Beli luk je najpoznatiji kao začin, ali ga mnogi često izbegavaju zbog neprijatnog mirisa. Ipak, novo istraživanje sugeriše da bi mogao da parira jednom od najvažnijih proizvoda za negu zuba. Studija je otkrila da ekstrakt belog luka može da smanji štetne bakterije u ustima jednako efikasno kao hlorheksidin, antiseptik koji se koristi u tečnostima za ispiranje usta.

Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Šardži u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, analiziralo je pet studija na ljudima koje su upoređivale tečnosti za ispiranje usta na bazi belog luka sa vodama za ispiranje usta koje sadrže hlorheksidin. Oba tretmana su smanjila količinu bakterija u ustima, posebno streptokoka mutans, koji je povezan sa karijesom, piše Sajens alert.

Hlorheksidin se široko koristi kao zlatni standard u tečnostima za ispiranje usta, ali je povezan sa neželjenim efektima i zabrinutošću zbog antimikrobne rezistencije, napisali su autori studije, objavljene u časopisu Džurnal of herbal medisin.

Rezultati mereni u smislu smanjenja streptokoka mutans u pljuvački varirali su u zavisnosti od koncentracije hlorheksidina i ekstrakta belog luka. Rastvor hlorheksidina od 0,2 procenta bio je efikasniji od ispiranja sa 2,5 procenta ekstrakta belog luka. Međutim, pri koncentraciji od 3 procenta, beli luk je postigao veće smanjenje streptokoka mutans u pljuvački nego hlorheksidin.

Ekstrakt belog luka može poslužiti kao održiva alternativa hlorheksidinu, posebno pri višim koncentracijama, napisali su autori studije.

Voda za ispiranje usta na bazi belog luka izazvala je jak ukus, loš zadah i osećaj pečenja u ustima. Ovi neželjeni efekti su blaži od promene boje zuba povezane sa hlorheksidinom, ali mogu uticati na redovnu upotrebu. Kao što je pomenuto, rezistencija je problem sa hlorheksidinom. Autori studije kažu da produžena ili niska izloženost hlorheksidinu može podstaći antimikrobnu rezistenciju i unakrsnu rezistenciju na antibiotike.

Antibakterijski efekat belog luka potiče od alicina, koji se oslobađa kada se češnjevi zgnječe, a poznat je još iz rimske, egipatske i kineske medicine. Uprkos obećavajućim rezultatima u dentalnoj higijeni, naučnici pozivaju na oprez.

Potrebna su dalja klinička ispitivanja sa većim uzorcima i duži periodi praćenja kako bi se potvrdila efikasnost i poboljšala klinička primenljivost ekstrakta belog luka, zaključuju autori studije.

Чланак Loš zadah, ali zdravi zubi: Da li beli luk ulazi u stomatologiju? се појављује прво на Vesti Online.

Međutim, jasno je da ljudi ne znaju baš mnogo o tome sudeći po njihovoj reakciji nakon što su konačno saznali zašto četkice za zube imaju vlakna različitih boja.

Ako ste ikada odvojili vreme da zaista pogledate svoju četkicu za zube, možda ste primetili da su vlakna zapravo različite boje.

Pa, ona nisu samo dizajna radi, već zapravo postoji praktična svrha iza njihovog prisustva.

Misterija četkice za zube

Džes koja je vlasnica profila @jmac8781, na TikTok-u je podelila značenje iza vlakana različitih boja na vašoj četkici, i može se reći da su gledaoci bili oduševljeni otkrićem.

Započela je video objašnjavajući: „Evo životnog trika koji verovatno niste znali… Da li ste se ikada zapitali zašto vaša četkica za zube ima različite boje? Postoji razlog za to.“

TikTokerka je dalje otkrila: „Najmanja boja, obično pri vrhu, treba da vam pokaže koliko paste za zube zapravo treba da koristite.“

Iako, to zapravo ima smisla s obzirom na to da preporučena količina paste za zube koju svaka odrasla osoba treba da koristi je otprilike veličine graška.

„Zapravo ne bi trebalo da stavljate pastu za zube duž četkice“, nastavila je Džes.

Ako ste se pitali za dečje četkice za zube, one takođe imaju sličan indikator, sa manjim tamnim vlaknima i postavljenim prema sredini četkice.

Džes je dodala: „Evo četkice za zube za mališane. Možete videti da vam plava boja u sredini pokazuje tačno koliko paste za zube treba da stavite.“

NHS preporučuje da „koristite malu količinu paste za zube za bebe i malu decu do tri godine, i količinu veličine graška za decu uzrasta od tri do šest godina“.

Međutim, čini se da je Džesin savet prilično precizan za četkice za odrasle, a korisnici na TikTok-u su to i potvrdili, prenosi Tyla.

Jedan korisnik je napisao: „Oduševljen sam. Danas sam naučio“.

„Pa onda… moj život je laž i ne znam ništa da uradim“, našalio se u sekundi dok je poslednji gledalac dodao: „Danas sam naučio novu stvar.“

Чланак Garantovano niste znali: Evo zašto četkice za zube imaju vlakna različitih boja! се појављује прво на Vesti Online.

Ispitivanje je obuhvatilo uzorke drevne DNK sekvencirane od 1.664 osobe sa različitih lokacija širom zapadne Evrope i Azije.

Ovi drevni genomi su zatim upoređeni sa modernom DNK iz UK Biobanke, koja se sastoji od oko 410.000 samoidentifikovanih „belih britanskih“ ljudi, i više od 24.000 drugih rođenih van Velike Britanije, kako bi se uočile promene tokom vremena, prenosi Rojters.

Jedno upečatljivo otkriće se odnosi na MS, hroničnu bolest mozga i kičmene moždine koja se smatra autoimunim poremećajem u kojem telo greškom napada samo sebe.

Istraživači su identifikovali ključni događaj migracije pre oko 5.000 godina na početku bronzanog doba kada su se stočari zvani narod Jamnaja preselili u zapadnu Evropu sa područja koje uključuje modernu Ukrajinu i južnu Rusiju.

Oni su nosili genetske osobine koje su u to vreme bile korisne i štitile ih od infekcija koje su mogle nastati od ovaca i goveda. Kako su se sanitarni uslovi poboljšavali tokom milenijuma, ove iste varijante su povećale rizik od MS. Ovo pomaže da se objasni, kažu istraživači, zašto severni Evropljani imaju najveću učestalost multiple skleroze na svetu, dvostruko veću od južnih Evropljana.

„Mi smo proizvod evolucije koja se dogodila u prošlim okruženjima i na mnogo načina nismo optimalno prilagođeni okruženju koje smo danas stvorili za sebe“, rekao je populacioni genetičar sa Univerziteta Kalifornija Rasmus Nilsen jedan od vođa istraživanja objavljenog danas u časopisu Nature.

Pre oko 11.000 godina, farmeri sa područja moderne Turske prešli su u Zapadnu Evropu, zamenjujući lovce-sakupljače.

„Jamnaje su bili prvi pravi nomadi u Evropi. Koristili su domaću stoku i konje da bi pristupili unutrašnjosti azijske stepe, gde se malo jede i pije, pa su sve nosili sa sobom. Fizički su bili neobično veliki, što možemo videti merenjem skeleta i takođe genetski, i očigledno prilično nasilni“, rekao je genetičar sa Univerziteta Kembridž i koautor studije Vilijam Bari.

Nalazi mogu imati implikacije za istraživanje i lečenje MS, dodao je on.

„Ovo menja naš pogled na MS, pomažući nam da razumemo njeno poreklo. Možemo da vidimo MS kao rezultat imunog sistema koji je efikasno evoluirao da se nosi sa nizom infekcija u ljudskoj prošlosti, ali koji sada postoji u veoma drugačijem okruženju. Ova razlika između prošlosti i modernog sanitarnog okruženja verovatno uzrokuje preaktivan imuni sistem. To implicira da bi trebalo da težimo da ponovo kalibrišemo imuni sistem, a ne da ga potisnemo“, rekao je Bari.

Visoka povezanost poreklom sa narodom Jamnaja postoji u severnim delovima Evrope, a vrhunac dostiže u Irskoj, Islandu, Norveškoj i Švedskoj.

Nalazi podvlače kako se genetske osobine mogu promeniti od korisnih do štetnih kako se uslovi razvijaju.

„Povećana je učestalost patogenih infekcija tokom bronzanog doba, zbog neposredne blizine ljudi i njihovih domaćih životinja, kao i zbog rastuće gustine populacije“, rekao je specijalista za računarsku evolucionu biologiju Univerziteta u Kopenhagenu i koautor istraživanja Evan Irving-Piz.

Prema njegovim rečima, tek u modernoj eri ove genetske varijante su postale višak za naše imunološke potrebe, što je, kako je naveo, rezultiralo povećanjem rizika od razvoja multiple skleroze i drugih autoimunih bolesti.

Istraživanje je osvetlilo i druge karakteristike Evropljana.

Pošto su Jamnaje genetski predisponirane da budu visoki, današnji severni Evropljani imaju tendenciju da budu viši od južnih Evropljana, koji u većoj meri vode poreklo od neolitskih farmera koji su genetski bili predisponirani da budu niski.

Istraživači su otkrili da stanovnici istočne Evrope imaju povećan genetski rizik za Alchajmerovu bolest i dijabetes tipa 2. Takođe su otkrili da se tolerancija na laktozu, sposobnost varenja šećera u mleku i drugim mlečnim proizvodima, pojavila u Evropi pre otprilike 6.000 godina.

Чланак Šta je pokazalo istraživanje DNK drevnih Evropljana? се појављује прво на Vesti Online.

Pre oko 100 miliona godina, džinovski grabljivac vrebao je današnjim patagonijskim regionom Argentine. Težak više od četiri tone i dugačak oko 10 metara, novootkriveni mesožder deli nekoliko fizičkih osobina sa tiranosaurus reksom, uključujući ogromnu glavu i male prednje ruke.

Ali nova vrsta, opisana u studiji objavljenoj u časopisu Current Biology, nije blisko povezana sa tiranosaurusima. Ovaj dinosaurus je pripadao potpuno drugoj grupi dinosaurusa karharodontosaurusa, i izumro je milionima godina pre nego što se T-reks pojavio. To znači da je bio odvojena vrsta koja je takođe imala male ruke, što sugeriše da su mali prednji udovi možda imali više evolucionih prednosti nego što se ranije mislilo.

– Uveren sam da su te proporcionalno male ruke imale neku funkciju – rekao je vodeći autor nove studije, paleontolog Huan Kanale sa Nacionalnog univerziteta Rio Negro u Argentini.

„Možda su ih koristili za držanje ženke tokom parenja ili su se na njih oslanjali prilikom ustajanja.“

Otkrivena 2012. tokom terenskog rada koji je delimično finansiralo Društvo National Geographic, novoopisana životinja nazvana je merakes gigas po izmišljenom zmaju iz knjiga „Igra prestola“.

Ovo otkriće pomaže paleontolozima da bolje razumeju karharodontosauruse. Ovoj grupi dinosaurusa, čije ime znači „gušteri sa zubima ajkule“, pripada i giganotosaurus, jedan od najvećih mesoždera koji su ikada živeli.

– Ovo otkriće pomaže da se popuni raznolikost ove grupe dinosaurusa i daje nam precizniju sliku evolucije i ekologije tog vremena – kaže Tomas Kar, paleontolog sa Koledža Kartage u Viskonsinu koji nije bio uključen u studiju.

„Stvarni broj dinosaurusa i drugih izumrlih životinja je u velikoj meri potcenjen, pa je dobro dodati novu vrstu u porodično stablo.“

Poznate karakteristike

Pre deset godina, međunarodni tim paleontologa koji je istraživao sever Patagonije naišao je na riznicu fosila dinosaurusa. Prvog dana potrage, iskopali su fosilizovane ostatke M. gigasa, koji su uključivali skoro kompletnu lobanju, ruku i donji deo tela. Skelet je sada jedan od najkompletnijih do sada pronađenih karharodontosaurusa.

Nekada se smatralo da T-reks i drugi maloruki dinosaurusi mesožderi nisu imali koristi od svojih ruku, pa su se zato vremenom smanjivale. Ali autori studije kažu da otkriće M.gigasa sugeriše da su stvari malo složenije.

Prema koautoru studije Peteru Makovickom, paleontologu sa Univerziteta Minesota i istraživaču National Geographic-a, obe vrste su prošle kroz sličnu evolucionu promenu zbog načina na koji su lovile. „Kako su im ruke postajale manje, glave su im postajale sve veće“, kaže. „Došlo je do prenosa funkcija, posebno vezanih za hvatanje plena, sa prednjeg uda na lobanju.“

Makovicki veruje da su se udovi smanjili kako su ovi dinosaurusi počeli više da koriste glavu, a manje ruke. Međutim, on takođe ističe da su ruke ovih dinosaurusa ostale mišićave, što sugeriše da su nastavili da ih koriste.

Male ruke nisu jedina zagonetna karakteristika M. gigasa. Njegove noge takođe su neobične, i imale su kandže u obliku srpa, slične onima koje su imali velociraptori. Istraživači su takođe otkrili da je lobanja M. gigasa imala izbočine, za se veruju da ih je dinosaurus koristio za privlačenje potencijalnih partnera.

Prave funkcije ovih delova tela možda nikada neće biti poznate. Paleontolozi razvijaju teorije upoređujući anatomiju dinosaurusa sa anatomijom živih životinja. Bez daljeg istraživanja, stručnjaci mogu samo da spekulišu o tome zašto je M. gigas izgledao tako kako je izgledao.

Чланак Otkriven ogromni kopneni ubica sa zubima ajkule се појављује прво на Vesti Online.

„Zubi su datovani na pre oko 300 hiljada godina, što ih čini najstarijim fosilima neandertalca (Homo neanderthalensis) u istočnoj Evropi i drugim najstarijim ljudskim fosilima u Srbiji, tek nešto mlađim od pola miliona godina stare donje vilice čoveka iz Male Balanice otkrivene 2007. godine“, navodi se u saopštenju fakulteta.

Prema njihovim rečima, ostaci neandertalaca u Srbiji su do sada bili identifikovani samo u obližnjoj pećini Pešturina, u kojoj su 2015. godine otkriveni jedan zub i fragmentovana kost podlaktice neandertalca.

„Najdrevniji ostaci neandertalaca, starosti između 300.000 i 500.000 godina, identifikovani su na području zapadne Evrope, a vremenom se njihov areal proširio sve do zapadne Azije. Njihovo prisustvo u Velikoj Balanici pre oko 300 hiljada godina predstavlja najraniji dokaz njihovog širenja prema istoku“, istakli su sa fakulteta.

Zubi iz Velike Balanice su pronadjeni u asocijaciji sa tragovima ognjišta i kamenim alatkama za obradu kože poznatim kao postruške tipa Kina (Quina).

Najstarije alatke tog tipa potiču sa istoka, sa nalazišta koja pripadaju ašelsko-jabrudijenskom kompleksu (iz perioda pre 200.000 do 400.000 hiljada godina), dok se u Zapadnoj Evropi javljaju mnogo kasnije.

„To pokazuje da je na teritoriji Balkana pre 300.000 godina najverovatnije došlo do kontakta evropskih i bliskoistočnih populacija. Još uvek se ne može reći sa sigurnošću da li je do širenja kulturnih inovacija došlo migracijama ljudi ili razmenama ideja izmedju zajednica, niti možemo identifikovati izvorne nosioce ove tehnologije, nije jasno da li su u pitanju neandertalci ili druge vrste ljudi“, piše u saopštenju.

Izvesno je, kako su naveli, da su te inovacije dovele do konačnog uobličavanja kulturnih obrazaca karakterističnih za srednji paleolit – period koji predstavlja jednu od prekretnica u ranoj praistoriji čovečanstva.

Arheološka istraživanja pećina u blizini Niša (Pešturina, Mala i Velika Balanica) vrše se u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Analiza zuba objavljena je u časopisu „Journal of Human Evolution“, od strane medjunarodnog tima stručnjaka iz Srbije i Kanade, koju vode profesori Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu.

Чланак Otkriće u Sićevačkoj klisuri nam pomaže da bolje razumemo istoriju Balkana се појављује прво на Vesti Online.

U jednoj interesantnoj studiji, srpski i naučnici iz inostranstva, bavili su se metodom anulacije zubnog kamenca na zubima individua iz perioda mezolita i neolita kako bi ispitali fiziološki stres pre i tokom neolitske demografske tranzicije u Evropi. Šta su time saznali? I zašto je ovo bitno?

Anulacija zubnog cementa (Tooth Cementum Annulation) je mikroskopska metoda koja se uglavnom koristi za utvrđivanje individualne starosti. Rezultati dobijeni primenom ove metode najpribližniji su stvarnoj (hronološkoj) starosti individue.

Naučnici preseku ostatke zuba dijamantskom testerom, naprave mali presek i tu pločicu gledaju pod mikroskopom. Tu mogu da vide takozvane linije anulacije, jer svake godine zub dobije jedan sloj zubnog cementa. Isto je kao kod godova na drvetu. Brojeći te linije možemo da kažemo koliko je neko imao godina u vreme smrti. Ova metoda se koristi i u forenzici i vrlo je precizna.

Međutim posmatranjem tih linija na zubima, naučnicima može dati na uvid i fiziološki stres koji se dogodio tokom određenog perioda života žene ili muškarca. Poznato je da fiziološki zahtevni događaji poput trudnoće i laktacije imaju višestruke efekte na skelet, kao što je značajno promenjen metabolički status kostiju.

Apstrakt rada: Koristili smo metodu anulacije zubnog cementa (TCA) za ispitivanje fiziološkog stresa pre i tokom neolitske demografske tranzicije u Evropi. Epizode ​​fiziološkog stresa odražavaju se kao „linije stresa“ u cementu zuba pri skoro godišnjoj rezoluciji.

Koristili smo metodu TCA za otkrivanje i brojanje stresnih događaja za uzorak od 21 osobe iz mezolita i 25 iz neolita sa centralnog Balkana iz perioda između 9.500 i 5.400 godina pre nove ere. U skladu sa teorijom neolitske demografske tranzicije, pretpostavljamo da će neolitski pojedinci imati veći stres od mezolitskih pojedinaca.

Naši rezultati sugerišu da su neolitske žene imale znatno više linija stresa u cementu zuba godišnje, nego žene iz mezolita. Razlika između muškaraca iz mezolita i neolita nije bila statistički značajna.

Zaključujemo da su žene iz neolita imale više epizoda fiziološkog stresa od žena iz mezolita. Diferencijalni obrazac među polovima, u kombinaciji sa činjenicom da su trudnoće jedan od glavnih uzroka stvaranja linija stresa u cementu zuba, može ukazivati na to da su uočene razlike uglavnom posledica povećane plodnosti u neolitu.

Zašto je bitna neolitska demografska tranzicija?

U vreme početka mezolita dolazi do klimatskih promena – povlačenja glečera, povećanja bujnosti vegetacije, novih vrsta – menjaju se dotadašnji uslovi života. Mezolit je poznat kao starije, a neolit kao mlađe kameno doba u okviru praistorije. Sa neolitom stiže i pomenuta demografska ekspanzija – naučnici veruju da se tada rađa više dece nego pre.

Prva demografska tranzicija u ljudskoj (pre) istoriji dogodila se u neolitskom periodu kada se globalna veličina stanovništva dramatično povećala. Ovo je period promene od načina života lovaca-sakupljača-ribara do proizvodnje hrane, uzgoja životinja i uzgoja životinja koji se dogodio u ranom holocenu i predstavlja prelazak iz mezolita u neolitski period u Evropi. Pretpostavlja se da je procvat neolitske populacije izazvan povećanjem plodnosti žena zbog sedećeg načina života i dostupnosti visokokalorične hrane.

Podrška ovoj hipotezi dolazi iz primećenog povećanja udela subadultnih jedinki (dečijih skeleta i sahrana) u neolitskoj praistoriji širom sveta kao indirektne mere plodnosti. Takođe se pretpostavlja da su povećana veličina populacije i gustina, u kombinaciji sa novim načinom života (promene u ishrani, povećani zahtevi za radnom snagom, sedeći način života, blizina domaćih životinja i loši higijenski uslovi povećavaju verovatnoću raznih vrsta infekcija) rezultirali ukupan pad zdravlja.

Zajedno, porast plodnosti i pad zdravlja koji su rezultirali povećanim mortalitetom glavna su dva procesa koja definišu i strukturišu neolitsku demografsku tranziciju. I povećana plodnost i povećani mortalitet trebalo bi da se odražavaju u bioarheološkim zapisima kao porast različitih vrsta biološkog stresa. Međutim, do sada nije bilo direktnih ili nezavisnih dokaza.

Šta su zaključili Penezić i saradnici u svom radu?

„Naši rezultati podržavaju hipotezu o povećanom fiziološkom stresu u populaciji praistorijskih zemljoradnika. Diferencijalni obrazac među polovima može se uslovno tumačiti kao dokaz za porast plodnosti žena u neolitskom periodu – da je porast broja rođenih bio glavni (ali ne i jedini) doprinos povećanju stresa tokom neolitske tranzicije. Ako je ovo tumačenje tačno, naši rezultati bi pružili direktne empirijske dokaze u korist opšte teorije demografske tranzicije u poljoprivredi gde se povećanje plodnosti pretpostavlja kao glavni pokretač širenja stanovništva u poljoprivredi. Metoda koju smo koristili ima širok bioarheološki potencijal, jer omogućava istraživačima da dobiju neposredniji uvid u fiziološki stres u prošlim populacijama. Možda je najveći potencijal metode istraživanje niza paleodemografskih i socijalnih pitanja koja uključuju rođenje i majčinstvo, ali ovaj put interpretacije zahteva dalja metodološka istraživanja kako bi se formulisali kriterijumi za razlikovanje trudnoće od drugih uzroka stresa“.

Чланак Šta su pokazala istraživanja o drevnim stanovnicima Balkana? се појављује прво на Vesti Online.

Tigar-ajkula može da dostigne dužinu do pet ipo metara i ubraja se u najveće žive ajkule. Javlja se u svim predelima sveta, a ime je dobila po prepoznatljivim prugama koje podsećaju na tigra.

Istorija fosila moderne ajkule duga je oko 295 miliona godina. Kompletni fosili skeleta ajkule se retko nalaze. Skelet ajkule se skoro u potpunosti sastoji od hrskavice i može ostati očuvan samo u posebnim uslovima. Međutim, usled doživotne promene zuba poznati su jako mineralizovani zubi većine izumrlih ajkula koji pružaju uvid u evoluciju ove vrste. Zubi današnje tigar-ajkule su jedinstveni. Imaju široko sečivo i mogu olako da probiju oklop kornjače. Na osnovu fosilnih zuba tigar-ajkula, koji su poznati od pre 56 miliona godina, opisane su 22 izumrle vrste.

Istraživački tim sa Julijom Tirčer detaljno je analizirao istoriju tigar-ajkule i njenih izumrlih predaka. Zahvaljujući geometrijsko-morfometrijskim analizama ustanovili su da su samo pet od 22 izumrle vrste zaista postojale. Dakle uključujući modernu tigar-ajkulu istorija evolucije obuhvata samo šest vrsta ove ajkule. Na osnovu zuba je takođe utvrđeno da tigar-ajkula nije stara 5,3 miliona godina, kako se do sada pretpostavljalo, već da je živa više od 13,8 miliona godina. Rezultati studije su objavljeni u stručnom časopisu „Paleobiology“.

Чланак Nova otkrića bacaju drugačije svetlo na moćnu morsku neman се појављује прво на Vesti Online.

Peskova je na svom Instagram nalogu podelila fotografije zubnih ostataka Adolfa Hitlera i njegove supruge Eve Braun.

https://www.instagram.com/p/CD4E82fiU4y/

Ćerka Dmitrija Peskova, koji je od 2012. godine portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, napisala je da je njen prijatelj i veliki zaljubljenik u istoriji Pjer Malinovski zatražio da vidi ostatke, jer nisu baš svi ubeđeni da je Hitler umro 1945. godine.

– Verovali ili ne, dozvoljeno mu je da poseti jednu od najzanimljivijih i najtajnovitijih zgrada u zemlji. Zahvaljujući DNK analizama, koje je obavio francuski antropolog Šarlije 2018. godine, potvrđeno je da su ostaci iz arhive FSB-a zaista od Hitlera i Braunove – istakla je Peskova.

Чланак Nije pobegao u Južnu Ameriku: Zube Adolfa Hitlera čuvaju u Moskvi (FOTO) се појављује прво на Vesti Online.