Bivši glavi pregovorač Kosova u dijalogu sa Srbijom Edita Tahiri još jednom je ponovila da se oštro protivi Otvorenom Balkanu, ali i da će se Srbi vratiti u Prištinu, Peć, Prizren…i ostale kosovske gradove tek kada Srbija i Kosovo postignu sporazum i Beograd prizna kosovsku nezavisnost.
Kako navodi Edita Tahiri „Otvoreni Balkan je projekat pomoću kojeg Aleksandar Vučić uz pomoć Rusije pokušava da stavi sve narode Balkana pod srpsku hegemoniju“.
– To je nastavak genocidne politke Slobodana Miloševića. Pre tri godine smo imali slične tendencije velike Srbije u vreme Tačija, Rame i Vučića kada su pokušali da menjaju granice gde bi Kosovo izgubili sever o kojem Srbija mašta jer je bogato mineralima i vodom. Otvoreni Balkan služi Vučiću za projekat hemogonizacije Srbije.
SAD i EU podržavaju Otvoreni Balkan, imali smo niz izjava od zvaničnika koji su jasno govorili u korist ove inicijative. Kako to komentarišete?
– Nije istina da je pozitivno. Kada slušate njihove izjave, oni pričaju u generalnom smislu, kada slušate Nemačku oni opšte podržavaju svaku regionalnu incijativu, ali jasno kažu da postoji Berlinski proces. I Varhelji kada je nedavno govorio na skupu u Tirani, kada se uključio preko skajpa, rekao je da lično podržava inicijativu, ali nije to rekao u ime EU. Veoma je važno videti nijanse u tim izjavama. Imali smo slične scenarije kada je pokušano menjanje granica, ali su svi bili protiv toga i taj projekat je srećom propao. Još jedan element treba naglasti, Rusija podržava srpsku hegemoniju na Balkanu, Rusija želi da povrati svoj uticaj na Balkanu koji su imali ranije, ali naš rat za nezavisnost je promenio ne samo sistem nego i pravac spoljne politike. Postali smo država koja je proevropska i proamerička i potvrdili da pripadamo evroatlantskim integracijama. Srbija i Rusija žele azijski prostup, geopolitička borba da se uspostave nova geopolitičke granice i da Rusija povrati deo uticaja koji je izgubila.
Srbija pregovara da postane članica EU, Vojska Srbije ima daleko više vežbi sa NATO nego sa ruskom vojskom?
– To je tačno, ali Srbija raste vojno i nabavlja rusko oružje. Srbija je jedina nacija na Balkanu koja ima slične scenarije kao Rusija kada je u pitanju Ukrajina. Srbija je destabilizovala Crnu Goru, isto radi i u BiH preko Dodika i Republike Srpske. U EU delu Srbija radi na progresu, ali Srbija mora da odluči želi li da bude deo zapada ili ruskog uticaja jer se ne može sedeti na dve stolice u politici. Sigurna sam da Srbija biti deo EU, ali to će potrajati barem još deset godina, ali Srbija mora da odustane od pokušaja da vlada Balkanom. U bivšoj Jugoslaviji Srbija je bila ta koja je dominirala u diplomatiji, vojsci…druge nacije su bile potlačene, pogotovo Albanci.
Ali, drugi nabavljaju rusko oružje kao recimo Turska. Kako gledate na to?
– Videćemo da li će biti konsekvenci za Tursku, jer odnosi sa zapadom slabe i Turska je sve bliža Rusiji. Slična priča je i sa Srbijom, a videli smo naprimer kako turska ekonomija slabi. Izbor Srbije i drugih zemalja u regionu mora da bude EU i NATO, a ne autokratska Srbija Vučića, gde je opozicija bojkotovala izbore. Na žalost nakon 30 godina promena na Balkanu, možemo videti autokratiju na delu i kako mladi iz svih šest zemalja na Zapadnom Balkanu beže u inostranstvo, što je najveći problem.
Kada će Kosovo ispuniti obaveze iz Briselskog dogovora poput ZSO i gde vodi te taj dijalog?
– Prvo da kažem, Briselski dijalog je izgubio smisao, nakon 10 godina nije doneo očekivani ishod koji je trebalo – normalizaciju odnosa između dve države, Kosova i Srbije. Mislim da je došlo vreme da objavimo da je dijalog iscrpeo sav potencijal i da se uspostavi Vašingtonski/Briselski dijalog za konačan sporazum. Srbija mora da prihvati realnost – Ustavom iz 1974. uspostavljeno je osam jednakih federalnih jedinica sa pravom veta i samoopredeljenja. I da je Međunarodni sud pravde 2010. potvrdio da je nezavisnost Kosova legalna i taj argument bi trebalo a bude dovoljna realnost za Srbiju da prestane destabilizujuće da deluje na region. Prvih sedam godina godina s mojom ulogom i kolege iz Srbije u dijalogu, uspeli smo da transforišemo odnose u neke evopske odnose sa preko 33 primenjenih sporazuma. Uklonili smo paralelne strukture Srbije na severu, uspostavili smo kosovske institucije, policiju, carinu. Postavili dva granična prelaze Jarinje i Brnjak, koje su Srbi spalili prilikom proglašenja nezavisnosti. Dogovorom iz 2013. dogovoreno je uspotavljenje Asocijacije (ZSO), međutim Srbija je nastavila da krši sporazume održavajući neke paralelne strukture poput školstva i zdravstva. Uslov za ZSO je bio Asocijacija bez izvršnih ovlašćenja i u okviru zakona, kako bi Kosovo to implementiralo. Međutim, Vučić je 2017. počeo da radi na projektu promena granica, igre koje su srećom propale, ali su ukrale dinamiku dijaloga. Zato dijalog nema više potencijala, vreme da se tehičnički dijalog prekine i vreme je za finalni dogovor. Ima sporazuma koja Srbija uporno ne sprovodi, kao što je priznanje diploma, zatim odnos prema Albancima iz Preševske doline koji se čiste iz civilnog registra i to sve u okviru politilke Srbije. Srbija nije dostavila ni katastarska dokumenta Kosovu, preko mafije, Veselinovića i Radoičića drži paralelne opštinske strukture na severu gde Srbi žive u strahu od mafije. Kada sam bila deo dijaloga, lično sam sretala Srbe sa severa, htela da im objasnim da je bolje za život ljudi da se integrišu.
Šta ako Srbija nikada ne prizna Kosovo?
– Onda Srbija nikada neće postati deo EU. Ako Srbija želi da postane deo EU, tu je uslov 35 koje je uspostavljen zahvaljujući mojoj diplomatiji. Mora da se postigne legalno obavezujući sporazim sa Kosovom, Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova i to mora da bude jasno i Vučiću.
Može li se u 2022. doći do nekog sporazuma, makar kada su u pitanju nestali?
– Tehnički dijalog mora da prestane, on daje vremena Vučiću da gura hemegoniju velike Srbije na Balkanu, taj tehnički dijalog daje Lajčaku i EU osećaj kao da rade nešto za Balkan. EU mora da promeni pristup Balkanu, da kazni one koji kvare odnose na Balkanu, a mere protiv Dodika nisu dovoljne. Potrebna je jasna politika štapa i šargarepe.
Koliko su Srbi ugroženi na Kosovu, njih nema više u velikim gradovima poput Prištine, Prizrena, Peći…?
– Posle rata, liderstvo Kosova je uspotavilo koncept odgovonosti i zaštitu svih koji žive na Kosovu, Srba i svih manjina, ali Ahtisarijev plan je pružao sigurnost srpskoj manjini bolje nego bilo kojoj drugoj. Međutim, Srbija nije priznala Kosovo, već je podelila Srbe na Kosovu, onima na severu je davala duple plate da se ne integrišu. U pitanju je kolonijalni rat, za resurse, minerale i vodu, ali nikada nisam dozvolila da ta tema bude otvorena u Briselu u okviru dijalogu. Da, Srba nema u većim gradovima, ali obično reintegracija nije proes koji se dešava u kratkim intervalima. Pogledajte samo Bosnu posle toliko godina. Mada ako se postigne sporazum između Kosova i Srbije uverena sam da će se Srbi vratiti u gradove.
Samo da pojasnimo, ukoliko se ne postigne sporazum, Srbi ne mogu da se vrate na Kosovo?
– Sa ovom politikom koju Srbija trenutno vodi, koja je sve bliže i bliže Rusiji – ne.
A, kada je u pitanju Dragica Gašić. Ona ne može u Đakovici u prodavnici ni namirnice da kupi. Vaš komentar?
– To nije pitanje za mene, nego za Vladu Kosova i gradonačelnika Đakovice. Njih zovite.
Kada je u pitanju Specijalni sud u Hagu. Kako gledate na to?
– Ti ljudi su bili borci za slobodu, branili su Kosovo od srpske okupacije, za razliku od Haga gde su Milošević i drugi osuđeni kao agresori u ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj. Specijalni sud u Hagu sudi pojedincima a ne OVK koja je igrala istorijsku ulogu u oslobođenju Kosova. LIčno se nadam da će se taj proces završiti presudom nisu krivi. Kao političar ne mogu da budem sudija I da govorim u ime pravde, kao političar mogu da kažem da taj sud nije moralno fer, ali moj princip je da niko ne može biti iznad pravde.
