Starović je na pitanje da li je Kosovo „kamen spoticanja“ na putu Srbije ka EU, odgovorio da je pregovaračkim okvirom definisana obaveza da se dostigne sveobuhvatna pravno-obavezujuća normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

– Kosovo svakako nije formalni uslov. Ono što je definisano u pregovaračkom okviru je obaveza da dostignemo sveobuhvatnu pravno-obavezujuću normalizaciju odnosa. Naravno, neki u tome očitavaju obavezu međusobnog priznanja, ali tako ne piše. Kada bi tako pisalo ne bi bilo ništa od članstva, jer je svima nama na srcu zaštita nacionalnih interesa – poručio je Starović.

Ministar je izrazio uverenje da je moguće napredovati na evropskom putu i pored tog pitanja, i dodao da će to biti vidljivo u narednom periodu.

Na pitanje o pritiscima na Srbiju da se udalji od Moskve, Starović je ukazao da postoji takva vrsta želje i očekivanja kada je reč o spoljnoj politici Srbije, koja, podvlači, nije politički neutralna, budući da su dva osnovna principa spoljne politike zemlje – vojna neutralnost i politička nezavisnost.

– Naša je obaveza da postepeno usaglašavamo spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i zadovljan sam zbog činjenice da naša usklađenost sada 63 procenta, što je 12 odsto više nego pre godinu dana kada je to bio 51 odsto. Pokazali smo da ispunjavamo obavezu da se postepeno usaglašavamo – podvukao je Starović.

Чланак Srpski ministar: Priznanje Kosova nije uslov za EU се појављује прво на Vesti Online.

Starović je podsetio da je Srbija otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja i naveo da se i te kako u zemlji sprovode reformski procesi.

– Moramo biti svesni činjenice da mnogo toga od onoga što smo postigli u prethodnih 10 godina ne bismo mogli da postignemo da nismo na tom putu ka članstvu u EU, jer time projektujemo i tu sliku stabilnosti i predvidivosti i perspektive i budućnosti koja nas čeka – kazao je Starović.

Dodao je da je Srbija dobila kao podršku od Evropske unije kroz IPA fondove, najmanje četiri milijarde evra u prethodnih 10 godina za 1.500 projekata, a da sada postoji i Plan rasta za Zapadni Balkan, čime se povećavaju ta sredstva.

Veruje da je mnogo veći interes u tome što se Srbija razvijala tih 10 godina na taj način što su dolazile direktne strane investicije.

– To je i poruka investitorima. Najveći deo njih ne bi došao da nismo na putu ka članstvu u Unije. Ne mislim samo na investitore iz Nemačke, iz država članica EU, ne bi dolazili u ovoj meri ni investitori iz Japana, pa ni iz Kine da nemaju tu jasnu sliku perspektive Srbije – rekao je Starović.

Govoreći o BRIKS-u, Starović je kazao da ne može biti alternativa Evropskoj uniji. Naveo je da Srbija ima dobru saradnju sa državama članicama ovog bloka, ali da je besmisleno da Srbija odustane od evropskog puta i to zameni članstvom u BRIKS-u.

– Nama je bilateralna saradnja sa državama koje su članice samog BRIKS-a veoma važna i dragocena, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu, ali nikako ne može BRIKS da se posmatra kao alternativa EU. Prosto ne razgovaramo o istim stvarima, o istim kategorijama – rekao je Starović.

Чланак Starović: BRIKS ne može da bude zamena za EU се појављује прво на Vesti Online.

Чланак Starović: Neke od mera za Kosovo već početkom novembra се појављује прво на Vesti Online.

Nažalost, ne prođe dan da sa KiM ne stigne vest koja dokazuje težak položaj srpske zajednice. Zbog čega međunarodna zajednica ćuti?

– Nekada ponešto i saopšte, ali budući da reči same ne proizvode nikakav efekat, saglasan sam da je to na koncu ravno ćutanju. To ćutanje je rezultat licemerja koje se nalazi u samom korenu njihove politike prema kosmetskom problemu. Posmatrajući tzv. Kosovo kao nezavisnu državu, oni mu daju pravo da ispoljava zamišljeni suverenitet na sve moguće načine. Međutim, kada to rezultuje drastičnim kršenjem osnovnih ljudskih, političkih ili ekonomskih prava Srba na KiM, na način koji bi bio nezamisliv u jednoj Nemačkoj ili Velikoj Britaniji, onda spuštaju letvicu standarda pred Prištinom i tolerišu im sve to budući da još nije konsolidovala svoju „državnost“ i demokratiju.

Može li se očekivati da EU i SAD promene to „glasno ćutanje“?

– Nadam se, ali shodno gorkom iskustvu u prethodne tri godine, to ne bih mogao da očekujem. Od momenta kada je Aljbin Kurti došao na čelo privremenih institucija samouprave u Prištini, uspostavljen je ciklični obrazac delovanja koji vređa zdrav razum i proizvodi veoma loše posledice. Naime, Kurti poseže za jednostranim merama, na štetu Srba, ignorišući proces dijaloga. Zemlje Kvinte osuđuju takav potez, ponekad i prilično oštro, ali bez primene bilo kakve ozbiljne sankcije. EU saziva sastanke pregovarača u Briselu, kako bi se raspravljalo o tim jednostranim merama koje je Priština već donela i počela da primenjuje. Pošto nikakvog stvarnog dogovora u takvim okolnostima ne može biti, EU na kraju saopštava da su „obe strane pokazale da su nespremne za kompromis“ i ciklus se vraća na početak time što Priština poseže za novim jednostranim merama, dok one prethodne ostaju na snazi i menjaju stvarnost na terenu.

Gradovi bez Srba

Ove godine se navršilo 25 godina od agresije NATO. Zapadni političari i dalje tvrde da je time prekinuta agonija jednog naroda. Međutim, niko ne govori da je kraj rata obeležilo i proterivanje oko 230.000 Srba i nealbanaca. Zašto?

– Neki od vodećih svetskih časopisa su proglasili pojam izbeglice za reč koja je obeležila 1999. godinu, zbog ogromne medijske pažnje koja je posvećivana stotinama hiljada albanskih izbeglica sa Kosmeta, čime se naravno opravdavala agresija NATO na SRJ. Međutim, po završetku rata svi Albanci su se, gotovo bez izuzetka, vratili na KiM, a usledio je egzodus Srba, Roma i drugih nealbanaca kojem svetska štampa nije posvetila nimalo pažnje, a u velikoj meri ostaje nema i do današnjeg dana. Po podacima Ujedinjenih nacija, stopa održivog povratka Srba na KiM je ispod dva procenta i najniža je u poređenju sa svim drugim post-konfliktnim područjima na svetu. Mali broj Srba, koji je posle 1999. uspeo da ostvari svoje pravo na povratak, učinio je to isključivo u izolovanim ruralnim sredinama, dok svi urbani centri i dalje predstavljaju zabranjene zone za Srbe.

I ponovo je reč o „glasnoj tišini“?

– Ako me pitate zbog čega vlada opšti muk o tome u zapadnim medijima, rekao bih da je to nažalost logično, jer se radi o neprijatnoj istini. Ako bi počeli da izveštavaju o izostanku povratka Srba na KiM, moralo bi se postaviti i pitanje ko je odgovoran za to, a u krajnjoj liniji to svakako jesu međunarodni sponzori Prištine. No, čak i da ostavimo medije po strani, posebnu vrstu licemerja prikazuju velike međunarodne nevladine organizacije koje Prištinu redovno obasipaju pohvalama i proglašavaju za šampiona demokratije i ljudskih prava, praveći se da ne vide kako na tom istom Kosmetu pripadnici srpske zajednice žive kao najobespravljeniji narod u savremenoj Evropi.

Okupacija na severu Kosmeta

Istovremeno, imamo i drugi apsurd. KFOR se stalno poziva da deluje na osnovu Rezolucije 1244, a u praksi, većina zemlja iz te misije UN uveliko naoružava tzv. Kosovo?

– Ne postoji oružano, vojno ili na bilo koji način nasilno rešenje za duboki politički konflikt dugog trajanja na Kosovu i Metohiji. Iako će se praktično svi međunarodni sagovornici složiti sa ovom tvrdnjom, mnogi u praksi tolerišu, a neki i potpomažu militarizaciju stanja na terenu koja se odvija na dva načina. Prvi je stalno raspoređivanje do zuba naoružanih specijalnih, monoetničkih albanskih snaga Kosovske policije na severu KiM. Pripadnici tih snaga nisu niti obučeni, niti opremljeni za sprovođenje aktivnosti regularne patrolne ili saobraćajne policije i njihovo delovanje se svodi na svakodnevno maltretiranje, vređanje i zastrašivanje srpskog stanovništva, a nažalost nisu retki ni slučajevi brutalne fizičke represije. Kada tome pridodamo nametanje albanskih gradonačelnika, zabranu dinara i prometa robe proizvedene u centralnoj Srbiji, jasno je da se život Srba na severu KiM odvija u režimu koji isuviše liči na nekakvu vojnu okupaciju.

Tu je i stvaranje „kosovske vojske“?

– Drugi način je transformacija tzv. Kosovskih snaga bezbednosti u „Oružane snage Kosova“, koja je u suprotnosti čak i sa tzv. Ustavom Kosova, a da ne spominjemo Rezoluciju 1244 SB UN. Iako se NATO formalno drži po strani, pojedine države članice se posebno ističu u podršci tom ilegalnom procesu kroz obučavanje i opremanje pripadnika tzv. KSB, a to je pre svega Turska, ali tu su i SAD, Hrvatska i druge. Vojska Srbije ima adekvatan odgovor na sve što Priština čini na tom planu i tzv. KSB ne mogu ni na koji način parirati našim oružanim snagama, ali svakako zabrinjava to što Albanci razvijaju snage koje bi mogle biti upotrebljene za agresiju prema Srbima koji žive u pokrajini.

Dogovor bez mešetara

Nedavno ste izjavili da je rešenje pitanja južne pokrajine moguće samo ukoliko Srbi i Albanci sami dođu do dogovora?

– Zaista ne mislim da je to neka velika mudrost, već pre svega jedan logičan, zdravorazumski zaključak. Uz sve specifičnosti kosmetskog problema, nisu Srbi i Albanci ni prvi ni poslednji u redu susednih naroda koji se spore oko zemlje. Istorija nas uči da je takve sporove moguće razrešiti nekakvim kompromisom, ali za to je potrebna snažna i autentična volja obe strane, dok je mešanje nekih trećih u najmanju ruku nekorisno, a često i veoma štetno. Bojim se da smo prilično daleko od tako nečega, sve dok se Albanci osećaju komforno računajući na apriornu podršku moćnih patrona koji stoje uz njih.

Koliko je ta mogućnost blizu, a koliko daleko kao rešenje?

– Moramo biti otvoreni i spremni za direktne razgovore sa Albancima, kada se za tako nešto stvore uslovi u budućnosti. Zapravo, takvih pokušaja je i bilo u drugoj polovini prethodne decenije, ali su upravo moćni umešači sa strane u korenu sasekli svaku mogućnost za kompromis Srba i Albanaca, održavajući nas u permanentnom konfliktu, što očigledno više odgovara njihovim interesima.

Pritisci na petorku

Očekujete li da bi moglo da dođe do promene stava pet zemalja EU koje ne priznaju tzv. Kosovo i pod kojim okolnostima?

– Moramo biti svesni toga da su pritisci koji dolaze iz vodećih prestonica Kvinte prema državama članicama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost KiM snažni i kontinuirani. I čelnici privremenih institucija samouprave u Prištini i njihovi međunarodni sponzori su svesni toga da je učlanjenje tzv. Kosova u Ujedinjene nacije, pa i priključenje specijalizovanim agencijama UN, praktično nemoguće. Međutim, smatraju da bi se uklanjanjem veta Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra otvorila vrata za članstvo Prištine u EU, a u slučaju prve četiri države i u NATO. Slamanje volje tih pet država bi predstavljalo krunski uspeh za kosmetske Albance i njihove patrone. Ipak, ja ne vidim mogućnost da se te namere realizuju u doglednoj budućnosti, budući da su stavovi nepriznavajuće petorke postojani, a u slučaju nekih poput Španije su još i dodatno očvrsnuli od 2008. do danas. Ukazao bih i na to da se Mađarska, iako predstavlja državu koja je ranije priznala secesiju Prištine, danas u praksi ponaša kao nepriznavač i to dokazuje obrazac glasanja Budimpešte u različitim međunarodnim telima.

Briga o mladima i veteranima

Preuzeli ste jedan od najvažnijih resora, ministarstvo koje je zbog osetljivosti tema, za svaku državu u vrhu agende prioriteta. Šta će Vama biti prioritet u radu?

– Resor kojim sam dobio priliku da rukovodim je veoma velik i kompleksan. U domenu socijalne zaštite potrebno je da nastavimo proces digitalizacije, koji je već proizveo veoma pozitivne efekte. Kada su u pitanju rad i zapošljavanje, prioritet će biti socijalni dijalog, kao i zapošljavanje mladih. Naravno, demografija predstavlja najveći društveni izazov i mi ćemo u saradnji sa drugim ministarstvima, kroz mere iz našeg domena, učiniti sve što možemo kako bi se stopa nataliteta uvećala i izbalansirali migratorni trendovi. Konačno, u nadležnosti resora koji mi je poveren je i veliki projekat izgradnje memorijalnog centra posvećenog žrtvama genocida koji je nad Srbima sprovela hrvatska država iz vremena Drugog svetskog rata, na dve lokacije, u Donjoj Gradini i Beogradu.

U delokrugu Vašeg ministarstva je i boračka zaštita. Očekuju li bivše borce neke novine?

– Borci i veterani zaslužuju veliku pažnju države i društva u celini. Mislim da je dosta toga učinjeno u prethodnom periodu kako bi se njihov status unapredio. Ipak, uočeni su i određeni propusti u zakonskim aktima zbog kojeg određene kategorije boraca nisu u mogućnosti da ostvare sva ona prava koja im pripadaju. Zbog toga smo od prvog dana po stupanju na dužnost krenuli u razgovore sa boračkim udruženjima kako bismo u kratkom roku, a verujem svakako tokom ove godine, sproveli manje izmene u Zakonu o pravima boraca kojima bi se otklonile pojedine nedoslednosti.

Do pre desetak godina bilo je nezamislivo da se Srbija hvali svojim veteranima. Čega smo se stideli?

– Ako mi dozvolite da kao istoričar po vokaciji sagledam stvari iz malo šireg ugla, rekao bih da je pristup naše države, pa i društva, nacionalnim pitanjima tokom prve decenije 21. veka bio dijametralan onom iz poslednje decenije 20. veka, a da su oba pristupa bila poprilično ekstremna. Kao rezultat toga 2000-ih godina smo svedočili odricanju od svega što je imalo nacionalni, srpski prizvuk, vojska nam je umanjena i unižena, a država se stidela boraca koji su za nju položili sopstveni život ili su bili spremni da to učine. Tek posle političkih promena iz 2012. zauzet je ispravan, zdrav kurs, koji je u skladu sa duhom našeg naroda i vrednostima koje ga krase. Ne konfrontirajući se ni sa kim drugim, mi danas možemo da nazovemo stvari pravim imenom, ne tražeći nikakve prigodne eufemizme za agresiju NATO, da obeležavamo godišnjice velikih stradanja našeg naroda iz vremena 90-ih, kao i da delatno prikazujemo večnu zahvalnost herojima sa Košara. Verujem da građani Srbije to prepoznaju i cene.

Hil ozbiljan diplomata

Dok zvaničnici SAD tvrde da je međusobno priznanje jedino rešenje, ambasador Kristofer Hil je bio više nego jasan: od Srbije se ne očekuje da prizna Kosovo. Kako tumačite ove izjave?

– Moram reći to da je ambasador Hil veoma ozbiljan i iskusan diplomata, koji dobro razume da taj poziv zahteva taktičan, nekonfrontirajući pristup i stalnu potragu za nekakvim, makar i najmanjim zajedničkim imeniteljem. To nažalost nije slučaj sa svim američkim zvaničnicima. Iako se svi kreću unutar istih zadatih okvira spoljne politike SAD prema Balkanu, razlika u pristupu je evidentna i svakako utiče na rezultate delovanja američkih diplomata i zvaničnika, a rekao bih da je često posledica nedovoljnog poznavanja prilika u Srbiji i regionu, pa samim tim i odsustva senzibiliteta za naše specifičnosti. Kod Kristofera Hila takve barijere ne postoje, vrhunski je poznavalac prilika na Balkanu i učinio je mnogo za razvoj odnosa Srbije i SAD u protekle dve godine, uprkos nimalo zahvalnim okolnostima za tako nešto.

Agresija – prelomna tačka za planetu

Ove godine je navršeno 25 godina od kraja agresije NATO. Šta je agresija NATO donela, a šta odnela te 1999. godine?

– Agresijom NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine porušen je međunarodni javno-pravni poredak izgrađen nakon Drugog svetskog rata i uspostavljen žalosni presedan, koji će potom biti repliciran u Iraku, Libiji, ali i na istoku Evrope. Prethodnih 25 godina nas je uverilo u to da Pandorinu kutiju možete otvoriti sami, ako ste moćni i silni, ali da će se o tome da li će ona biti zatvorena, kada i na koji način, uvek pitati i neki drugi. Vodeće zemlje političkog zapada su same poništile sopstvene narative o navodnim humanitarnim razlozima „intervencije“ protiv SRJ time što su devet godina kasnije priznale jednostranu secesiju kosmetskih Albanaca, čime su uspostavile još jedan presedan koji je veoma brzo repliciran u Gruziji, kasnije i u Ukrajini. Sve je to, rekao bih, proizvod bezgranične arogancije koju osećaj moći povlači za sobom, ali u kojoj se uvek krije klica nekog budućeg sloma. Iako najbolnija za nas zbog ljudskih žrtava i materijalne štete koju smo pretrpeli, agresija NATO na SRJ 1999. godine se prepoznaje kao događaj svetsko-istorijskog značaja i prelomna tačka koja je uvela planetu u period nestabilnosti i unilateralnog delovanja velikih sila.

Чланак Srbi pate, Zapad ćuti се појављује прво на Vesti Online.

Starović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da je ubeđen da će jedna od veoma važnih tema biti i, kako ocenjuje, prilično nerazumna najava Prištine da zabrani promet dinarima na prostoru Kosova i Metohije.

Namere Prištine su, kaže, sasvim jasne da još jednom pokušaju da ozbiljnom merom da zagorčaju život Srbima koji žive na KiM, odnosno i svim drugim lojalnim građanima Srbije.

– Za tako nešto ne postoje ozbiljni pravni osnovi, jer vidimo da privremene institucije samouprave u Prištini, negde i koriste evro kao valutu, shodno svojim unilateralnim jednostranim odlukama. Ne postoji nikakva vrsta ugovornog aranžmana, bilo s Evropskom centralnom bankom ili s drugim nadležnim organima EU. Vidimo da se radi prosto o nekoj vrsti inercije, budući da su koristili nemačku marku do 2002. godine, jer evro nije uveden kao zvanična valuta – pojašnjava državni sekretar.

Naglašava da, shodno tome, ne postoji pravni osnov na kome bi oni mogli da zabrane promet srpskom valutom.

Smatra i da bi to bio „par ekselans“ jednostrani potez koji se povlači izvan okvira dijaloga ili procesa dijaloga kojim posreduje Evropska unija.

– Mi imamo određena rešenja kako se ovo ne bi desilo, da bude ugrožena isplata penzija, zarada našim sunarodnicima na KiM. Govorimo o najmanje 90.000 korisnika bilo plata ili penzija i prosto bez tih finansijskih sredstava opstanak srpskog naroda ne bi bio moguć – upozorio je Starović.

Veruje da će se proaktivnim pristupom predstavnika i najvišeg državnog rukovodstva Srbije naći određena rešenja za veoma veliki problem koji je, kako kaže, još uvek aktuelan, ali se nije još realizovao.

Što se tiče samog dijaloga Beograda i Prištine, Starović navodi da je on tamo gde je, nažalost, već duže vreme, bezmalo tri godine, od kada je Aljbin Kurti došao na čelo privremenih institucija u Prištini.

– Mi nemamo dovoljno jasne naznake kada bi moglo doći do formiranja Zajednice srpskih opština. Ako govorimo i o finansiranju potreba stanovništva, platama, penzijama, o zdravstvu, školstvu, socijalnoj zaštiti, trebalo bi da bude regulisano upravo kroz sistem ZSO. Činjenica da nije formirana još od 2013. godine nas uvodi upravo u ove probleme – ističe Starović.

Ukazuje da su dodatne komplikacije i to što od aprila 2023. godine imamo na čelu opština na severu KiM potpuno nelegitimne i nelegalne gradonačelnike.

– Upravo s obećanjima koja su dolazila iz pravca Kvinte da će taj problem biti rešen u relativno kratkom periodu, vidimo da se ne radi o trajnom rešenju. Opstrukcije se vrše svakoga dana, ali opet želim da verujem da će ta situacija negde biti rešena – kaže Starović.

Чланак „Nema pravnog osnova da se dinar zabrani na Kosovu i Metohiji“ се појављује прво на Vesti Online.

Ovo, u razgovoru za „Vesti“, poručuje Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije.

Premijer Hrvatske je nedavno poručio da će ova zemlja nabavkom Rafala imati najjače ratno vazduhoplovstvo u ovom delu Evrope. Treba li Srbija da strahuje zbog toga?

– Vojska Srbije i nadležne agencije koje deluju u okviru Ministarstva odbrane pomno prate razvoj u sistemima odbrane susednih zemalja i u tom smislu ne postoji opasnost od bilo kakvog strategijskog iznenađenja. Po prirodi stvari, i mi svoje planove razvoja prilagođavamo dešavanjima u bližem i daljem okruženju. S tim u vidu, zaista verujem da naši građani mogu biti spokojni, jer Vojska Srbije ima adekvatne kapacitete da osigura mir i služi kao ključni faktor odvraćanja svakoga ko bi mogao pomisliti da ugrozi naš suverenitet i teritorijalni integritet.

Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u regionu?

– Ako posmatramo region u celini, lako je uočiti da je Balkan i dalje opterećen brojnim problemima. Međutim, većina tih problema je političke prirode, a pokušaj njihovog tumačenja u ključu geopolitike i bezbednosnih izazova neretko predstavlja smišljenu manipulaciju kako bi se takvom vrstom alarmizma realizovala neka politička agenda. Ipak, kao objektivnu i značajnu bezbednosnu pretnju moramo izdvojiti delovanje privremenih institucija samouprave u Prištini, koje kontinuiranim jednostranim merama, svesno i sa jasnom namerom ugrožavaju bezbednost Srba i drugih nealbanaca koji žive na prostoru naše južne pokrajine.

Srbija stalno upozorava na svoje „crvene linije“, ali se čini kao da to nema ko da čuje?

– Mislim da je svima u međunarodnoj zajednici jasno gde se nalaze crvene linije Republike Srbije, a povukli smo ih tačno na onom mestu na kojem bi to učinila i svaka druga država evropskog kontinenta. Mi smo, naime, svesni koliko značaj imaju mir i stabilnost u regionu. Spremni smo da uložimo mnogo u njihovo očuvanje. Spremni smo čak i da žrtvujemo mnogo toga kako bi mir i stabilnost bili očuvani. Međutim, postoji samo jedna stvar koju nikako ne možemo da žrtvujemo, a to su životi naših ljudi koji žive na prostoru KiM. Verujem da je ovo zdravorazumski stav koji bi svima morao biti razumljiv i prihvatljiv.

Mnogi analitičari tvrde da Priština nastoji da uvuče Srbiju u sukob sa NATO?

– Lično nemam nikakvih dilema da upravo to predstavlja cilj koji Aljbin Kurti nastoji da ostvari po svaku cenu. Uostalom, ne postoji drugo objašnjenje za jednostrane eskalatorne poteze koje povlači, a bilo ih je više od 40 u poslednje dve godine. Njegova namera je da iskoristi opštu ratnu psihozu koja je nastala nakon početka rata u Ukrajini, kako bi potpalio novi sukob, nakon čega bi logika diplomatije ustupila pred logikom rata i nikome ne bi bilo važno ko je zapravo sukob započeo i sa kojim ciljem, već bi se svrstali uz svoje štićenike. Nisam do kraja siguran da mu je računica u potpunosti ispravna, ali izvesno je da Kurti sledi upravo takav plan. Na nama je, pak, da ne nasedamo na svaku provokaciju i ne olakšavamo mu realizaciju planova, ali uz odlučnu odbranu naših „crvenih linija“.

Više od 150 izlagača

U Beogradu se od 25. do 28. septembra održava 11. međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2023“ – najveća manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.

Fabrike domaće namenske industrije i ove godine će predstavite svoje novitete od kojih su mnogi već uvršteni u naoružanje i vojnu opremu Vojske Srbije.

Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije ističe da će ove godine svoje proizvode predstaviti čak 150 domaćih i inostranih izlagača, a da je novina što će se ova manifestacija odvijati u čak tri sajamske hale.

– Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Partner“ predstavlja ubedljivo najveću i svakako najznačajniju sajamsku manifestaciju tog tipa u širem regionu. Ali to nas samo po sebi ne zadovoljava i „Partner“ i dalje iz godine u godinu raste. Otuda će prvi put ove godine izložba naoružanja i vojne opreme biti priređena u tri sajamske hale – 1, 4 i 2a – a svoje proizvode će predstaviti čak 150 domaćih i inostranih izlagača.

Kako ocenjujete rad srpske odbrambene industrije u aktuelnoj situaciji geopolitičkih previranja?

– Srpska odbrambena industrija je nesumnjivo stala na noge nakon razaranja kojem je bila izložena tokom NATO agresije, ali i potpunog zanemarivanja u deceniji koja je usledila, i danas predstavlja motor ekonomskog i tehnološkog razvoja Srbije. Vreme u kojem danas živimo i potražnja na svetskom tržištu potvrđuju ispravnost pravaca razvoja naše odbrambene industrije koji su zacrtani pre desetak godine. Prioritet za preduzeća iz grupacije svakako predstavlja snabdevanje i opremanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, ali mora se naglasiti da je potražnja za našim proizvodima na inostranom tržištu veoma velika. Srbija predstavlja jedinu državu u širem regionu koja ima praktično zaokružen čitav tehnološki lanac u proizvodnji oružja i municije. Ono na čemu trenutno radimo, uz velika ulaganja Vlade Republike Srbije, jeste dodatno podizanje tehnoloških i proizvodnih kapaciteta naše odbrambene industrije, kako bismo zadovoljili sve potrebe Vojske Srbije, ali i izašli u susret visokoj potražnji na međunarodnom tržištu.

U šta će država ulagati sledeće godine kada je reč o osavremenjavanju srpske vojske?

– U narednih godinu dana srpska odbrambena industrija će Vojsci Srbije isporučiti više stotina komada krupne vojne tehnike poput modernizovanih tenkova, borbenih vozila pešadije, raketno-artiljerijskih sistema… O tome koliko su povećana ulaganja u Vojsku Srbije, uz prevashodan oslonac na domaću industriju, ponajbolje govori podatak da je u poslednje dve godine Ministarstvo odbrane ugovorilo isporuku sredstava od domaćih preduzeća u vrednosti koja prevazilazi ukupnu vrednost svih ugovora zaključenih u dvadesetogodišnjem periodu između 1995. i 2015. godine. Naglasio bih, ipak, da je uvek najvažnije ulaganje u ljude, odnosno u unapređenje materijalnog standarda pripadnika Vojske Srbije. Zarade u Vojsci Srbije su tokom ove godine rasle dvostruko brže nego u ostatku javnog sektora i mi ćemo nastojati da održimo taj trend, kako bi srpski oficiri, podoficiri, vojnici i civilna lica zaposlena u MO i VS i u materijalnom smislu dobili satisfakciju, uz patriotizam koji ih svakako krasi i motiviše.

Oružje „nulte serije“

Na šta posetioci treba da obrate pažnju?

– U poslednje dve godine, Vojnotehnički institut i odbrambena industrija Srbije razvili su čak 66 novih sredstava, od kojih su 21 proizvedena u tzv. nultoj seriji. Veći deo ovih sredstava će biti izložen na sajmu i posetioci će imati priliku da vide novorazvijene artiljerijsko-raketne sisteme, sisteme PVO, modernizovana borbena vozila, nova oklopna vozila, vazduhoplove, besposadne vazduhoplovne i kopnene platforme, protivoklopne sisteme, telekomunikacione sisteme i sisteme upravljanja vatrom, vozila, kao i različite vrste vođenih i nevođenih raketa, te širok dijapazon savremenog naoružanja i vojne opreme.

Struka za, ali odluka politička

U kojoj fazi je predlog za vraćanje obaveznog služenja?

– Kao što je poznato, obaveza služenja vojnog roka je u Srbiji suspendovana pre više od 10 godina, a tačno toliko u javnosti traje rasprava o tome koliko je ta odluka bila celishodna, posmatrano na uži i širi način. Nije nikakva tajna da bi većina starešina unutar Vojske Srbije rado videla ukidanje uvedene suspenzije, što bi se nesumnjivo povoljno odrazilo na stanje popune u jedinicama, ali bi imalo i druge pozitivne društvene efekte. Međutim, to nije odluka koja se donosi preko kolena. Trenutno se u nadležnim organizacionim jedinicama MO i VS izrađuju detaljne analize i studije kojima se iz različitih uglova sagledava ova problematika. Ipak, eventualna odluka o ukidanju suspenzije obaveznog služenja vojnog roka bi po svojoj prirodi morala da bude politička, što podrazumeva adekvatno struktuiranu javnu raspravu, kao i odluke Vlade i parlamenta.

Za specijalce najveće plate

Novina u popuni Vojske su konkursi Ministarstva odbrane Srbije za prijem u vojnu službu, čak i za elitne jedinice. Kako ste zadovol?ni odzivom i kvalitetom kandidata?

– Odziv na konkurse koji su do sada raspisivani u sklopu „Projekta 5.000“ koji ima za cilj drastično povećanje broja pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije, je zadovoljavajući. Tome pored profesionalnog izazova svakako doprinosi i atraktivna zarada koja za pripadnike ovih jedinica prevazilazi 220.000 din, a što uz ostale prinadležnosti može biti još i značajno više. Trenutno je u toku drugi ciklus konkursa za prijem novih pripadnika 72. brigade za specijalne operacije i Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre“. Konkurs je otvoren do 30. septembra i pozivam sve mladiće i devojke mlađe od 30 godina koji imaju sklonosti ka ovom zahtevnom, ali i prestižnom pozivu da se prijave i okušaju u procesu selektivne obuke. U toku je, takođe, i konkurs za prijem u jedinice Kopnene vojske Srbije – I, II, III i IV brigadu KoV, Mešovitu artiljerijsku brigadu, Tenkovski bataljon i Oklopno-izviđački bataljon. Konkurs je otvoren do 15. oktobra i mogu se prijaviti mladići i devojke od 18 do 30 godina starosti, bez obzira na to da li su prethodno završili vojnu obuku sa oružjem.

Od izviđača do krojača!

Za koja sve radna mesta mladi mogu da konkurišu?

– Konkursi su raspisani za formacijska mesta različitih profila među kojima su izviđači, snajperisti, strelci, nišandžije, puškomitraljesci, vozači tenka i motornog vozila, vatrogasci, radio-telegrafisti, topografi, radiofinisti, čuvari, bolničari, stomatološki tehničari, kuvari, krojači i mehaničari. Zainteresovani mladići i devojke mogu da očekuju siguran posao u Vojsci Srbije, mogućnost usavršavanja i napredovanja, kao i beneficirani radni staž.

Чланак Vojska nikad jača! се појављује прво на Vesti Online.

Kako je istakao, brojne zemlje koje podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, okreću glavu kad je u pitanju teritorijalni integritet Srbije.

Starović je za TV „Al Džazira“ izjavio i da postoji određeni nivo zabrinutosti jer je Srbija već mesecima na meti propagandne kampanje koja ima za cilj da je lažno optuži da je neka vrsta ruskog zastupnika na Balkanu i ocenio da je to potpuno besmisleno i da Srbija nije ničiji zastupnik.

– Mi vodimo našu politiku koja se zasniva na dva stuba – prvi je da smo vojno neutralna zemlja, a drugi je naša politička nezavisnost – istakao je Starović.

Kako je dodao da to ne znači da Srbija nema principijelan stav u vezi sa ratom u Ukrajini, stav koji je zasnovan na opšteprihvaćenim vrednostima.

– Imamo to u vidu i čvrsto stojimo iza teritorijalnog integriteta Ukrajine, koji je naravno predstavljen načinom glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim organizacijama, ali istovremeno smo suočeni sa licemerjem značajnog dela međunarodne zajednice, gde brojne zemlje podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, kao i mi, ali okreću glavu kad je u pitanju naš teritorijalni integritet, čak ga i ugrožavaju podržavanjem separatizma u našoj pokrajini Kosovo i Metohija – naglasio je Starović.

Чланак Zabrinutost sve veća? „Srbija je na meti…“ се појављује прво на Vesti Online.

– Dakle radi se o ljudima koji su nosili oružje u rukama, nema govora o bilo kakvim pogubljenjima, izveštaji sa obdukcije o tome jasno govore – rekao je Starović za RTS.

Prema njegovim rečima spominjanjem Račka Priština želi da izmesti fokus sa onoga što predstavlja njene obaveze, a najvažnija je formiranje Zajednice srpskih opština.

Istakao je da i ovog januara, kao i svake godine, svedočimo podgrevanju narativa o navodnom masakru u selu Račak.

– Mislim da je naša javnost već dovoljno dobro upoznata sa svim činjenicama. Upoznati su i u inostranstvu da se radilo o jednoj profesionalno sprovedenoj antiterorističkoj akciji pripadnika MUP-a, o tome jasno govore nalazi patologa, kako naših, tako i svih patoliških timova –  naglasio je Starović.

Ukazao je na svedočenje finskog patologa Helene Rante, koja je u svojim memoarima opisala pod kakvim se pritiscima našla dok je pisala izveštaj o Račku.

Starović je rekao da godinama unazad svedočimo tome da se dodatno podgrevaju stereotipi da su Srbi navodno krivi za sve loše što se desilo devedesetih godina, a kako bi se opravdao zločin agresije koji je sproveden protiv naše države.

– A kada govorimo o Prištini, dodaje on, svrha, tog podgrevanja, te kampanje kojoj svedočimo jeste to da se nekako dodatno pojačaju oni stereotipi, one crne legende koje su građene devedesetih godina o nekakvoj univerzalnoj i pretpostavljenoj krivici Srba za sve loše što je učinjeno tokom devedesetih, a kako bi se opravdao jedan apsolutno neprihvatljiv anticivilizacijski odnos prema pripadnicima srpske zajednice na prostoru Kosova i Metohije danas – ukazao je Starović.

Чланак Starović: Nema govora o zločinu u Račku се појављује прво на Vesti Online.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović izjavio je da je, bez obzira na formu Briselskog dijaloga, svima jasno da nikakvog suštinskog dogovora po pitanju Kosova ne može biti bez učešća SAD. 

– SAD kao i ključne države EU podržavaju jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, ali ono gde tražimo zajednički imenitelj je želja za očuvanje mira i stabilnosti. Tu smo na istoj liniji sa SAD, a prištinska strana je ta koja pokušava te težnje da osujeti – rekao je Starović za RTS.

Na pitanje o jučerašnjim razgovоrima predsednika Aleksandra Vučića sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom i američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, Starović je naveo da razgovor sa ruskim ambasadorom i američkim državnim sekretarom u istom danu govori o tome da Srbija želi da razvija politički dijalog sa najmoćnijim državama sveta.

– Bez dijaloga ne možemo da štitimo naše vitalne nacionalne interese. Kada govorimo o želji SAD da se dođe do brzog rešenja za pitanje Kosova i Metohija pomalo sam skeptičan. Svedočili smo u prethodnim godinama više puta olako obećanoj brzini za rešenje, govorilo se da mora da dođe do rešenja do kraja 2017. i 2018. godine. Videli smo da brzog rešenja nema. Problem KiM spada u kompleksne probleme – naveo je Starović i dodao da taj problem podseća na Gordijev čvor koji je nemoguće preseći u slučaju Kosova.

Prema njegovim rečima, mora se sveobuhvatno i temeljno tome pristupi, a Srbija je spremna za to.

– U Vašingtonu postaju svesni da su za razgovor potrebne dve strane i kompromis dve strane, ali da Priština nije spremna na suštinski dijalog. To nas sprečava da govorimo o brzom i efikansom rešenju. Važno je razgovorati, razgovori sa vrhom SAD i državnim sekretarom Blinkenom veoma su dragoceni – rekao je Starović.

Upitan o formulaciji u vezi sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije koji će danas biti predstavljen, Starović je naveo da mu se ne sviđa formulacija i da je licemerna jer se ponovo pozivaju obe strane na postizanje sveobuhvatnog sporazuma u situaciji kada Priština, uz primenu ili pretnje nasiljem, sprovodi jednostrane mere na štetu Srba.

– Kako pozivati obe strane kada moramo da gasimo požare koje jednostrano pali Aljbin Kurti – rekao je Starović.

Starović je naveo da se pribojava da će u fokusu izveštaja Evropske komisije biti želja da se Srbija priključi sankcijama koje je EU uvela prema Rusiji, a ne ono što je Srbija uradila prethodnih godinu dana na reformama.

Kako je naglasio, dok su na snazi zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost, koje je usvojila Vlada Srbije, nema govora o zavođenju bilo kakvih sankcija.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je zvanično otvorena nova ambasada Srbije u SAD, smeštena na novoj lokaciji u centru Vašingtona.

– Konačno imamo objekat u vlasništvu Srbije, na reprezentativnom mestu. To će biti prava slika naše države u Vašingtonu – rekao je Starović i dodao da je ambasada Srbije u Vašingtonu useljena u reprezentativnu zgradu, svojevrsni srpski dom u prestonici SAD, na ponos Srbiji i građanima.

Starović je objasnio da je od raspada SFRJ, ambasada Srbije u SAD bila u iznamljenim prostorijama koji su bili neuslovne.

– To je rešeno početkom godine. Srbija je kupila veoma lepu reprezentativnu zgradu na atraktivnoj lokaciji – naveo je Starović.

Чланак „Suštinskog dogovora oko Kosova nema bez učešća SAD“ се појављује прво на Vesti Online.

Sigurno je da razgovori o tom pitanju dvojice predsednika neće biti laki, ali sam ubeđen da uverenje predsednika Srbije da ćemo postići najbolju cenu gasa u odnosu na sve evropske potrošače nije bez utemeljenja. Ovako u razgovoru za „Vesti“ predstojeću posetu predsednika Srbije Rusiji ocenjuje Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

U intervjuu za naš list, Starović otkriva koje će još biti teme sastanka dva predsednika, ali i sumira godinu za nama kad je reč o aktivnostima Ministarstva spoljnih poslova.

Mediji su već preneli da će ključ- na tema razgovora dvojice predsednika biti cena gasa za Srbiju?

– Naravno da će pitanje energetike biti u fokusu predstojećeg, sada već 19. po redu zvaničnog susreta predsednika Republike Srbije i Ruske Federacije. Sigurno i stabilno snabdevanje gasom predstavlja nužni preduslov daljeg ekonomskog razvoja Srbije, a za to nam je neophodna saradnja s ruskim prijateljima. Svima je poznata ona narodna pitalica, u kojoj skitnica odgovara da mu je torba najteža onda kad je prazna. Tako je danas i s gasom u celoj Evropi. No, pored količina gasa koje će biti srazmerne našoj potrošnji koja je usled ubrzane reindustrijalizacije Srbije u stalnom porastu, svakako je bitna i cena. Sigurno je da razgovori po tom pitanju neće biti laki, ali ubeđen sam da uverenje predsednika Srbije da ćemo postići najbolju cenu gasa u odnosu na sve evropske potrošače nije bez utemeljenja.

Nema dileme da će pitanje Kosova i situacija u BiH, odnosno Republici Srpskoj biti na vrhu spiska tema za razgovor. Očekujete li aktivniji pristup Rusije po oba pitanja?

– Rusija je već toliko puta na delatan način dokazala da se u svom pristupu našem regionu vodi principima međunarodnog javnog prava i nema prostora bilo kakvoj sumnji da će tako biti i ubuduće. Siguran sam u to da će svaki pokušaj destabilizacije političkih i bezbednosnih prilika u našem regionu naići na oštru osudu Ruske Federacije, odnosno na odgovor adekvatan stepenu ugroženosti vitalnih interesa srpskog naroda, kao što je to i do sada uvek bio slučaj.

Čini se da se retorikom lidera iz regiona vraća u devedesete. Istovremeno, već su počele pretnje uvođenja sankcija određenim političarima iz RS i Srbije. Šta je pozadina takve retorike Zapada?

– Mi se principijelno protivimo sankcijama, ne samo zbog moralne upitnosti takvih mera, već i zbog suštinske nedelotvornosti politike koja je na njima zasnovana. Ukoliko se neki akteri u međunarodnoj zajednici i odluče na takve mere, Republika Srbija im se ni u kom slučaju neće pridružiti. Ipak, verujem da pozivi na zavođenje sankcija pre svega predstavljaju odjek razmišljanja zasnovanih u nekim probleme kojima je naš region bremenit može se doći isključivo dogovorom svih zainteresovanih strana.

Koliko je sudbina Republike Srpske suštinski vezana za krajnji status Kosova?

– Iako formalno ne postoji veza između ta dva problema, oni se često stavljaju u isti kontekst zbog primene dvostrukih standarda od strane brojnih moćnih država, pre svega sa političkog zapada. Politika Republike Srbije je jasna i postojana i podrazumeva borbu za očuvanje teritorijalne celovitosti sopstvene države, kao i Bosne i Hercegovine, te Republike Srpske unutar BiH. Mnoge velike i moćne države imaju drugačiji pristup i pokušavaju da nas ubede kako je nezavisnost Kosova izraz legitimne želje sa samoopredeljenjem Albanaca, ali da Srbi u BiH na to nemaju pravo. Mi njihovu politiku ne možemo da promenimo, ali i ne prihvatamo takvo licemerje koje se protivi zdravom razumu.

Ministar Selaković je najavio da najmanje desetak zemalja razmišlja o povlačenju priznanja Kosova. To je izazvalo buru reakcija kako u Prištini, tako i na Zapadu. Izgleda da Srbiji nije dozvoljeno da čini sve kako bi zaštitila svoje interese?

– Pre uvođenja moratorijuma na okršaje unutar diplomatske arene koji je uspostavljen Vašingtonskim sporazumom početkom septembra 2020. godine, Srbija je postigla velike uspehe na planu delegitimizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Podsetio bih na to da je od 2017. i nadalje čak 18 država povuklo priznanje Kosova, čime je broj država koje su ga priznale smanjen na manje od polovine u odnosu na ukupan broj članica Organizacije Ujedinjenih nacija. Pritom, mi smo u tom periodu uspeli da sprečimo učlanjenje Prištine u neke od najbitnijih međunarodnih organizacija poput Uneska ili Interpola. S tim u vezu, moratorijum je zaveden u momentu i na pozicijama koje su za nas povoljne i mi nismo imali ništa protiv ideje da on bude dodatno produžen. Iako je albanska strana to produženje odbila, mi smo doneli odluku da se moratorijuma i dalje pridržavamo sve dok Priština ne pređe jednu od dve crvene linije koje smo povukli pred pokušajem sticanja članstva u nekoj međunarodnoj organizaciji ili objavljivanjem novog priznanja od neke države. Ukoliko Priština na taj način prva prekrši moratorijum, naša reakcija će biti momentalna, odlučna i nadasve efikasna.

Možete li otkriti, da li je desetak i konačan broj zemalja koje razmišlja[1]ju o povlačenju priznanja?

– Upravo zbog stava koji smo zauzeli o poštovanju moratorijama uspostavljenog Vašingtonskim sporazumom, razumećete da nisam u mogućnosti da govorim o broju i imenima država koje bi po našim procenama bile spremne da povuku ranije donete odluke o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, ali uveravam vas da se radi o značajnom broju koji bi za mnoge mogao da predstavlja iznenađenje.

Uspešna godina

Kako možete da sumirate aktivnosti MSP do sada u ovoj godini?:

– Godina koja se bliži kraju bila je veoma dinamična za Ministarstvo spoljnih poslova. Dovoljno je spomenuti to da je ministar Nikola Selaković imao više od 350 zvaničnih susreta, više od 30 poseta inostranstvu, te da smo u Beogradu ugostili više od 20 stranih delegacija na ministarskom nivou. Krunu svega što smo činili tokom ove godine svakako predstavlja Konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja koju smo održali u prestonici Srbije početkom oktobra, na kojoj je učestvovalo čak 120 delegacija, što tu konferenciju čini najvećim multilateralnim političkim skupom koji je održan tokom 2021. godine na Evropskom kontinentu.

Škole širom rasejanja

Kakve su aktivnosti kad je reč o dijaspori?

– Veliku pažnju posvetili smo saradnji sa Srbima u dijaspori i regionu i tokom ove godine finansirano je više od 200 projekata posvećenih jačanju veza s maticom, a posebno bih izdvojio to da su otvorena 23 nova školska odeljenja za učenje srpskog jezika u inostranstvu, čime je broj dece koja uče srpski jezik povećan za 700. Uveli smo novu digitalnu platformu za pružanje konzularnih usluga, kao i potpuno nov veb-sajt ministarstva uz sistematizovano prisustvo naših ambasada na društvenim mrežama i proizvodnju medijskih sadržaja kojima se popravlja imidž Srbije i predstavljaju političke i ekonomske inicijative naše zemlje svetu.

Diplomatijom čuvamo svetinje

Još jednom je propao pokušaj Kosova da uđe u Unesko.Plašite li se za sudbinu srpskih svetinja i možemo li ih odbraniti diplomatijom ?

– Briga za sudbinu srpskih svetinja na KiM je nažalost opravdana, imajući u vidu pretnje kojima su svakodnevno izložene. Groteskno zvuče izjave predsednice privremenih institucija samouprave Vjose Osmani po kojima Kosovo predstavlja nekakvu oazu demokratije, koja pritom flagrantno odbija da sprovede odluku najviše sudske instance o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani. Uz sve to, ne prestaju ni pokušaji svojevrsne istorijske asimilacije srpskog kulturnog nasleđa, koje se na sasvim nenaučan i anticivilizacijski način albanizuje. U nameri da se izbriše svaki trag postojanja Srba na KiM, na udaru su i srpska groblja, a jezivo zvuči podatak o demoliranju čak 5.000 nadgrobnih spomenika. U borbi za očuvanje naše kulturne baštine na KiM, diplomatija predstavlja najjače oružje kojim raspolažemo. Ohrabruje to što smo u prethodnim godinama u namerama da sprečimo pristup Prištine Unesko dobijali podršku i nekih država koje su priznale KiM, pa stoga verujem da ćemo na tom polju imati uspeha i ubuduće.

Nismo pretnja Crnoj Gori

Činilo se da će se sa promenom vlasti u Crnoj Gori popraviti odnosi sa Srbijom, ali to se, utisak je, ne dešava. Šta je sada problem?

– Republika Srbija želi najbolje moguće odnose sa susednom, a za mnoge naše građane i bratskom Crnom Gorom i spremni smo da predano radimo na njihovoj izgradnji. Međutim, nakon političkih promena koje su se u Podgorici dogodile koncem prošle godine, nije došlo do potpunog preokreta u politici prema našoj zemlji koji smo željno očekivali. Želim da verujem da je to samo posledica teške političke tranzicije koja se po prvi put u toj državi sprovodi nakon 75 godina, te da će vremenom naša ruka prijateljstva biti prihvaćena. Mi nemamo nikakvih ambicija za mešanjem u unutrašnja zbivanja u Crnoj Gori, koju poštujemo kao suverenu i nama ravnopravnu državu. Međutim, Srbija ima legitimno pravo da brine o pravima srpskog naroda u toj državi, koja su dugo bila ugrožena. Smatramo da bi prvi korak u ispravljanju takvog stanja bilo to da se našim sunarodnicima, kao i svim građanima Crne Gore, pruži prilika da se na popisu stanovništva, u slobodnoj i demokratskoj atmosferi izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku.

Crna Gora je nedavno ukinula zabranu ulaska za još dvadesetak građana Srbije. Znate li da li postoji još osoba koje su i dalje persone non grata za Crnu Goru i koliko ih je?

– Ne raspolažemo podacima o tome da li je neko u Crnoj Gori stavljen na bilo kakav spisak koji bi podrazumevao zabranu ulaska na teritoriju te države ili je pak sa takvog spiska uklonjen. Ubeđen sam u to da takvi spiskovi nisu potrebni, a ukoliko postoji legitiman razlog za restriktivne mere protiv pojedinaca one se mogu ostvariti na transparentan način kroz saradnju pravosudnih i drugih državnih organa, kao što priliči susednim i prijateljskim državama.

Ipak, srpski ambasador Vladimir Božović je i dalje u Beogradu. Možemo li očekivati da će on ili neko drugi uskoro preuzeti funkciju u ambasadi u Podgorici?

– Nažalost, prošlo je već godinu dana otkako je prethodna Vlada Crne Gore, svega nekoliko dana pred svoj odlazak, proterala ambasadora Republike Srbije bez bilo kakvog valjanog razloga. Ako se u tom činu vlade DPS-a može i razaznati neki politički rezon, zaista ne vidim nijedan razlog zbog kojeg Vlada Zdravka Krivokapića do današnjeg dana nije poništila tu odluku. Za nas Vladimir Božović i dalje predstavlja ambasadora Republike Srbije u Crnoj Gori, koji sticajem prilika svoj posao obavlja iz Beograda, a na Podgorici je da razreši ovo pitanje koje svakako opterećuju punu normalizaciju političkih odnosa između naše dve države.

Profesionalizacija

Ministar Selaković je nedavno izjavio da u diplomatiji više neće biti stranačkih kadrova. Koliko je to zaista izvodljivo?

– Puna profesionalizacija srpske diplomatije kojoj težimo ne samo da je izvodljiva, već je i nužna. Mi smo već pripremili novi Zakon o spoljnim poslovima koji će veoma brzo biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji će nam omogućiti da je na pravi način sprovedemo, kroz strože definisanje kriterijuma za napredak u diplomatskoj službi. Pored toga, mi smo otvorili vrata Ministarstva spoljnih poslova mladim ljudima i u okviru strategije kadrovskog obnavljanja i podmlađivanja potpisani su protokoli o saradnji sa 15 državnih fakulteta, kao i protokol o saradnji sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu (OSSI).

Чланак Nemanja Starović za „Vesti“: Srbiji gas po najboljoj ceni се појављује прво на Vesti Online.