Tek nas čeka veliki posao!

Otvaranje Koledža Sveti Sava u sidnejskom naselju Varovil samo je završetak prve etape predviđenog projekta.

Ma koliko da su ispunjeni srećom i zadovoljstvom zbog uspešno obavljene misije i početka nastave u prvoj zvaničnoj srpskoj školi na tlu Australije, članovi uprave već počinju pripreme za naredni iskorak ka konačnom cilju, a to je stvaranje potpune obrazovne institucije, sa svih 12 razreda osnovne i srednje škole.

Da pred Koledžom, kao i celokupnom srpskom zajednicom, stoji veliki i težak posao pun prepreka i izazova, potvrdio je i potpredsednik UO škole Randon Ilić. Ovaj ugledni poslovni čovek iz Sidneja naročito je skrenuo pažnju na značaj koji će u narednim godinama i decenijama Koledž imati za sve Srbe na Petom kontinentu.

– Mi jesmo završili prvu fazu, školska zgrada je izgrađena, a u nju su ušli prvi đaci i nastavnici. Međutim, ne bi trebalo da bilo ko pomisli da je time projekat završen. Naprotiv, sada treba da to sve konsolidujemo i da obezbedimo uspešno upravljanje celim sistemom Koledža, da vodimo školu i sav posao u vezi njega na ispravan način i u interesu naše dece – kaže ilić.

Kada govorite o narednim koracima, na šta će se Upravni odbor fokusirati u predstojećem periodu?

– Za tri meseca treba da obavimo reviziju master plana i da počnemo planiranje naredne faze, a to je priprema i stvaranje uslova za početak srednje škole u sklopu Koledža. Znate da trenutno imamo predškolsko i decu do drugog razreda osnovne škole, a prema zacrtanom planu mi do 2026. treba da budemo spremni za prvu generaciju srednjoškolaca. Da bismo to i postigli, biće potrebno da ponovo uputimo poziv našoj zajednici da nas podrži u realizaciji tog narednog koraka.

S obzirom na to da je do početka 2026. ostalo manje od pet godina, a da predstoje veliki infrastrukturni i organizacioni poslovi, kada planirate da počnete s intenziviranjem aktivnosti?

– Namera nam je da tokom ove godine počnemo taj proces. Najpre treba da se formira master plana za narednu fazu, posle čega sledi izrada arhitektonskih projekata, pa proces aplikacije za dobijanje dozvole od strane države. Takođe, biće potrebno da krenemo sa prikupljanjem sredstava, kao i prijavljivanjem za državne grantove. Takođe, važan aspekat cele priče biće koordinacija svega što sačinjava novi projekat izgradnje. Mnogo toga treba da se uradi i zbog toga moramo da razmišljamo i planiramo unapred.

Koliki je značaj Koledža za celokupnu srpsku zajednicu u Australiji, ne samo u Sidneju i NSW?

– Jednom rečju – nemerljiv! Ovaj projekat je od ključnog značaja za opstanak naše kulture na Petom kontinentu. Ne samo da bi naša deca učila srpski jezik i negovala našu pravoslavnu veru i bogatu kulturu, već da bismo mogli da našoj deci ponudimo jedno sveobuhvatno obrazovanje i ono što je najvažnije, da ih naučimo određenim vrednostima koje smo svi mi stekli kroz odrastanje u srpskim porodicama.

Imajući to u vidu, koliko je važno da što veći broj srpske dece bude u narednim godinama upisan na Koledž?

– To je tek od izuzetnog značaja. Za srpski narod ovde u Australiji je veoma važno da sačuvamo naše nasleđe i našu veru. To pogotovo dolazi do izražaja u današnjoj Australiji koja postaje sve modernija i u kojoj dominira slobodan izbor. To pravo koliko god da je dobro, ponekad može da dovede do određenih teškoća i izazova u formiranju mladih ljudi. U takvim situacijama izuzetno je važno da čovek ponekad može da se vratiti se korenima, osnovama svog porekla i svog bića, odnosno da pre svega može da se vrati fundamentalnim vrednostima naroda iz kojeg potiče. Te vrednosti postoje u Australiji, postoje i u drugim zajednicama i tu svako treba da neguje svoje. Mi smo to što jesmo, a to znači da treba da negujemo i čuvamo dobre stvari iz našeg naroda. Zbog svega toga, ova škola je od ključnog značaja za ostvarenje tog procesa.

Kakvu vrstu podrške očekujete od naših ljudi?

– Biću potpuno iskren, Koledžu je trenutno potrebna pre svega finansijska pomoć za sve ono što nas čeka u bliskoj budućnosti, a bez čega nećemo moći da zaokružimo ovaj veliki i važan projekat. Tokom svih proteklih godina, materijalna pomoć zajednice dolazila je u talasima – nekada je bilo, a nekada baš i nije. Sada je izuzetno važno da ljudi shvate da se ovde radi o nečemu velikom, o nečemu što je veće od bilo kog pojedinca, od jedne porodice ili jedne parohije. Ovo je projekat od ključnog značaja za celokupnu srpsku zajednicu u Australiji i svi bi trebalo da pomognu u njegovom ostvarenju. Ponavljam, od vitalnog značaja je da ljudi razumeju važnost ove misije kako bi mogli da daju svoj doprinos i da nas podrže – poručio je potpredsednik Koledža Sveti Sava Randon Ilić.

Škola je blagoslov

Randon Ilić je sumirao utiske posle prošlonedeljnog svečanog otvaranja Koledža, koje će ostati upamćeno kao događaj na visokom nivou, kojem je prisustvovao niz uglednih zvanica, na čelu sa premijerkom NSW Gledis Beredžiklijan.
– Za mene je prilika da svedočim toj kulminaciji napora svih donatora i dobrovoljaca tokom niza godina, bila istinska privilegija. Isto tako, bila mi je velika čast što sam prisustvovao svetoj liturgiji povodom Dana Svetog Save, koja je održana u školskoj kapeli. Ta ceremonija je na poseban način sabrala sve što smo uradili do sada i učinila da još jednom shvatimo da smo sve ovo postigli kroz našu veru u Isusa Hrista i zaštitnika naše škole Svetog Savu. Ova škola je blagoslov za našu Crkvu i celu zajednicu.

“Sve je moguće ako imate veru“

Randon Ilić se u nekoliko rečenica osvrnuo i na dugih 16 i po godina od osveštavanja zemljišta za izgradnju Koledža, do konačno zabršetka radova i početkla nastave.
– Bio je to pun pun uspona i padova. Na momente je bilo jako teško, ali isto tako bilo je i predivno. Takođe, bilo je i trenutaka kada smo se osećali pomalo izgubljeno, kada je sve delovalo nekako neizvesno i kada smo se pitali gde ćemo na kraju dospeti s celim projektom. Ali, sve to vreme, pa čak i kada je delovalo da više nemamo kuda dalje, uvek je bilo ljudi koji su imali dovoljno vere u ceo projekat. Zajedmno smo išli korak po korak i kako smo nailazili na koju prepreku, tako smo pronalazili i način da je preskočimo. I to je svojevrsna potvrda da je sve moguće ako imate veru.

Otvorena vrata za sve

Zbog restriktivnih mera koje su u vreme otvaranja Koledža bile na snazi, svečanoj ceremoniji nisu mogli da prisustvuju članovi srpske zajednice, s izuzetkom roditelja đaka i najvećih donatora, poznatih kao kumovi Koledža.