za što bolji položaj u društvu u kojem žive, čvršću integraciju, lakše očcuvanje svog jezika, tradicije i pisma, potrebno je da srpski narod bude jedinstven, uz sve tešnje veze sa maticom, saglasni su Srbi iz Austrije, učesnici Sabora dijaspore Jedinstvo i snaga Srbija

Ilija Tufegdžić, potpredsednik Saveza Srba u Austriji istakao je da je upravo jedinstvo ono što daje snagu i omogućava da Srbi ostvare sve što su sebi zacrtali.

– Ali, moramo najpre da imamo jedinstvo među nama u dijaspori, u Austriji. Zato je važno da sarađujemo pod jednim krovom. Odvojeni nismo značajni, samo zajedničkim delovanjem možemo imati važne rezultate u očuvanju srpske kulture, tradicije i jezika u dijaspori, ali i doprineti promeni slike Srba i Srbije u svetu – uveren je Tufegdžić.

On je naglasio da bi klubovi trebalo da ulažu zajedničke napore u realizaciji zajedničkih ciljeva, uz neizostavan uslov „da nema podela“.

– Podele nas samo čine slabim. Ne treba da se delimo na folklorne, sportske ili druge klubove, već treba svi da budemo srpski klubovi koji imaju zajednički cilj, a to je dobrobit srpskog naroda – podvukao je Tufegdžić.

On je istakao da se Savez Srba, kao krovna organizacija, sa novom upravom trudi da pod jedan krov okupi sve srpske organizacije, i kroz saradnju, osnaži sva društva.

Samo ako smo jedinstveni imamo snažan glas i prema austrijskim vlastima, a to su dokazale druge zajednice, koje su jedinstvom postigle i ulazak u politički život Austrije – naglasio je Tufegdžić.

Mladi se uključuju

Milan Vidović, predsednik Srpskog centra iz Beča rekao je da su jedinstvo i veza sa maticom elementarne, kako za dijasporu tako i otadžbinu.

– Samo zajednica i snaga mogu da dovedu neku bolju budućnost, a na tome svi radimo. Kao udruženja u Austriji, a siguran sam i u drugim državama, radimo na tome da se jača ta veza, i da dajemo perspektive našim mladim ljudima, u svim mogućim pravcima – dodao je Vidović.

On je kazao da se radi na jačanju jedinstva srpskih organizacija u Austriji.

– Radi se jako na tome da se to poboljša, ali uvek postoji prostor za poboljšanje. Radi se na tome da se to objedini, da se oživi i zaživi Savez koji je postojao, i koji treba da bude obnovljen. Ali to je proces koji traje. Ja sam pozitivan i siguran da će to funkcionisati bolje zato što imamo sada puno mladih koji se uključuju i koji su perspektivni i imaju šta da doprinesu i žele to da učine – istakao je Vidović.

Gordana Milanović Kovačević iz Berlina prvi put je na okupljanju dijaspore koji organizuje ministarstvo na čijem čelu je Đorđe Miličević.

– Ovakvi skupovi su veoma važni za sve nas koji dolazimo iz dijaspore. Drago mi je što sam tokom priprema ove manifestacije osetila da kod naše matice postoji jedna ozbiljna potreba da čuje naš glas. Posebno da čuju šta mislimo mi koji smo u dijaspori već decenijama, poput mene koja sam u Berlinu više od 53 godine. Važna je poruka da matica želi da sazna upravo od nas koji živimo u inostranstvu na koji način mi vidimo situaciju, ali i da li imamo i predloge koji bi eventualno mogli da unaprede i odnose matice sa dijasporom, ali i samu Srbiju. To je valjda u interesu našeg naroda ma gde živeo u svetu – ističe Gordana Milanović Kovačević.

Vraćaju se ljudi

Vlastimir Vidić, novinar iz Minhena do 2000. godine bio je i aktivni saradnik „Vesti“.

– „Vesti“ su bili ključna tačka, most u pravom smislu te reči između matice i svoje dijaspore dugi niz godina. „Vesti“ su zapravo bile u jednom trenutku centralno informativno glasilo za našu dijasporu. Glasilo koje je obaveštavalo Srbe ma gde živeli u svetu o najaktuelnijim događajima. Otuda je ovaj mediji odigrao veliku i značajnu ulogu. Nažalost, zbog vremena digitalizacije štampani mediji danas trpe posledice, ali misija „Vesti“ je i dalje ista i pored brojnih izazova sa kojima ste suočeni – kaže Vidić.

Susrete dijaspore i matice ocenjuje kao izuzetno značajne za daljim povezivanjem, posebno što, ističe, to više nije – jednosmerna ulica.

– Ranije su ljudi isključivo odlazili iz matice. To je dekadama bila jednosmerna ulica. Ali, danas je to sve više „dvosmeran put“, ljudi su počeli i da se vraćaju. I sve više je u trendu upravo takav -dvosmerni pravac kada je reč o srpskoj dijaspori. Zbog toga je važno da se prepozna taj fenomem i da se napravi prava konekcija. Moram da pohvalim aktuelnu vlast u Srbiji koja je to prepoznala i poslednjih godina radi na integraciji i kontaktima sa dijasporom. Zato ne treba da čudi što rezultati ne izostaju i imamo sve više mladih koji se posle školovanja ili određenog vremena provedenog u dijaspori vraća kući – kaže Vidić.

Trebaju nam škole

Srboljub Tasić iz Strazbura predstavnik je Asocijacije Jedinstvo u ovog francuskom gradu.

– Očekujem od Sabora da vidimo šta država može da nam ponudi i koliko može da uradi po pitanju školstva i kulture. Nama u Strazburu je naročito teško sa našom dopunskom školom, jer ona zavisi samo od naše asocijacije. Profesore nalazi država na terenu, ne šalje više iz Srbije, to nije bilo do sada. Borimo se da opstane škola, pa smo molili ambasadu i konzulat da škola ostane. Samo u Strazburu ima oko 1000 Srba, a škole su potrebne i u okolnim mestima gde žive naši ljudi. Nećemo odustati, nada uvek postoji da će biti bolje.

Jelena Korać je članica KUD Izvor iz Pariza

– Imamo 220 članova postojimo od 2004. godine pri SPC u francuskoj prestonici. Bavimo se humanitarnim radom, dovodimo decu sa Kosova i Metohije kod nas, u junu je 60 dece iz enklava boravilo kod nas u gostima i svake godine nosimo novac na KiM onima kojima je potrebno. Imamo folkloraše raznih uzrasta od pet do 105 godina.

Umrežavanje

Lidija Radovanović, predsednica Saveza Srba Italije ističe za „Vesti“ da je umrežavanje ključna reč u odnosima matice i dijaspore, ali i kada je reč o propagandi koja je i dalje prisutna na Zapadu protiv Srbije i srpskog naroda.

– To je najbitnija stvar. Živimo u eri totalne digitalizacije i danas više nije pitanje da li je to u tehničkom smislu moguće, već je najvažnije pametno se odlučuti kako to sprovesti u delo kada je reč o povezivanju matice i dijaspore. O kadrovima koji su za to sposobni ne treba trošiti reči jer po svetu imamo veoma cenjene informatičare, a oni su i u Srbiji. Potrebno je samo pronaći način da ovu eru digitalizacije iskoristimo na najbolji način – kaže Radovanovićeva.

Kao jednu od mogućnosti vidi otvaranje portala koji bi bio u sklopu nekog vladinog ministarstva, a cilj bi imao ne samo uvezivanje dijaspore i matice, već i širenje pravih informaciji o Srbiji i Srbima.

– U zapadnim medijima u poslednjih tridesetak godina je bilo jako velike antisrpske propagande. Ona i dalje postoji, možda u manjoj meri, ali je prisutna. To smo najbolje videli na primeru deklaracije o Srebrenici. Kampanja za izglasavanje tog dokumenta u Generalnoj skupštini UN je izazvala dosta revolta kod Srba širom sveta. Dakle, potrebno je da imamo mehanizam da se kao narod odbrani od takvih laži – ističe Radovanović

Zato pozdravlja inicijativu Arnoa Gujona, direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije da se do kraja godine formiraju specijalni timovi koji će u celom svetu da pariraju lažnim vestima i predstavljaju istinu o događajima u Srbiji.

– Može Srbija da se odbrani od laži samo ako krene da se ulaže u to. U inostranstvu vidimo da postoje jaki i hrvatski i albanski lobiji koji plaćaju ljude da šire njihovu propagandu. Srbija je dugo godina bila uverena da dovoljno predstaviti tačne podatke, a pokazalo se da nije. Mi imamo u Italiji nekoliko važnih intelektualaca, poput profesora Pilota, novinarke Line Veke ili aktiviste Enrika Viđinija koji se već godinama bore da se predstavi prava istina, i o onome što se danas događa, pre svega našim napaćenim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, a zatim i o događajima iz devedesetih. Njima lično je bitno da se čuje istina o Srbima u tamošnjim medijima. Takvih ljudi nam treba širom sveta – naglašava Radovanović.

Da bi to bilo moguće, predlaže, umrežavanje ne samo kompletne diplomatske mreže Srbije, već formiranje timova koji će odmah reagovati u slučaju plasiranja neke dezinformacije o Srbiji i Srbima.

Dodaje da su Srbi u dijaspori, svako u svojoj sredini i zemlji gde trenutno živi već umreženi na ovaj način.

– I to treba iskoristiti kako bi se doprlo do običnih ljudi, u lokalne sredine. Najvažnije je odmah reagovati i na laž odgovoriti istinom. Objasniti šta se zapravo dogodilo. U tome ne bi trebalo da bude emocija, svađe. Potrebno je da na staložen, mudar način objasnimo činjenice koje će nam se dostaviti iz otadžbine – zaključuje Radovanović.

Srpske majke iz Belog krina

Katarina Božanić je predsednica Udruženja Srba severne Grčke pod imenom Beli krin.

– Naše udruženje je novoosnovano i mi smo došle da se povežemo i da od žena sa više iskustva dobijemo ideje i motivaciju. Želja nam je da se podržimo žene da budu Srpkinje u tuđini i tako odgajaju svoju decu. Grčka, iako pravoslavna zemlja, imala je u poslednje vreme razna politička previranja. Srpska zajednica u Grčkoj stalno raste, opet zahvaljujući nama ženama, pa često u šali volimo da kažemo da je od Soluna ka Halkidikiju svaka treća kuća srpska, jer ima – srpsku majku.

Da pomognemo EXPO 2027

Danica Marina Stavić je lekar i direktorka jednog Centra za hranu i lekove iz Vašingtona. Volonterski se bavi aktivnostima koje su vezane za srpsku dijasporu. Umetnički je rukovodilac Srpskog kulturnog centra u Vašintonu koji se zove Opančići.

– Već 30 godina vodim folklorni ansambl kroz koji su prošle generacije naše dece koja su danas uspešni lekari, advokati, i sada njihova deca uče da igraju folklor. I moj suprug, arhitekta je uključen u rad srpske dijaspore, nedavno je renovirao rezidenciju našeg ambasadora. Zgrada koja je bila 30 godina neiskorišćena zablistala je punim sjajem i govori o budućnosti Srbije u Vašingtonu. Ovo mi je prvi skup ovde, pored dva pređašnja u Vašingtonu. Volela bih da se upoznam sa vizijom naše vlade za EXPO 2027, pa da vidimo kako da se uključimo i nešto zajedno ostvarimo.

Tradicija u pesmi

Zoran Mandić je došao iz Bijeljine, obučen u narodnu nošnju svog zavičaja. Bavi se izvornom pesmom, čuvenjem običaja i tradicije, organizuju Sabore izvorne pesme. Iz Beograda, kaže, žuri na veliki sabor u Istočnoj Ilidži, gde će i – zapevati.