Razvoj govora i jezika ubrajamo u neke od najvećih evolucijskih zagonetki koje decenijama zanimaju naučnike. Pritom je uvreženo mišljenje da su zbog kompleksnosti govor i jezik jedinstvena sposobnost samo ljudi.

Otac moderne lingvistike Noam Čomski skovao je termin „univerzalne gramatike“ tvrdeći da se sva deca rađaju s gotovim skupom mentalnih gramatičkih pravila prema kojima mogu da stvaraju rečenice koje pre nisu čula.

Prema Čomskom, to objašnjava zašto deca lako uče kompleksna pravila i ritmove jezika: ona već „znaju“ ta pravila jer su deo njihovog biološkog dara. Jezik je, tvrdi slavni lingvista, bitan deo uma.

I evolucijski psiholog Stiven Pinker smatra da je sposobnost goovora urođena, ali za razliku od Čomskog misli da je razvoj jezika neposredan proizvod prirodnog odabiranja. Pinker smatra da se jezik razvio pre 50.000 ili 60.000 godina zbog evolucijskog pritiska.

„Jezik se razvio zato što ljudima daje prednost na tržištu reprodukcije“, zaključio je Pinker u bestseleru „The Language Instinkt“. Naglašava da su ljudi koji su bili veštiji komunikatori lakše bežali od predatora, što im je povećavalo šanse za opstanak dovoljno dugo dok ne dobiju potomstvo i tako svoje gene prenesu na drugi naraštaj.

Mogu li životinje da govore?

Mnoge životinje stvaraju zvukove od kojih neki služe za razmenu informacija. Istraživači su već otkrili sposobnost glasovnog učenja niza vrsta, uključujući ptice pevačice, papagaje, kitove, slonove i šišmiše. Takođe, istraživanje objavljeno 2018. godine pokazalo je da orke ili kitovi ubice imaju sposobnost oponašanja složenosti ljudskog govora.
Može li miš da nauči novu pesmu?

Iako ljudi žive s miševima najmanje 15.000 godina, njihovo pevanje ne čujemo jer je na frekvencijama izvan raspona koji ljudski sluh može otkriti. No, 2012. godine američki naučnici su otkrili da miševi imaju sposobnost vokalnog učenja kao i ptice, kitovi, morski lavovi, šišmiši i slonovi.

Kako piše Njujork tajms, tim neurobiologa predvođen naučnikom Erihom Džarvisom hirurški je ogluveo pet miševa i snimio njihove pesme. Zatim su uporedili sonograme pesama gluvih miševa s onima miševa koji čuju. Da je mišje pevanje urođeno, kao što se dugo pretpostavljalo, hirurška intervencija ne bi izazvala razliku.

„Zvučni zapisi netaknutih miševa zvučali su neverovatno slično pevanju nekih ptica“, napisao je Džarvis u radu iz 2013. godine.

Nije bilo tako s pesmama gluvih miševa: lišene slušne povratne informacije, njihove su pesme postale degradirane, čineći ih gotovo neprepoznatljivima. Zvučali su poput vriske. Ne samo da je melodija miša zavisila od njegove sposobnosti da čuje sebe i druge, nego takođe, kao što je tim otkrio u drugom eksperimentu, mužjak miša može da promeni visinu svoje pesme kako bi se takmičio s drugim mužjacima za žensku pažnju.

Kako AI dekodira životinjski govor?

Neprofitna organizacija Earth Species Project (ESP) veruje da može da razvije sisteme mašinskog učenja za dekodiranje životinjske komunikacije identifikovanjem uzoraka u životinjskom jeziku i zatim analizom tih podataka. ESP veruje da bi morski sisari, koji komuniciraju uglavnom akustički, mogli biti prvo otkriće.

„Na korak smo od primene napretka u razvoju veštačke inteligencije za ljudski jezik na životinjsku komunikaciju“, rekla je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu Kejti Zakarijan, izvršna direktorka ESP-a.

Чланак Da li ćemo u budućnosti moći da razgovaramo sa životinjama? се појављује прво на Vesti Online.

– Kao neko ko je dugo u ovom poslu i veteran, želim da ostavim pečat i tim govorom i molim građane da ga poslušaju. Biće posle pet po srpskom vremenu. Govoriću činjenice, istinu i verujem da se neće dopasti mnogima – rekao je Vučić novinarima u Njujorku, gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN.

On je istakao i da kada se biraju činjenice i istina sa jedne strane i hoće li se to nekome dopasti on bira ovo prvo.

Rekao je da će možda i govoriti duže od predviđenih 15 minuta i da neće dozvoliti da ga prekinu.

– Nisam siguran da će bilo kome da se svidi zbog licemerja u svetu – rekao je Vučić i istakao da postoje principi ako se usvajaju i primenjuju u svakoj situaciji.

– Ako to ne radite, onda to nisu principi, već ih koristite u skladu sa potrebama – ukazao je Vučić.

On je rekao da ako se kaže da je teritorijalni integritet najviši princip u međunarodnom pravu, kako se onda krši povelja UN i Rezolucija 1244.

– Tu nema principa. Mi tražimo da ono što se poštuje u Ukrajini važi i kod nas, a to je teritorijalni integritet Srbije – rekao je Vučić i primetio da su samo za Srbiju suprotni principi.

Чланак Vučić: Pred UN govoriću o KiM, međunarodnom pravu, činjenice i istinu се појављује прво на Vesti Online.

Predsednik je istakao da se neće u Srbiju vratiti sa ohrabrenjem, već sa duhom čoveka koji je spreman da se bori za svoju zemlju.

– Hoćemo da zaštitimo svoje interese, da dovedemo nove investitore. Mi smo svoj posao pošteno i odgovorno obavili. Ja mislim da ovde niko nije imao tako dug sastanak sa gospodinom Salivenom. Jel to lako ili jednostavno? Pa nije, ali nema kuknjave. I da li sam srećan i vidim nešto lepo na vidiku? Ne. I stalno me pitaju ima li nešto lepo. Pa nema, u svetu se ništa lepo ne dešava. U Srbiji ima lepih vesti, raste minimalac, povećanja plata i penzija. Ali u svetu će biti samo sve teže. A govorili su da sam ludak, da dramim, a na kraju se sve ispostavilo kao istinito – dodaje on.

​- Da ja pričam narodu da će teći med i mleko i da će sve biti super. To nema veze sa situacijom u svetu. Geopolitička situacija ide u kanal i prisustvovaćemo velikom svetskom sukobu. A mi ćemo gledati da Srbija preživi. Živela Srbija – poručio je Vučić.

Чланак Prisustvovaćemo velikom svetskom sukobu i gledati da Srbija preživi се појављује прво на Vesti Online.

Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije u još većoj meri je potrebna danas kad su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima, poručio je Vučić.

– Tek što smo suzbili globalnu pandemiju već smo se suočili s novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama.

Opširnije čitajte u sutrašnjem izdanju „Vesti“

Чланак Čitajte u „Vestima“: Silom gaze principe UN се појављује прво на Vesti Online.

Ranije se smatralo da je takva akustična komunikacija među ribama retka, ali sada su istraživači otkrili da je to zapravo krajnje uobičajeno.

– To je verovatno zanemareno jer se ribe ne čuju, a nauka o podvodnoj akustičkoj komunikaciji pre svega se usresredila na kitove i delfine – kaže Andri Bas, evolucijski neuronaučnik sa američkog Univerziteta Kornel.

https://www.youtube.com/watch?v=RZttZqoVLU8&ab_channel=ScienceAlert

– Ribe mogu da škrguću zubima ili da stvaraju buku prilikom kretanja u vodi, a možemo čujti i brojne specijalne zvukove. Verovatno zbog toga što su mišići povezani s ribljim mehurom. Zapravo, oni su skeletni mišići karlice koji se najbrže skupljaju. Govorimo o adaptacijama visokih performansi – zaključuje naučnik Aron Rajs, prenosi portal Dnevno.

Чланак Kako zvuči „govor“ riba (VIDEO) се појављује прво на Vesti Online.

Šta o poslednjim rečima pred smrt kažu biologija, antropologija i lingvistika? Da li su famozne „poslednje“ reči nešto što se može nagovestiti.

Time se u svojoj knjizi bavi i Lisa Smart koja je o tome, iz perspektive lingvistike, napisala knjigu „Words on the Threshold“. U toj knjizi, između ostalog, spominje i kako je njen otac, Mort Felis (uvek se šalio kako to na latinskom znači ‘srećna smrt’) podnosio poslednje tri nedelje života kada je, omamljen bolovima i lekovima protiv raka, lebdeo između ovog i onoga sveta.

Transkribovanje njegovog „brbljanja“, kaže, dalo joj je određeni osećaj smirenosti pre njegovog odlaska, piše The Atlantic, a prenosi Ekspres.hr.

„Dosta. Hvala, i volim te i dosta“, rekao je supruzi Suzan veče pre nego što ga je pronašla mrtvog. Taj klinički psiholog puno je govorio pre smrti, ali malo toga do kraja shvatljivog. „Ima toliko toga u tuzi“, rekao bi. „Spustite me odavde, rekao bi drugi put“, a halucinirao je i anđele i tvrdio je da je soba koja je bila potpuno prazna, prepuna ljudi.

On je jedan od 181 osobe čije je predsmrtne rečenice Smart zapisala, pokušavajući da pronađe neku matricu. Nije to jedno od onih romansiranih dela sabranih „poslednjih reči“, već antropološka studija o tome šta nam prolazi kroz glavu kada smo svesni da je kraj blizu. Ideja je bila da se prouči „psihičko stanje tačno pre smrti“.

Time se bavio i antropolog Artur Makdonald. Podelio je ljude koje je slušao u 10 kategorija spram njihovih zanimanja (političari, filozofi, pesnici…) i zaključio kako „ljudi bliski vojnim zanimanjima“ imaju najviše zahteva i direktiva, filozofi, matematičari i edukatori pitanja i izjava, a umetnici i naučnici su „škrti“ na rečima. Nemački naučnik Karl Gutke u svojoj knjizi „Last Words“ kaže kako je Makdonald pokušao da kvantifikuje rezultate.

O komunikaciji pre smrti knjige su napisale i medicinske sestre Megi Kalanan i Patricija Keli, i to 1992. godine.

„Kako osoba postaje slabija i više joj se spava, komunikacija s drugima postaje suptilnija. Čak i kad je ljudima previše teško da govore, ili su izgubili svest, mogu da čuju. Sluh je poslednje čulo koje se gasi“, stoji u njihovoj knjizi.

Poslednje reči Džordža Buša starijeg bile su „volim i ja tebe“, kao odgovor na rečenicu „volim te“ koju mu je rekao sin, Džordž Buš mlađi.

U članku nemačkog magazina Der Spiegel lekari otkrivaju koliko ljudi u trenucima smrti mahnito psuje, ili doziva imena supružnika i dece. Većina muškaraca u nekom trenutku doziva majku.

Delirium, zbog lekova ili temperature, je priča sama za sebe.

Najčešće se spominje „mutnost“ ili „osećaj kao da lebdimo“. Mnogo znamo, piše Atlantic, o počecima govora, od prenatalnog perioda, ali sam je kraj i dalje obavijen tajnom. Upravo je zato Lisa Smart započela saradnju sa psihijatrom Rejmondom Mudijem Mlađim koji se bavi iskustvima sa same „ivice smrti“, a 1975. godine je napisao hit-knjigu „Life After Life“.

Zajedno su napravili i Final Words Project, vebsajt koji se bavi životom, smrću, svesnošću i lingvistikom. Uvek kao primer Smart tu navodi svoga oca, koji je koristio fraze koje nama nisu imale smisla (ali njemu jesu). „Moram ići dole, moram se odvojiti“, kao da mu telo lebdi između nečega. Onda je bilo i mnogo ponavljanja (Zelene dimenzije! Zelene dimenzije!) koja su česta kod ljudi s demencijom i u delirijumu. Ponavljao je Felis i brojeve i pokrete, dok su neki drugi umirući, piše Smart, pričali metafore o odlasku, bilo brodom, nebom, kopnom ili nešto treće…

Metafore o odlasku primetile su i Kalahan i Keli i zabeležile u svojoj knjizi. „Kao da znaju da im je vreme da umru“, kažu. Prisećaju se kako je jedan pacijent ponavljao „kad bih samo mogao pronaći kartu, samo kad bih mogao pronaći kartu, bio bih kod kuće“.

Razumevanje lingvističkih matrica i razloga zašto se i kako komunicira pre umiranja moglo bi uveliko olakšati razumevanje smrti, ali i šta želi da nam kaže osoba koja je na samrti. Nekada su ljudi umirali vrlo naglo, ali napretkom tehnologije danas se živi dugo i umire polako, u institucijama. Utoliko je komunikacija jako važna.

Iako je Smartina knjiga „obojena“ željom da se pogleda u život posle života ona je i dalje jedna od retkih pisanih ostvarenja na jednu vrlo zanimljivu, a zanemarenu temu.

Чланак Kako ljudima „dođu“ reči koje govore pred smrt? се појављује прво на Vesti Online.

Govori im da ne smeju da budu dobri na terenu i tera ih da urade sve što je potrebno da bi pobedili.

https://twitter.com/Simply_Spurs/status/1284405236585705473

– Morate da komunicirate. I, možda grešim – možda grešim – ali iskreno mislim da ste grupa mnogo finih momaka. Ali na 90 minuta, na 90 minuta ne možete da budete fini. U tih sat i po vremena očekujem da budete gomila dr*adžija. Inteligentnih, ne glupih dr*adžija. Kopilad u smislu da ste tamo da pobedite tu utakmicu, čoveče – rekao je igračima Murinjo na snimku koji je procurio u javnost.

Ovaj dokumentarac se snima sa akcentom na sezonu u kojoj je Totenhem stigao do finala Lige šampiona i u produkciji Amazona.

Nažalost po Pevce, u finalu je lani bio bolji Liverpul sa 2:0, a Maurisio Poketino, junak i kreator rezultata londonskog kluba je otišao prošle jeseni sa klupe.

S obzirom na rezultate kluba ove sezone i činjenice da Totenhem ni izbliza nije ponovio rezultate, postavljeno je pitanje koliko je pametno uključivati novog menadžera u celu priču.

To je ostalo neizvesno, mada u svetu sporta Murinjo i jeste zanimljiv zato što za njega važi da je u javnim obraćanjima vrlo sličan onome kakav je i privatno.

Чланак Procurio snimak Murinja kako motiviše igrače Totenhema: Nema finoće, nemoj da ste glupi… (VIDEO) се појављује прво на Vesti Online.

Nova istraživanja pokazuju još jedan benefit od uključivanja deteta sa kulturom zemlji iz koje potiče – Mozak dece zadržava tragove maternjeng jezika, iako ga nikada ne koriste.

Doživotni trag
Studija objavljena u Royal Society Open Science 2017.godine, posmatrala je dve grupe tinejdžera iz Holandije. Dvadeset i devet učesnika istraživanja rođeno je u Koreji. Neki su došli u Holandiju sa manje od 6 meseci, a neki su bili nešto straiji Ni jedan od učesnika rođenih u Koreji, nije progovorio korejski jezik od dana kada su usvojeni. Ostalih dvadeset devet učesnika bili su Holanđani, koji nisu znali korejski i oni su predstavljali kontrolnu grupu. Istraživači su izdvojili tri korejska suglasnika, koji ne liče ni na jedan glas u holandskom jeziku i pitali sve učesnike studije da prođu dvonedeljni trening kako bi uvežbali da izgovore te konsonante. Snimali su pokušaje izgovaranja glasova i puštali su ih Korejcima, čiji je zadatak bio da ocene izgovor.

Tokom perida treninga, usvojeni tinejdžeri poreklom iz Koreje, značajno su bolje izgovarali i poboljšali su svoj izgovor mnogo brže nego Holanđani. Oni su na samom početku zadatka mnogo bolje izgovarali glasove. Ovo pokazuje da je jezik kojem su bili izloženi kao novorođenčad ostavio upisan trag u njihovom mozgu, omogućivši im da ga kasnije lakše nauče.

Iznenađujuća otkrića
Jedno od iznenađujućih zaključaka studije jeste to da nije postojala nikakva razlika između dece usvojene sa nekoliko meseci i onih usvojenih sa nekoliko godina. Možda biste pomislili da što su duže boravili u okruženju maternjeg jezika, to će imati veći trag na mozak, ali istraživanja dokazuju da nije tako. U studiji koju su potom objavili lingvisti i autorka istraživanja, Mirjam Broersma, objašnjeno je: „Ovo znači da čak u najranijim mesecima života, izloženost maternjem jeziku ostvalja trag, ali ono što se zadržava kao znanje maternjeg jezika nisu reči već apstraktno znanje kako jezik funkcioniše u okviru kakavih mogućih šablona.

Šta bi bila poruka za sve ljude koji planiraju da usvoje dete iz druge zemlje ili su i sami usvojeni iz drugačijeg govornog područja, potražite kurseve jezika. Bićete iznenađeni koliko se brzo maternji jezik usvaja, jer se lako prisećate.

Чланак Bebe pamte svoj maternji jezik čak i kada ga ne koriste се појављује прво на Vesti Online.

Ipak, ovakav njegov nastup još niste videli. "Jutjub" korisnik Cassetteboy napravio je parodiju na govore britanskog premijera. Celokupan miks govora rezultirao je novim, hip hop izdanjem Dejvida Kamerona.

Pogledajte i sami šta je sve britanski premijer poručio u svom najnovijem "govoru".

Чланак VIDEO: Kako “repuje“ Dejvid Kameron се појављује прво на Vesti Online.

Ova "brbljiva" gospođa je svoju sposobnost uspela da unovči, pa kako kaže često je angažuju za snimanje reklama.

"Bavim se stand up komedijom, napisala sam 11 knjiga, a povremeno držim i motivacione govore", u dahu je rekla Kapo, kojoj je ovaj dar omogućio da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda.

Чланак Ovo je žena koja govori najbrže na svetu се појављује прво на Vesti Online.