Ustavne žalbe Mišković je podneo preko punomoćnika tokom 2014. i 2015. godine, a Ustavni sud ih je spojio u jedan predmet i uz suprotno mišljenje, 1 naspram 13 sudija, doneo odluku na sednici Veća 4. aprila ove godine.

Odluka je u celosti, sa izdvojenim mišljenjem sudije Tomislava Stojkovića, objavljena u „Službenom glasniku“ od 3. maja.

Mišković je 5. marta, nakon ponovljenog suđenja, u Specijalnom sudu u Beogradu prvostepenom presudom osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu da utaji porez po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća, od 320,3 miliona dinara.

Istog dana sud mu je ukinuo meru zabrane napuštanja boravišta uz oduzimanje pasoša, koju je osporavao ustavnim žalbama.

U obrazloženju odluke Ustavnog suda navodi se da je taj sud u decembru 2018. odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Mila Ðuraškovića (koji je u optužen u istom postupku s Miškovićem), kao i da je iz spisa predmeta utvrdio da su obojica bila u „bitno sličnoj činjenicnoj i pravnoj situaciji“.

Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, Miškoviću „nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao“ (pravo na slobodu kretanja, pravo na rad, pravo na pravično sudenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo…).

Ustavni sud je za razloge ovakve odluke uputio na prethodno obrazloženje iz odluke u Ðuraškovićevom predmetu.

U izdvojenom mišljenju sudije Stojkovića, koji smatra da je Miškoviću pravo na slobodno kretanje bilo neopravdano ograničeno (merom zabrane napštanja boravišta i oduzimanja putne isprave), pored ostalog se navodi da je u obrazloženju odluke navedena samo jedna „lapidarna konstatacija da se radi o osporenim rešenjima koja su prethodila ovoj odluci i da su podnosioci bili u bitno slicnoj cinjenicnoj i pravnoj situaciji“.

To, kako je naveo, ne može predstavljati ustavnopravne razloge odbijajuće odluke bez analize činjenica i okolnosti koje su suprotne onome što se pravnim zaključkom Ustavnog suda konstatuje.

Stojković je podsetio da je Mišković dva puta uz odobrenje suda putovao u London i Crnu Goru, kao i da je položio jemstvo od 12.000.000 evra koje, kako kaže, premašuje eventualnu naknadu u smislu finansijske obaveze prema Republici Srbiji.

Zbog toga smatra da ne postoje indicije koje ukazuju da postoji stvarna opasnost od bekstva i da krivični postupak neće biti nesmetano vođen.

Stojković smatra da je u ovom konkretnom predmetu došlo do ograničenja slobode kretanja podnosioca ustavne žalbe, jer nije uspostavljena pravična ravnoteža između suprotstavljenih interesa, opšteg interesa – na jednoj strani da se krivični postupak nesmetano vodi, i na drugoj strani ličnog interesa Miškovića da se slobodno kreće.

Чланак Ustavni sud odbio četiri žalbe Miroslava Miškovića се појављује прво на Vesti Online.

"Tražimo da Ustavni sud Srbije vrši svoju funkciju i odgovori na naše žalbe po kom zakonskom osnovu su organizovana privremena veća (u četiri opštine) i zašto su i dalje na snazi iako im je mandat dva puta istakao", izjavio je potpredsednik privremene Skupštine KiM Dobrosav Dobrić na konferenciji za novinare u Beogradu.

Tu Skupštinu mahom čine odbornici četiri raspuštene skupštine opštine sa severa Kosova, ali ih Vlada Srbije ne priznaje.

Dobrić je najavio da će na nekoj od sledećih sednica Skupštine KiM biti pokrenuta peticija za podnošenje krivične prijave protiv Dačića zbog, kako je rekao, "nacionalne veleizdaje" učinjene potpisivanjem Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum je potpisao i kosovski premijer Hašim Tači.

Predstavnici Skupštine KiM zatražili su od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković da raspiše izbore za četiri opštine na severu Kosova.

"Pitamo se koja je njena uloga i zašto ne postupa u skladu sa zakonom", rekao je Dobrić.

Vlada Srbije podržala je učešće Srba sa severa Kosova na lokalnim izborima koje je organizovala kosovska vlast pa su i četiri opštine na severu Kosova formirane na tim izborima.

Član Predsedništva Skupštine KiM Radenko Nedeljković naveo je da se MUP Srbije u potpunosti povukao sa Kosova i dodao da će to uskoro uraditi i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i Ministarstvo pravde.

Nedeljković, bivši šef Kosovsko-mitrovačkog okruga, ocenio je da na severu Kosova vlada medijska blokada te da je vreme da se čuje istina da su Srbi na Kosovu "ostavljeni na milost i nemilost albanskim institucijama".

Чланак Srbi sa severa Kosova spremaju prijavu protiv Dačića се појављује прво на Vesti Online.

"Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je kratak, nejasan i potpuno neustavan, jer su penzije stečeno i neotuđivo pravo", rekao je na konferenciji za novinare predsednik USPS Milorad Vujasinović.

"Mi nismo protiv Vlade, ali je Vlada protiv nas. Ona je učinila da oko 700.000 penzionera postanu građani drugog reda", rekao je Vujasinović.

Kako je kazao, Vlada dovodi u pitanje visinu penzija onih građana koji su 1950-ih godina izgradili puteve, pruge i mostove u Srbiji.

On je ocenio da je Vlada takvu reformsku meru mogla da donese samo ukoliko proglasi bankrot države. On je takođe ocenio kao sramnu odluku Saveza penzionera Srbije da podrži taj zakon dodajući da je Partija ujedinjenih penzionera Srbije partija vlade, a ne penzionera.

Potpredsednik USPS Miša Lazović kazao je da je zakon definisan kao privremeno uređivanje isplate penzija iako nije precizirano do kada će on biti na snazi i da li će penzionerima biti vraćen taj novac.

On je ukazao na problem vojnih penzionera koji su potraživali od države dve milijarde dinara, ali kada je njihova žalba stigla do Strazbura dug države prema njima narastao je na 20 milijardi dinara ukazujući da će to plaćati poreski obveznici Srbije.

"Ako se neko odvaži da stavi ruku u nečiji džep bez pitanja, to se onda ne zove štednja već krađa", kazao je Lazović.

Na konferenciji je rečeno da je USPS 26. oktobra bio u Briselu i razgovarano je sa članovima Evropske federaciuej penzionera i starih lica koji podržavaju njihove stavove i ovu inicijativu.

Чланак Penzioneri na sudu: Ne damo da nas država pljačka! се појављује прво на Vesti Online.

Advokati u Srbiju štrajkuju već dve nedelje, a provosuđe je u totalnoj blokadi, iako se razgovori advokata sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom finansija vode već duže vreme.

Ministar pravde, osvrćući se na zahteve advokate, rekao je u "Kažiprstu" na TV B92 da je Zakon o javnom beležništvu donet još 2011. godine i da je primena tog zakona odlagana dok nije došlo do promene i usklađivanja zakona.

"Zakon je promenjen i sada ugovore mogu da sklapaju ugovorne strane, a da ih sačinjavaju javni beležnici. Mi smo se rukovidili time da se ugledamo na najuređenije zemlje što se zakona tiče. Sada država ima eksluzivno pravo da regulište tržište nekretnina. Svi javni beležnici garantuju ispravnost tog javnog posla, a ranije je bilo bezbroj slučajeva da se jedan stan proda više puta, a da nijedan kupac ne uđe u stan", izjavio je Selaković i dodao da je rekao advokatima da li hoće da snose istu odgovornost kao javni beležnici.

Na pitanje da li postoji prostora za kompromis za promene Zakona o notarima, ministar je rekao da se zakoni ne mogu menjati ucenama.

"Zakoni se ne mogu promeniti nikako ucenama. Postoji procedura i jedan deo advokata je podneo zahtev za procenu ustavnosti zakona. U redu, hajde da sačekamo da vidimo šta će Ustavni sud da da kaže. Mislim da je to pravi način. Ako Ustavni sud kaže da je ta i ta odredba neustavna, naravno da ćemo promeniti zakon, ali nećemo razgovarati na ovakav način", naglasio je ministar.

Selaković je pojasnio da će građani sami moći da izaberu kome će se za pravne poslova obratiti, sudu ili notarima.

"Kada je reč o sudskom testamentu on će i dalje moći da se sastavi u sudu za 980 dinara, a kada je reč o notarskom zaveštanju, to košta 15.000 dinara. Građanin može da bira, ali je za njegovu pravnu sigurnost je najbolje da ode kod javnog beležnika", istakao je ministar, tvrdeći da kada se govori o ugovorima o prometu nekretnina čija je vrednost do 48 miliona dinara, jeftinije je sačiniti javnobeležnički zahtev nego otići kod advokata da sačini ugovor, pa u sud da ga overite.

On je rekao i da je "ovo sistem koji uvodi red u Srbiji, ali da nekome taj red ne odgovara" i dodao je da su njegova vrata otvorena i da je spreman da razvovara sa advokatima i o porezu, ali zajedno sa Ministarstvom finansija.

"Ja sam im rekao sačekajte odluku Ustavnog suda, ali počnite da radite, jer zakon ovo stanje ne poznaje. Razgovori traju, veliki je broj advokata koji su nezadovoljni prestankom rada, koji smatraju da moje pozicije nisu u redu, ali dolaze da razgovaraju, iako su se predstavnici komora povukli", rekao je Selaković.

Advokati koji štrajkuju zatražili su i smenu ministra pravde. Na pitanje da li će podneti ostavku ako se štrajk nastavi Selaković je rekao: "Ukoliko postoji greška u nečemu što je u nadležnosti ministra pravde, neću prezati od te odluke".

Чланак Advokati ne mogu da menjaju zakon ucenama се појављује прво на Vesti Online.

DS je ranije danas navela da će od Ustavnog suda Srbije zatražiti ocenu ustavnosti Sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i svih ugovora proisteklih iz tog dokumenta i ocenila da je na to SNS odgovorio "ličnim i neosnovanim uvredama".

Demokrate su još ocenile da SNS nema pravo da odgovara umesto Ustavnog suda kojem je inicijativa upućena.

"Ako su ugovori tako dobri za Srbiju, zašto ih krijete od naroda? Pokažite ih već jednom, toliko puta ste to najavljivali, pa neka građani presude. Zašto ono što je dobro za Srbiju krijete od Srbije", upitao je DS.

SNS je poručila Demokratskoj stranci da će Ustavni sud Srbije dati svoj sud o ustavnosti Sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i svih ugovora proisteklih iz tog dokumenta.

"Šta je sa krađama i pljačkama koje je sprovodio lično Bojan Pajtić, od Fonda za razvoj, Razvojne banke Vojvodine, i svim drugim Pajtićevim aferama, i dokle se stiglo u istrazi", kazali su iz SNS.

Oni su upitali kada će državni organi obavestiti javnost da li su određeni funkcioneri "namerno štitili Bojana Pajtića i kakva je njegova uloga u svim tim kriminalnim radnjama".

Чланак DS: SNS urušava institucije države се појављује прво на Vesti Online.

Da bi se predaja južne pokrajine do kraja nesmetano izvela neophodno je izmeniti najviši pravni akt koji u svojoj preambuli kaže da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije", kao i da iz takvog položaja pokrajine "slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na KiM u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima".

Predstavnici SNS-a međutim ne navode Kosovo kao razlog za promenu Ustava Srbije. Njihov najčešći argument je – jeftinija država, odnosno manji broj narodnih poslanika od onog utvrđenog Ustavom, a to je 250.

Demokratska stranka Srbije, najveći zagovornik važećeg Ustava, uporno postavlja pitanje naprednjacima da li će se pridržavati sporazuma Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice kojim je podrška na predsedničkim izborima Nikoliću data pod uslovom da SNS ne kreće u ustavne promene bez saglasnosti sa DSS?

Koštuničinu podršku Nikoliću u drugom krugu predsedničkih izbora mnogi analitičari smatraju ključnom za potonju pobedu naprednjačkog kandidata. Naprednjaci, međutim na to gledaju kao na prevaziđenu prošlost.

– SNS razume i poštuje platformu sa DSS, ali većina ne može da robuje manjini i politici jedne stranke koja je protiv EU i za koju su građani na izborima rekli šta misle – izjavio je za "Danas" šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić.

Za promene ustava neophodan je širok konsenzus parlamentarnih stranaka. To se za sada ne pokazuje kao problem, jer su sve stranke koje su na prevremenim izborima prešle cenzus saglasne s tim da je došlo vreme za promenu najvišeg pravnog akta izglasanog u vreme vlade Vojislava Koštunice.

Чланак Odlazi i poslednja brana Kosova се појављује прво на Vesti Online.

Profesori prava i ugledni pravni stručnjaci koji su pozvani da u svojstvu veštaka daju ocenu, nedvosmisleno su ukazali ne samo da je Ustavni sud nadležan, već da je i dužan da se o tome izjasni u cilju odbrane ustavnog poretka Republike Srbije, kao i odbrane časti profesije.

Profesor ustavnog prava u penziji Ratko Marković ocenio je da je sporazum opšti pravni akt s neposrednim pravnim dejstvom i da svojom sadržinom odstupa od Ustava Srbije.

– Suprotan je Ustavu u četiri odredbe, a to su formiranje Zajednice srpskih opština, postojanje jedinstvene Kosovske policije na teritoriji pokrajine, podvođenje pod jedinstven pravni sistem Kosova celokupne sudske vlasti i organizovanje lokalnih izbora u skladu sa zakonom Kosova. Čitavo zamešateljstvo oko toga koja je priroda ovog sporazuma proistekla je iz namere da se izbegne giljotina Ustavnog suda – ocenio je profesor Marković.

Politička klopka

Aleksandar Martinović: USS nema šta da raspravlja

 

Naime, oni koji osporavaju pravnu prirodu sporazuma i tvrde da je reč o političkom aktu, to čine samo da Ustavni sud ne bi bio nadležan da ga ocenjuje. Politički akt je slobodan akt pojedinaca u državnoj vlasti, koji nije izložen oceni ustavnosti, i zato umesto pravnih ima samo političke posledice za aktere.

Marković je rekao i da za analizu ne bi bilo potrebno vrhunsko pravno znanje da se nije "umešala politika sa klopkama". Stoga se čitavo tumačenje svodi na sagledavanje suštine pravnih pitanja koja se ovde postavljaju.
 

Na drugoj strani, počev od ministra pravde Nikole Selakovića, preko sekretara Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejana Đurđevića i predsednika Skupštinskog odbora za ustavna pitanja Aleksandra Martinovića, koji su kao predstavnici vlasti tvrdili da Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost sporazuma iz Brisela, jer je reč o političkom aktu, a ne pravnom. Oni su zaključili da sporazum nije deo ustavno-pravnog sistema Srbije.

Da predstavnicima države nedostaju pravni argumenti, videlo se i po tome što se ministar Selaković na kraju svog izlaganja pozvao na političku važnost osporenog sporazuma.

– Mišljenja sam da Ustav treba da bude tumačen u političkom kontekstu, jer mi ne možemo jednostrano da regulišemo suštinsku autonomiju Kosova i Metohije, već to mora da proistekne iz dijaloga Vlade Republike Srbije i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. Politički kontekst tumačenja Ustava je izuzetno važan. Republika Srbija bila bi u potpuno bezizlaznoj situaciji, ukoliko bi Ustavni sud preuzeo nadležnost Vlade – rekao je Selaković, ističući da u ovom trenutku "Srbija vodi politiku egzistencijalne dijalektike".

On je odbacio tvrdnje pravnika da je vlast učinila sve da prikrije ratifikaciju sporazuma i to kroz famoznu odluku Skupštine Srbije od svega 25 reči u kojoj se konstatuje da se prihvata izveštaj Vlade Republike Srbije o prihvatanju sporazuma iz Brisela.

Da se ponište svi akti

Kosta Čavoški

 

Akademik Kosta Čavoški, koji je zastupao stranu koja je osporila ustavnost sporazuma, ironično je nazvao "dovitljivcima" one koji su savetovali bivšeg premijera Ivicu Dačića, potpisnika sporazuma.

– Sugerisali su mu da se sam tekst sporazuma nigde ne pojavi u originalnoj verziji. Tako da ga nema ni u odluci Vlade, ni u odluci Skupštine. Kriju ga kao zmija noge zbog dalekosežnih posledica koje proizvodi. I zbog toga da bi se tretirao kao politički akt, a ne ugovor dva međunarodna subjekta, a sve sa ciljem da bi se prejudicirala odluka Ustavnog suda i on proglasio nenadležnim – rekao je Čavoški.

On je ocenio da je nesporno reč o pravnom političkom aktu opšteg dejstva, pa samim tim podleže oceni ustavnosti. Čavoški je izneo tvrdnju da je sporazum akt međunarodnog karaktera.
 

– Čak i ako bi sud procenio da je reč o pojedinačnom pravnom aktu, onda bi morao da proglasi ništavnim sve pojedinačne odluke proistekle iz briselskog sporazuma. To podrazumeva povraćaj u pređašnje stanje, odnosno da sve srpske sudije koje su dobile otkaz budu vraćene na svoje funkcije u okviru pravnog sistema Republike Srbije, da građani koji sada moraju da vade lične karte i isprave u skladu sa zakonom samozvane države Kosovo imaju pravo na lične karte i vozačke dozvole Republike Srbije. Da li, gospodo sudije, imate petlju da to kažete i donesete takvu odluku – upitao je članove US Srbije Kosta Čavoški.

Na te opaske predsednica USS Vesna Ilić Prelić je rekla da su sudije "dovoljno stručne" i da im "ne treba poduka" uvaženog akademika.

Čavoški smatra da je čak suvišno postavljati pitanje da li je reč o međunarodnom aktu, što se vidi i iz potpisa. Naime, briselski sporazum potpisan je na dva odvojena lista i na jednom se nalazi potpis predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića i visoke predstavnice za EU Ketrin Ešton, dok na drugom listu pored Eštonove stoji potpis Hašima Tačija, kosovskog premijera.

PROFESOR MARKOVIĆ RAZOTKRIO PREVARU: Prihvatili otcepljenje pokrajine

Advokat vlasti: Nikola Selaković

Prema profesoru Ratku Markoviću, suština teksta sporazuma sadržana je "u odricanju Srbije od svih funkcija državne vlasti na teritoriji AP KiM u korist samoproglašene Republike Kosovo, i time u prećutnom prihvatanju jednostrane secesije te pokrajine".

– Da bi zamaglili ovu suštinu, pribegli su mnogim lukavštinama. Da ne bi izgledalo da pregovaraju dva ravnopravna partnera koji imaju jednako svojstvo države, pregovori u Briselu se nazivaju po imenima glavnih gradova pregovarača. Zatim, da bi se prikrilo formalno svojstvo Hašima Tačija govori se o dijalogu "sa privremenim institucijama samouprave u Prištini", a da bi se sakrila sadržina sporazuma, on se prihvata zaključkom Vlade i postaje njegov sastavni deo, ali se taj zaključak ne objavljuje. Takođe, Narodna skupština prihvata izveštaj Vlade s maratonskim naslovom sračunatim na to da se sam tekst izveštaja Vlade ne objavljuje u Službenom glasniku RS. Ne treba biti jednak pravni lisac pa razumeti smisao ove akrobatike, a to je da sporazum izbegne Ustavnu sudsku kontrolu – rekao je profesor Ratko Marković.

Inače, Marković je bio profesor Ustavnog prava i ministru Selakoviću, koji je podsetio da je profesor bio potpredsednik Vlade i učesnik u pregovorima u Rambujeu, iz kog je kasnije proistekao Kumanovski sporazum, a kojim je praktično država Srbija morala da se povuče sa KiM.

NEVEROVATNA TVRDNjA NIKOLE SELAKOVIĆA: Ministar već zna mišljenje veštaka!

Pošto je završena tročasovna javna rasprava ministar Selaković izjavio je da će Vlada RS poštovati odluku US, kakva god bila. On je, međutim, zamerio što niko od pravnih stručnjaka nije uzeo u obzir Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se između ostalog predviđa, kako kaže, postojanje kosovske policije i sudskog sistema, već su svoje obrazlaganje zasnovali na čisto teorijsko-pravničkom tumačenju briselskog sporazuma.

Na opaske novinara da su se svi pravnici stručnjaci koji su govorili saglasili da se je reč o opštem pravnom aktu međunarodnog karaktera i da je US svakako nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost i zakonitost, Selaković je rekao da nisu svi takvog mišljenja. Ministar tvrdi da ima i stručnjaka koji su drugačijeg stava, samo što se nisu pojavili u sudu, već će svoj izveštaj dostaviti u US.
 

Kako "Vesti" saznaju, u US kažu da je nejasno otkud ministar Selaković zna kakav će stav imati neimenovani stručnjaci s obzirom na to da niko ne može da nastupa u svojstvu veštaka, a da ga nije pozvao Ustavni sud. Pri tom, oni koji nisu bili u prilici da dođu na javnu raspravu izveštaj dostavljaju samo sudu, a ne predstavnicima strana koje imaju suprotno mišljenje. Inače, od pozvanih veštaka nisu se pojavila samo tri pravnika.

Чланак Vlast pere ruke od izdaje се појављује прво на Vesti Online.

Za izmenjeni Statut glasalo je 99 poslanika, protiv je bilo šest poslanika iz Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, a nisu glasali poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Za usvajanje Predloga statuta bila je potrebna dvotećinska većina. U Skupštini Vojvodine ima ukupno 120 poslanika.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da "ostaje gorak ukus u ustima" posle usvajanja izmenjenog Statuta Vojvodine, jer je on upodobljen s lošim odlukama Ustavnog suda Srbije.

"Ostaje gorak ukus u ustima da se moralo glasati o aktu koji je upodobljen sa odlukom Ustavnog suda, koja je istakla da ne može biti dodatne pomoći trudnicama, porodiljama, da su uskraćene neke mere u oblasti poljoprivrede, da su određeni segmenti koji su važni za razvoj Pokrajine jednostavno izbrisani", rekao je Pajtić novinarima u Skupštini Vojvodine.

On je Ustavni sud optužio i da je, osporavajući dve trećine odredaba pokrajinskog Statuta, osporio i neke odredbe Ustava koje su bile prepisane u Statutu Vojvodine. Pajtić se založio za promenu Ustava Srbije, jer nije u skladu sa evropskim standardima.

"On je nejasan i nedorečen u mnogim pitanjima i članovima i, u tom smislu, sigurno da ova država u narednim mesecima i godinama, ukoliko želi da postane deo evropske porodice naroda, mora menjati svoj najviši pravni akt", ocenio je Pajtić.

Чланак Skupština Vojvodine usvojila novi Statut pokrajine се појављује прво на Vesti Online.

Ona je podsetila da su pred Ustavnim sudom Srbije u toku postupci po žalbama više od 1.000 neizabranih sudija i da oni očekuju da će Ustavni sud prioritetno i odgovorno ubrzati postupanje po njihovim žalbama.

Ali, s druge strane, mi smo učinili prvi korak da vidimo da li možemo razgovorima da to stanje poboljšamo, rekla je Boljević.

Sudije zahtevaju, što su i naveli u svojim ustavnim žalbama, da se odluke o reizboru ponište, da se utvrdi da su povređena njihova prava na pravičnmo suđenje i da se zatim u "normalnom postupku" pred "normalnim i kompletnim VSS" za njih sprovede ponovni reizbor.

Onda, sudije, za koje se dokaže da nisu bili dostojni i nesavesno vršili fiunkciju, ne treba da prođu, rekla je Boljević. Prema njenoj oceni, iako se reformom nastojalo da se sudovi rasterete, ravnomerna opterećenost sudova nije postignuta.

Takođe, napomenula je Boljević, sudije Višeg suda u Beogradu, koji postupaju po žalbama građana, imaju po 1.380 predmeta i zbog toga, građanin koji sada preda tužbu, doći će na red za tri godine.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić je rekao da, iako je to udruženje postiglo "neku vrstu" dogovora sa Državnim većem tužilaca, koje je usvojilo njihove predloge, neće odustati od postupka pred Ustavnim sudom.

"Naša ocena da je opšti izbor tužilaca i zamenika javnih tužilaca obilovao ozbiljnim nedostacima ostaje, ali uprkos dogovoru sa Državnim većem tužilaca, nismo pozvali naše članove da povuku svoje žalbe pred Ustavnim sudom", predočio je Ilić na zajedničkoj konferenciji sa Društvom sudija Srbije.

Чланак Srpsko sudstvo: Jedan sudija ima 27.000 predmeta?! се појављује прво на Vesti Online.

Veliki uticaj manjka sudija na rad Ustavnog suda: Bosa Nenadić

 

Nadam se da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca uskoro predložiti 10 kandidata za sudije Ustavnog suda, od kojih će Vrhovni kasacioni sud izabrati pet sudija, kaže ona.

“Očekujemo i da će predsednik Republike predložiti dva kandidata od kojih će Narodna skupština izabrati jednog, s obzirom na to da je jednom sudiji prestao mandat na lični zahtev 1. januara ove godine", objašnjava Nenadić.

Ona dodaje da se Sudu predstavkama za zaštitu svojih prava, kao i inicijativama za ocenu ustavnosti zakona i drugih opštih akata obraća sve veći broj građana, kao i stranih fizičkih i pravnih lica, što znači da postoji poverenje u Sud.

Prema njenim rečima, samo prošle godine je izjavljeno blizu 3.000 ustavnih žalbi, a sasvim je izvesno da će ove godine taj broj biti neuporedivo veći.

Na pitanje šta se dešava sa inicijativom za zabranu Nacionalnog stroja, ona kaže da su se, pošto je od podnošenja zahteva za zabranu Nacionalnog stroja Sud, na zahtev sudije izvestioca, u dva navrata već raspravljao na pripremnim sednicama, stekli uslovi za skoro odlučivanje.

"Imajući u vidu Plan rada Suda i najavu sudije izvestioca, može da se očekuje da će se o zabrani Nacionalnog stroja raspravljati uskoro na redovnoj sednici Suda", kaže Nenadićeva.

Чланак Nenadić: Loš uticaj manjka sudija се појављује прво на Vesti Online.