"Hvala dragim dobrotvorima Ljiljani i Slobodanu Joksiću kada su nas se setili i olakšali nam muke jer teško preživljavamo u ovim smutnim vremenima. Hvala i mladim ljudima iz udruženja Za naše Vranje koji nas pred praznike posetiše i poklonima prijatno iznenadiše. Najviše decu. Radim po kućama kada ima posla i kada me pozovu. Naplaćujem evro i po po satu čišćenja, a kad dođem kući ruke bole, noću ne mogu da spavam. Opet smo u situaciji da se borimo za komad hleba. Bilo bi nam mnogo lakše da imamo samo jednu prostoriju, tri sa tri, ali svoju, ovako kirija nam odnosi mnogo. Opet smo promenili stan, prethodni nismo mogli da plaćamo, skupo je bilo za nas. Neka Bog blagoslovi naše dobrotvore, novac nam je dobrodošao, za kiriju da imamo, gde ćemo ako nas gazde isteraju. Ulica ili Sigurna kuća, gde? Ne mogu na to ni da pomislim. Šta je, tu je, moram zbog dece da budem jaka, da odolevam svim životnim poteškoćama", priča Radmila koja je ovoga puta izgleda pronašla dobre gazde, kojima nije teško i da koji dan sačekaju na kiriju.

Zagrljaj: Nemanja i Nenad Cvetkov

 

Život ih nikad nije mazio. Sa decom, od kojih je sedmogodišnji Nemanja najmlađi, je često bila gladna. Živeli su na Vlasini Okruglici, naselju pored jezera.

Godinama su jeli samo krompir, kupus i hleb. Mleka bi uzimala samo kada bi odradila neki posao kod seljana.

Suprugova tortura nad Radmilom eskalirala je u leto 2012. kada je jedva ostala u životu sa brojnim povredama…

Podsećanja radi, sudbinu ove žene i njene dece ispisali su rat, zlostavljanje u porodici, nemar policije i državnih organa.

Radmila je od torture ostala bez ijednog zuba u glavi, sa ožiljcima na telu i duši.

Napravila je veštačku protezu zahvaljujući dobrotvoru Nebojši Stojanoviću iz Ciriha.

U Bihaću gde je odrasla i doživela veliku ljubav, nažalost, iskusila je i teške trenutke jer je njen nesuđeni suprug poginuo ubrzo po izbijanju rata, na čišćenju terena bihaćko-grabeškog platoa.

Radmiline muke nastale su kada je posle izbeglištva, počela da živi sa čovekom iz sela Vlasina. Dovoljno je reći da je taj čovek, otac troje od četvoro njene dece, počeo iznenada da pije. I tukao je krvnički.

Ipak, Radmili su sreća i Božja volja omogućili nov početak u Vranju i život, pre svega, bez bojazni da će joj ga neko oduzeti. U tome joj pomažu svesredno već godinama i čitaoci "Vesti" koji veruju da će ona i njena deca jednom dočekati bolje dane.

Чланак U pravi čas – za kiriju се појављује прво на Vesti Online.

Polazak u školu, pravljenje zimnice i nabavka ogrevnog drveta za zimu veliki su problem za ovu siromašnu porodicu koja nadničarenjem i socijalnom pomoći nekako uspeva da preživljava. Zahvaljujući plemenitim donatorima Ljiljani i Slobodanu Joksiću iz Sidneja, reporteri "Vesti" su im nedavno uručili 200 AUD u dinarskoj protivvrednosti koji će im olakšati svakodnevne životne brige. Imaće za ono najosnovnije, da naprave zimnicu i decu opreme za školu. Pod upitnikom su još drva za ogrev, jer za sada nema naznaka da porodica Drljača može da uštedi 180 evra koliko joj je potrebno za šest kubnih metra u zimskoj sezoni.

– Da završimo sa zimnicom, sa pravljenjem pekmeza, ajvara i turšije… Gledamo da ima od svega pomalo, jer zima može biti duga, a posla malo. Idemo se Draženom i nadničarimo, ali to su privremeni poslovi. Ja čistim po kućama, zovu me, preporučuju me drugi, ali nema posla za stalno. Uzimam nešto više od evra po satu rada. Jest naporno, ali svaki dinar je dobrodošao. Dražen je radio u hladnjači na pakovanju paprika, dok je bilo posla. Uslovi su bili loši, pa je dobio upalu pluća, ali kad se mora onda se ne bira – priča Radmila, koja se decom zahvaljuje svojim dobrotvorima, Ljiljani i Slobodanu Joksiću.

– Ti plemeniti dobročinitelji se uvek sete nas, kao i drugi, i uskaču u pomoć kad je najpotrebnije. Kako da im se zahvalimo? Nema tih reči, ali neka znaju da su naša srca radosna, zato neka su nam oni blagosloveni i srećni – nabraja Radmila, samohrana majka koju je zlostavljao čovek s kojim je posle izbeglištva iz Bihaća započela život u Vlasini. I sa njim pretrpela golgotske muke.

– Bila sam na suđenju, ali taj čovek, otac moje dece koji me je godinama mučio, nije se pojavio. Pobegao je na rad u Rusiju i ne javlja se – priča Radmila čiji je hod po mukama otpočeo kada mu je izrodila troje dece. – Bio je bolesno ljubomoran, počeo je da pije sve više, litar rakije mu je bio mera ujutru, a tukao me je krvnički pred mališanima i bolesnom sestrom. Ipak, najteže mi je bilo što deci nije želeo da pruži svoje prezime, ali je zato uzimao njihov dečji dodatak i propijao ga po birtijama.
Da se nije desio 4. jun 2012. godine i tortura nad njom, koja joj je ugrozila i život, danas ne bi bila u Vranju, gde živi u iznajmljenom stanu. Prima socijalnu pomoć koja je nedovoljna za život njihove petočlane porodice, ali sve nevolje polako padaju u zaborav od kada je ova žrtva porodičnog zlostavljanja postala štićenica "Vesti" zajedno s decom o kojoj brinu dobri ljudi.
 

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Чланак Oterali glad s kućnog praga се појављује прво на Vesti Online.

Naime, Redakciju "Vesti" u Beogradu nedavno su posetili članovi Uprave Srpskog kluba penzionera Cirih, bračni par Gordana i Milomir Ilić, uručivši nam donaciju od 500 evra koje je ovo udruženje namenilo kao prvu pomoć našim štićenicima: Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola kod Trgovišta (250 evra) i Radmili Drljači iz Vranja (250 evra) , žrtvama višegodišnjeg zlostavljanja, nekad poniženim i mučenim, a danas ljudima koji otvorenih očiju gledaju u budućnost.

– Želja velikog broja naših članova jeste da ovim prilogom pomognemo onima kojima je oslonac zaista neophodan, mi ćemo podržati ove nevoljnike, a spremni smo ne samo da im darujemo novac nego i da ih zagrlimo. Na našu podršku oni mogu i dalje da računaju ukoliko vidimo da donacije ulažu ili pak troše na racionalan način – ističe Milomir Ilić, rodom iz Ljuberađe u Babušnici, pokazujući nam tekstove iz "Vesti" koje su poneli sa sobom iz Švacarske.

– Sve nas članove kluba dirnula je sudbina ovih zemljaka u otadžbini i mi ćemo biti zadovoljni ako saznamo da smo njih učinili srećnim, makar i za kratko vreme – dodaje Gordana Ilić, rodom iz Obrenovca, koja je dolaskom u "Vesti" pokazala da nije samo zabrinuta za porodicu u poplavljenom gradu, već da su joj u nesreći svi isti.

Siromašnoj i zlostavljanoj majci, 40-godišnjoj Radmili Drljači, rodom iz Bihaća, a nastanjenoj u Vranju i njenoj deci: Draženu (22), Klaudiji (13), Dijani (10) i Nemanji (7), reporteri "Vesti" uručili su donaciju od 250 evra, koja ih je silno obradovala jer se trenutno izdržavaju od čišćenja po kućama i zgradama.

Biće bolje: Radmila Drljača sa decom

 

– Hvala dragim penzionerima iz Ciriha i svima ostalima. Neka ih Bog blagoslovi i podari im dobrog zdravlja i dug život. Novac nam je dobrodošao, ali veći deo iskoristićemo da platimo prevaru mog bivšeg supruga, zlotvora i oca naše troje zajedničke dece. Ne samo da me tukao već je i pijan uzeo moju ličnu kartu i kupio mobilni telefon na moje ime. Sada nam je stiglo utuženje iz Surdulice da platimo 150 evra… Kupovao je skupe mobilne telefone i čim bi se zapio prodao bi ih za 20 evra. Umesto da ovim parama nahranim decu, kupim im nešto od odeće one će otići na utuženje. Šta da radim, zlotvor je pobegao u Rusiju i ne vraća se jer smo mi podneli tužbu protiv njega – s mukom priča Radmila koja se s decom preselila u drugi stan u Vranju i plaća kiriju od 100 evra. Sada je puno bolje, nema vlage kao ranije i deca joj ne poboljevaju. "Naišla sam na gazde, divne starije ljude, eto i nas sreća da pogleda po tom pitanju. Živeli smo u vlagi, zimi nam se deca poboleše, od prehlada pa do zapaljenja pluća", kaže Radmila.
 

Podsećanja radi, sudbinu ove 40-godišnje žene i njene dece ispisali su rat, zlostavljanje u porodici, nemar policije i državnih organa. Radmila je od torture ostala bez ijednog zuba u glavi, sa ožiljcima na telu i duši. Napravila je veštačku protezu zahvaljujući dobrotvoru Nebojši Stojanoviću iz Ciriha. Zajedno sa maloletnom decom živi od 130 evra socijalne pomoći, koju utroši pre svega na plaćanje kirije i dažbina za komunalije.

Za sve ostalo, preostane im dečji dodatak od oko 60 evra i novac koji zaradi Radmila sa Draženom čisteći po kućama. U Bihaću gde je odrasla i doživela veliku ljubav sa Goranom Milićem, nažalost, iskusila je i teške trenutke jer je njen nesuđeni suprug poginuo ubrzo po izbijanju rata, na čišćenju terena bihaćko-grabeškog platoa. Radmiline teške muke nastale su kada je posle izbeglištva, počela da živi sa čovekom iz sela Vlasina.

"Ime ne mogu ni da mu spomenem. Dovoljno je reći da je taj čovek, otac moje troje od četvoro dece, počeo iznenada da pije. Litar rakije mu je bila mera ujutru. Tukao me je pred decom i bolesnom sestrom i to krvnički. Nikad mu nije bilo dosta ponižavanja na svaki mogući način…", priseća se Radmila, kojoj su sreća i Božja volja omogućili nov početak u Vranju i kakav-takav život, pre svega, bez bojazni da će joj ga neko oduzeti, a deca svaki dan doživljavati duboke traume.

Drugi deo donacije Srpskog kluba penzionera iz Ciriha u iznosu od 250 evra biće ovih dana uručen i čobaninu Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola, kao i 100 AUD dar bake Dane iz Australije, o čemu ćemo izvestiti humane darodavce i ostale čitaoce "Vesti".

Чланак Otvorenih očiju gledaju u budućnost се појављује прво на Vesti Online.

O tome govore i darovi u vidu novčane pomoći i paketa pristiglih na njenu adresu pred Vaskrs. Samohranoj majci Radmili i njenoj deci: Draženu (22), Klaudiji (12), Dijani (8) i Nemanji (6) stiglo je 450 dolara od dobročinitelja: Vojislava Jokića, Đorđa Stevića, Žarka Živkovića, Vedrana Stanića, Riste Stanića i Vladimira Galića iz Amerike.

Reporteri "Vesti" su to saznali samo nekoliko dana pred Vaskrs, kada su je posetili kako bi joj uručili i donaciju od 200 dolara, deo priloga Mirjane sa porodicom iz Sidneja koji je stigao posredstvom naše Redakcije. Novac im je dobrodošao za vaskršnje praznike, kao i za vođenje domaćinstva. Pre svega, olakšanje i beg od svakodnevnih egzistencijalnih briga. Pri tom, ova nesrećna žena je dobila i poklon-pakete od Danijele sa porodicom iz Vranja, kao i od mladog sugrađanina Ivana Zlatkovića. Bilo je garderobe, hrane i malo slatkiša.

– Hvala svima! Hvala od srca, jer su nam promenili život iz korena. Dok se nisu pojavili dijasporci, čitaoci "Vesti", bili smo izgubljeni. Strah nam se uvukao u kosti od porodičnog nasilja, a potom i od toga da ćemo večito biti gladni, jer smo imali samo jedan obrok u Narodnoj kuhinji. Vaskrsli Gospod svima pomogao i doneo zdravlje i životnu radost u svaki kutak doma naših dobrotvora i ljudi plemenitog srca! – poručila je Radmila.

Najviše uživao u praznicima: Nemanja Drljača

 

Ona je sa svojom decom proslavila Vaskrs prvi put onako kako vera, običaji i tradicija nalažu.

– Velika radost se ulila u skromni dom u kome boravimo. Svi smo, posle ko zna koliko godina za trpezom, imali svega što nam duša ište. Bilo je mesa, salata, raznih mezetluka, pića, torte, kolača… Kao da smo u bajci, o čemu koliko do juče, nismo mogli ni da sanjamo, kada smo jeli čorbuljake iz Narodne kuhinje. Prvi put smo kao svaka normalna porodica bili okupljeni za prazničnom trpezom srećni i sa osmehom na licu, i to zahvaljujući našim dobročiniteljima iz Amerike i Australije, ali i svima ostalima, koji su nam ranije pomogli. Nemamo reči zahvalnosti za sve ovo što su nam priredili – priča Radmila, čiju je sudbinu ispisao rat, zlostavljanje u porodici, nemar policije i državnih organa…

Istina, ona i njena deca i dalje žive od 130 evra socijalne pomoći, koju troše na plaćanje kirije i dažbina za komunalije i struju. Za sve ostalo, koriste dečji dodatak od oko 60 evra. Ali, sada, kada su uz njih i mnogi ljudi dobrog srca, Radmila i njena deca su živnuli, okrenuli leđa nesrećama i torturi koju su svakodnevno preživljavali. Budućnost gledaju otvorenog srca i duše, spremni da se bore za bolje sutra.
 

Чланак Od Boga vam svako dobro i nagrada! се појављује прво на Vesti Online.