Tako je govorio Ivo Andrić

Ivo Andrić bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije. Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.

• Toliko je u životu bilo stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
• Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
• Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.
• U deci se obnavlja i čisti reka čovečanstva.
• Čudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni i jos čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje.
• Dođe vreme kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati.
• Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
• Celog veka se lečimo od nesretnog detinjstva.
• Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.
• Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.
• Ima izvesnih mislilaca čija filozofija nije ništa drugo, do neki duševni komoditet, neko rimovanje misli.
• Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.

• Lepša duša dublje jeca.
• Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
• Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.
• Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.
• Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.
• Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.
• Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.
• U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne ume da mrzi.
• Poslovicama se kod nas ubijaju ljudi na najbrži i najnepravedniji način.
• Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.
• Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovek neće moći nagledati.
• Samoća je raskoš bogatih duhova.
• Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabe.