Tatjana Vojtehovski iskreno o povlačenju sa malih ekrana i novim poslovnim poduhvatima

Dve godine otkako je prestala da se prikazuje emisija Tatjane Vojtehovski „Život priča“ stigla je vest da je ugledna novinarka usmerila karijeru u potpuno drugom pravcu. Iako je odavno nema na malim ekranima, gledaoci je nisu zaboravili, o čemu svedoči i činjenica da, kada se njeno ime ukuca na „Guglu“, izađe odrednica „gde je nestala Tanja Vojtehovski“.

– Dirnuta sam što se ljudi interesuju za mene. Tu sam i dobro sam, samo nisam pred očima javnosti. Ne svojom voljom nestala sam iz medija, baš kao i emisija koju su gledaoci voleli. Ponosna sam što je „Život priča“ ostavio trag, sigurna sam da smo neke stvari pomerili nabolje. Postigli bismo i mnogo više da odjavna špica nije puštena pre vremena. Zvuči neskromno da o tome pričam, ali često mi se desi da, kad tražim račun u restoranu, čujem: „Ne treba da platite, to je zahvalnost za sve što činite za društvo“. Tada znam da je vredelo. Kad me pitaju da li sam se umorila od televizije, u šali odgovorim da su se od mene umorili neki ljudi koji su rešili da se televizija umori od mene.

Da li biste, da dobijete novu šansu, ponovo jurišali na vetrenjače?

– Istom snagom. Trideset godina sam provela u medijima, pred svaku emisiju osećala sam u stomaku titraj radosti – zbog mogućnosti da nekom pružim olakšanje ili utehu, donesem nadu, pomerim način razmišljanja.

Čime se danas bavite?

– Pokrenula sam sopstveni posao. Nisam osoba koja će čekati da se nešto samo od sebe dogodi. Javnosti je manje poznato da već 11 godina živim i podučavam NLP metodu, a pre mesec dana osnovala sam svoj institut. Istina, neko vreme nadala sam se da će stići poziv, ali televizija na kojoj su gledaoci očekivali da gledaju „Život priča“ nije zainteresovana za saradnju. Onda sam rekla: „Ok, kad je već tako, posvetiću se onome što volim podjednako kao televiziju i što podjednako dobro radim.“ Prošlog vikenda održala sam prvi NLP trening na kojem je učestvovalo više od pedeset polaznika. Beskrajno sam zahvalna na ukazanom poverenju.

Neko će, dok bude čitao tekst, verovatno pomisliti „to su prazne priče“.

– Na mojim predavanjima nećete čuti „misli pozitivno“ ili „izaberi da budeš srećan“, kao što nikome neću reći da će osmehom prebroditi sve. Pa, ja se prva ježim od koučeva koji tvrde da probleme treba posmatrati kao izazove. Problem je problem.

U intervjuima ste često isticali kako su vas baka i majka učile da kažete „molim“ i „hvala“, da se uvek javite gde idete i kad se vraćate… Kasnije ste, kao roditelj, i sami primenjivali taj sistem vaspitavanja. Da danas imate ćerku tinejdžerku, mislite li da bi „upalila“ ta priča?

– Dala bih sve od sebe da joj to „usadim“ u glavu. Ako je rijaliti okruženje jače od porodice, onda nešto nije u redu sa porodicom. Činjenica je da današnja deca odrastaju u uverenju da uspevaju neškolovani i bahati. Moramo da se borimo za naš sistem vrednosti, i to nepristajanjem na onaj koji nam se nameće. Šansa mora da postoji, to je univerzumska stvar. Ne smemo dozvoliti da nas zlo usisa. Istina, sloboda, pravda, iskrenost, poštenje su neprolazni kvaliteti. Obrni-okreni, ne broji se šta je ko stekao, već kakav je postao.

Šta je ćerka nasledila od vas, a u čemu je otišla korak dalje?

– Ispred mene je u poznavanju televizijskog posla, i to mi je fenomenalno. Tijana, koja je producent na kanalu „Euronews“, u malom prstu drži sve tehničke novotarije, pa se često desi da je prekinem i pitam da mi pojasni neki termin. Kad pričamo o televiziji, među nama ne postoji odnos majka‒ćerka, već je to razgovor dva profesionalca. Osim ljubavi prema televiziji i NLP-u, od mene je nasledila plave oči, sluh, dobro životno pravilo da stvari treba nazivati pravim imenima, aksiom da se sve može promeniti, čak i kad deluje beznadežno. Ko god nas vidi „u paketu“ obavezno konstatuje „vas je dve“.

Znam da ne krijete godine, pa ćemo javno reći da je teško pogoditi da imate pedeset.

– Ako ćemo precizno, 50 plus jedan. Većinski sam vlasnik svog života.