Nemanja Starović za „Vesti“: Srbiji gas po najboljoj ceni

Pitanje energetike biće u fokusu predstojećeg, sada već 19. po redu zvaničnog susreta predsednika Republike Srbije i Ruske Federacije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Sigurno i stabilno snabdevanje gasom predstavlja nužni preduslov daljeg ekonomskog razvoja Srbije, a za to nam je neophodna saradnja s ruskim prijateljima.

Sigurno je da razgovori o tom pitanju dvojice predsednika neće biti laki, ali sam ubeđen da uverenje predsednika Srbije da ćemo postići najbolju cenu gasa u odnosu na sve evropske potrošače nije bez utemeljenja. Ovako u razgovoru za „Vesti“ predstojeću posetu predsednika Srbije Rusiji ocenjuje Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

U intervjuu za naš list, Starović otkriva koje će još biti teme sastanka dva predsednika, ali i sumira godinu za nama kad je reč o aktivnostima Ministarstva spoljnih poslova.

Mediji su već preneli da će ključ- na tema razgovora dvojice predsednika biti cena gasa za Srbiju?

– Naravno da će pitanje energetike biti u fokusu predstojećeg, sada već 19. po redu zvaničnog susreta predsednika Republike Srbije i Ruske Federacije. Sigurno i stabilno snabdevanje gasom predstavlja nužni preduslov daljeg ekonomskog razvoja Srbije, a za to nam je neophodna saradnja s ruskim prijateljima. Svima je poznata ona narodna pitalica, u kojoj skitnica odgovara da mu je torba najteža onda kad je prazna. Tako je danas i s gasom u celoj Evropi. No, pored količina gasa koje će biti srazmerne našoj potrošnji koja je usled ubrzane reindustrijalizacije Srbije u stalnom porastu, svakako je bitna i cena. Sigurno je da razgovori po tom pitanju neće biti laki, ali ubeđen sam da uverenje predsednika Srbije da ćemo postići najbolju cenu gasa u odnosu na sve evropske potrošače nije bez utemeljenja.

Nema dileme da će pitanje Kosova i situacija u BiH, odnosno Republici Srpskoj biti na vrhu spiska tema za razgovor. Očekujete li aktivniji pristup Rusije po oba pitanja?

– Rusija je već toliko puta na delatan način dokazala da se u svom pristupu našem regionu vodi principima međunarodnog javnog prava i nema prostora bilo kakvoj sumnji da će tako biti i ubuduće. Siguran sam u to da će svaki pokušaj destabilizacije političkih i bezbednosnih prilika u našem regionu naići na oštru osudu Ruske Federacije, odnosno na odgovor adekvatan stepenu ugroženosti vitalnih interesa srpskog naroda, kao što je to i do sada uvek bio slučaj.

Čini se da se retorikom lidera iz regiona vraća u devedesete. Istovremeno, već su počele pretnje uvođenja sankcija određenim političarima iz RS i Srbije. Šta je pozadina takve retorike Zapada?

– Mi se principijelno protivimo sankcijama, ne samo zbog moralne upitnosti takvih mera, već i zbog suštinske nedelotvornosti politike koja je na njima zasnovana. Ukoliko se neki akteri u međunarodnoj zajednici i odluče na takve mere, Republika Srbija im se ni u kom slučaju neće pridružiti. Ipak, verujem da pozivi na zavođenje sankcija pre svega predstavljaju odjek razmišljanja zasnovanih u nekim probleme kojima je naš region bremenit može se doći isključivo dogovorom svih zainteresovanih strana.

Koliko je sudbina Republike Srpske suštinski vezana za krajnji status Kosova?

– Iako formalno ne postoji veza između ta dva problema, oni se često stavljaju u isti kontekst zbog primene dvostrukih standarda od strane brojnih moćnih država, pre svega sa političkog zapada. Politika Republike Srbije je jasna i postojana i podrazumeva borbu za očuvanje teritorijalne celovitosti sopstvene države, kao i Bosne i Hercegovine, te Republike Srpske unutar BiH. Mnoge velike i moćne države imaju drugačiji pristup i pokušavaju da nas ubede kako je nezavisnost Kosova izraz legitimne želje sa samoopredeljenjem Albanaca, ali da Srbi u BiH na to nemaju pravo. Mi njihovu politiku ne možemo da promenimo, ali i ne prihvatamo takvo licemerje koje se protivi zdravom razumu.

Ministar Selaković je najavio da najmanje desetak zemalja razmišlja o povlačenju priznanja Kosova. To je izazvalo buru reakcija kako u Prištini, tako i na Zapadu. Izgleda da Srbiji nije dozvoljeno da čini sve kako bi zaštitila svoje interese?

– Pre uvođenja moratorijuma na okršaje unutar diplomatske arene koji je uspostavljen Vašingtonskim sporazumom početkom septembra 2020. godine, Srbija je postigla velike uspehe na planu delegitimizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Podsetio bih na to da je od 2017. i nadalje čak 18 država povuklo priznanje Kosova, čime je broj država koje su ga priznale smanjen na manje od polovine u odnosu na ukupan broj članica Organizacije Ujedinjenih nacija. Pritom, mi smo u tom periodu uspeli da sprečimo učlanjenje Prištine u neke od najbitnijih međunarodnih organizacija poput Uneska ili Interpola. S tim u vezu, moratorijum je zaveden u momentu i na pozicijama koje su za nas povoljne i mi nismo imali ništa protiv ideje da on bude dodatno produžen. Iako je albanska strana to produženje odbila, mi smo doneli odluku da se moratorijuma i dalje pridržavamo sve dok Priština ne pređe jednu od dve crvene linije koje smo povukli pred pokušajem sticanja članstva u nekoj međunarodnoj organizaciji ili objavljivanjem novog priznanja od neke države. Ukoliko Priština na taj način prva prekrši moratorijum, naša reakcija će biti momentalna, odlučna i nadasve efikasna.

Možete li otkriti, da li je desetak i konačan broj zemalja koje razmišlja[1]ju o povlačenju priznanja?

– Upravo zbog stava koji smo zauzeli o poštovanju moratorijama uspostavljenog Vašingtonskim sporazumom, razumećete da nisam u mogućnosti da govorim o broju i imenima država koje bi po našim procenama bile spremne da povuku ranije donete odluke o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, ali uveravam vas da se radi o značajnom broju koji bi za mnoge mogao da predstavlja iznenađenje.

Uspešna godina

Kako možete da sumirate aktivnosti MSP do sada u ovoj godini?:

– Godina koja se bliži kraju bila je veoma dinamična za Ministarstvo spoljnih poslova. Dovoljno je spomenuti to da je ministar Nikola Selaković imao više od 350 zvaničnih susreta, više od 30 poseta inostranstvu, te da smo u Beogradu ugostili više od 20 stranih delegacija na ministarskom nivou. Krunu svega što smo činili tokom ove godine svakako predstavlja Konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja koju smo održali u prestonici Srbije početkom oktobra, na kojoj je učestvovalo čak 120 delegacija, što tu konferenciju čini najvećim multilateralnim političkim skupom koji je održan tokom 2021. godine na Evropskom kontinentu.

Škole širom rasejanja

Kakve su aktivnosti kad je reč o dijaspori?

– Veliku pažnju posvetili smo saradnji sa Srbima u dijaspori i regionu i tokom ove godine finansirano je više od 200 projekata posvećenih jačanju veza s maticom, a posebno bih izdvojio to da su otvorena 23 nova školska odeljenja za učenje srpskog jezika u inostranstvu, čime je broj dece koja uče srpski jezik povećan za 700. Uveli smo novu digitalnu platformu za pružanje konzularnih usluga, kao i potpuno nov veb-sajt ministarstva uz sistematizovano prisustvo naših ambasada na društvenim mrežama i proizvodnju medijskih sadržaja kojima se popravlja imidž Srbije i predstavljaju političke i ekonomske inicijative naše zemlje svetu.

Diplomatijom čuvamo svetinje

Još jednom je propao pokušaj Kosova da uđe u Unesko.Plašite li se za sudbinu srpskih svetinja i možemo li ih odbraniti diplomatijom ?

– Briga za sudbinu srpskih svetinja na KiM je nažalost opravdana, imajući u vidu pretnje kojima su svakodnevno izložene. Groteskno zvuče izjave predsednice privremenih institucija samouprave Vjose Osmani po kojima Kosovo predstavlja nekakvu oazu demokratije, koja pritom flagrantno odbija da sprovede odluku najviše sudske instance o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani. Uz sve to, ne prestaju ni pokušaji svojevrsne istorijske asimilacije srpskog kulturnog nasleđa, koje se na sasvim nenaučan i anticivilizacijski način albanizuje. U nameri da se izbriše svaki trag postojanja Srba na KiM, na udaru su i srpska groblja, a jezivo zvuči podatak o demoliranju čak 5.000 nadgrobnih spomenika. U borbi za očuvanje naše kulturne baštine na KiM, diplomatija predstavlja najjače oružje kojim raspolažemo. Ohrabruje to što smo u prethodnim godinama u namerama da sprečimo pristup Prištine Unesko dobijali podršku i nekih država koje su priznale KiM, pa stoga verujem da ćemo na tom polju imati uspeha i ubuduće.

Nismo pretnja Crnoj Gori

Činilo se da će se sa promenom vlasti u Crnoj Gori popraviti odnosi sa Srbijom, ali to se, utisak je, ne dešava. Šta je sada problem?

– Republika Srbija želi najbolje moguće odnose sa susednom, a za mnoge naše građane i bratskom Crnom Gorom i spremni smo da predano radimo na njihovoj izgradnji. Međutim, nakon političkih promena koje su se u Podgorici dogodile koncem prošle godine, nije došlo do potpunog preokreta u politici prema našoj zemlji koji smo željno očekivali. Želim da verujem da je to samo posledica teške političke tranzicije koja se po prvi put u toj državi sprovodi nakon 75 godina, te da će vremenom naša ruka prijateljstva biti prihvaćena. Mi nemamo nikakvih ambicija za mešanjem u unutrašnja zbivanja u Crnoj Gori, koju poštujemo kao suverenu i nama ravnopravnu državu. Međutim, Srbija ima legitimno pravo da brine o pravima srpskog naroda u toj državi, koja su dugo bila ugrožena. Smatramo da bi prvi korak u ispravljanju takvog stanja bilo to da se našim sunarodnicima, kao i svim građanima Crne Gore, pruži prilika da se na popisu stanovništva, u slobodnoj i demokratskoj atmosferi izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku.

Crna Gora je nedavno ukinula zabranu ulaska za još dvadesetak građana Srbije. Znate li da li postoji još osoba koje su i dalje persone non grata za Crnu Goru i koliko ih je?

– Ne raspolažemo podacima o tome da li je neko u Crnoj Gori stavljen na bilo kakav spisak koji bi podrazumevao zabranu ulaska na teritoriju te države ili je pak sa takvog spiska uklonjen. Ubeđen sam u to da takvi spiskovi nisu potrebni, a ukoliko postoji legitiman razlog za restriktivne mere protiv pojedinaca one se mogu ostvariti na transparentan način kroz saradnju pravosudnih i drugih državnih organa, kao što priliči susednim i prijateljskim državama.

Ipak, srpski ambasador Vladimir Božović je i dalje u Beogradu. Možemo li očekivati da će on ili neko drugi uskoro preuzeti funkciju u ambasadi u Podgorici?

– Nažalost, prošlo je već godinu dana otkako je prethodna Vlada Crne Gore, svega nekoliko dana pred svoj odlazak, proterala ambasadora Republike Srbije bez bilo kakvog valjanog razloga. Ako se u tom činu vlade DPS-a može i razaznati neki politički rezon, zaista ne vidim nijedan razlog zbog kojeg Vlada Zdravka Krivokapića do današnjeg dana nije poništila tu odluku. Za nas Vladimir Božović i dalje predstavlja ambasadora Republike Srbije u Crnoj Gori, koji sticajem prilika svoj posao obavlja iz Beograda, a na Podgorici je da razreši ovo pitanje koje svakako opterećuju punu normalizaciju političkih odnosa između naše dve države.

Profesionalizacija

Ministar Selaković je nedavno izjavio da u diplomatiji više neće biti stranačkih kadrova. Koliko je to zaista izvodljivo?

– Puna profesionalizacija srpske diplomatije kojoj težimo ne samo da je izvodljiva, već je i nužna. Mi smo već pripremili novi Zakon o spoljnim poslovima koji će veoma brzo biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji će nam omogućiti da je na pravi način sprovedemo, kroz strože definisanje kriterijuma za napredak u diplomatskoj službi. Pored toga, mi smo otvorili vrata Ministarstva spoljnih poslova mladim ljudima i u okviru strategije kadrovskog obnavljanja i podmlađivanja potpisani su protokoli o saradnji sa 15 državnih fakulteta, kao i protokol o saradnji sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu (OSSI).