Komentarišući ocene da Srbija po pitanju Kosmeta treba da prizna faktičko stanje na terenu, Tadić je u intervjuu Tanjugu podsetio da ima više različitih realnosti na terenu.
Jedna je, prema njegovim rečima, da Albanci na Kosmetu ne žele da žive pod suverenim krovom države Srbije, dok je druga realnost da Srbi na Kosmetu ne žele da žive pod suverenim krovom takozvanog nezavisnog Kosova.
Stoga se do kompromisnog i održivog rešenja može doći samo uvažavanjem interesa obeju strana, rekao je on i dodao: "Spremni smo da posle odluke MSP-a, dijalogom dođemo do kompromisa".
Tadić je naglasio da nas tragično iskustvo pogroma nad Srbima na Kosmetu pre šest godina upozorava da opasnost od posezanja za nasiljem na prostoru Zapadnog Balkana još uvek postoji.
"Situacija je i dalje veoma rovita. U poslednje vreme donekle je poboljšana sloboda kretanja Srba na Kosovu i Metohiji, ali situacija ni izbliza nije dovoljno stabilna, a uslovi života za naše sunarodnike nesumnjivo su lošiji nego oni koje ima bilo koji narod na čitavom evropskom kontitenentu. Srpski narod na Kosovu je apsolutno najugroženiji narod u današnjoj Evropi", upozorio je Tadić.
Govoreći o mogućim modalitetima istovremenog učešća Srbije i predstavnika kosmetskih Albanaca u radu međunarodnih foruma, Tadić je naglasio da Srbija neće odustati od insistiranja na principijelnom stavu da Priština na takvim skupovima može biti zastupljena isključivo u skladu sa Rezolucijom 1244 SBUN, odnosno kao UNMIK-Kosovo.
"Srbija ne prihvata, niti priznaje nezavisnost Kosova, i neće to uraditi, tako da nije potrebno da se iko trudi da je nagovara ili ucenjuje da tako nesto učini, jer je to nemoguća misija. S druge strane, Srbija želi da rešava probleme tehničkog funkcionisanja na jedan racionalan način, ali da se pritom ne dogodi da rešavanje tih problema podrazumeva i implicitno priznanje nezavinosti Kosova i Metohije", rekao je Tadić.
Učešće Srbije na regionalnoj konferenciji u Brdu kod Kranja, ponovio je srpski predsednik, zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosmetskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244.
"Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učesća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće.
"Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini", poručio je Tadić.
On je dodao da je uveren da je u okvirima zadatim u UN moguće pronalaziti rešenja za svakodnevna životna pitanja, transport, komunikacije, borbu protiv kriminala, ali i za učešće na regionalnim forumima, što je želja Srbije.
Borba protiv organizovanog kriminala
Tadić je rekao i da su Srbija i sve njene institucije odlučne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom, koji, pored navijačkih grupa i terorističkih organizacija Albanaca sa Kosova i Metohije, predstavlja najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti.
"Postavlja se pitanje hoće li Srbija biti pravno društvo u kome će njeni građani biti zaštićeni, ili će biti hronično pogađana destabilizacijom, kriminalom i svim onim što urušava pravni poredak. Ja mislim da nemamo alternativnu politiku i da je bezrezervna borba protiv organizovanog kriminala obaveza čitavog državnog vrha", rekao je Tadić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom "Sablja", jer se tu ne radi samo o odbrani države, nego o budućnosti čitavih generacija, o budućnosti svakog deteta u Srbiji.
"Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen", poručio je Tadić.
On je podsetio da su narkokarteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukuturu i destabilizovali državni poredak.
"Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u kešu i velike ’investicije’. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko novac prale investirajući’ ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe…Trebalo je samo da doživimo da počnu da ’investiraju’ u zdravstveni sistem i obrazovanje, pa da počnu da preuzimaju i samu strukturu države i samu strukturu društva. To država Srbija neće dozvoliti ni po koju cenu, i ta odluka je konačna", rekao je Tadić.
Povodom informacija u pojedinim medijima da kontroverzni biznismen Stanko Subotić duguje novac Šarićevom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato što su ga "opljačkali" tajkuni u Srbiji, pa i neki političari, uključujući i njega samog, Tadić je rekao da će svi optuženi za teška krivična dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se nađu pred sudom.
"U sadašnjim okolnostima mnogi će se naći na meti optužbi onih kojima je u interesu da kleveću. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova pokuša i sa blaćenjem novinara, javnih ličnosti, i naravno, predstavnika državnih institucija, svih onih koji predstavljaju opasnost za kriminalce. Najave koje pominjete samo potvrđuju to očekivanje. Najvažnije je da mi imamo odlučnu akciju, da je sprovedemo do samog kraja, do sudskih procesa i da nakon toga svi znaju ko je šta činio. Da li je neko švercovao cigarete, da li je neko švercovao kokain, heroin. Da saznamo ko je ubijao ljude, ko se okoristio nelegalnim novcem, ko se bavio pranjem tog novca", objasnio je Tadić.
Na dileme u javnosti kako je bilo moguće da organizovani kriminal, Šarićeva grupa, na primer, i njihova delatnost ne budu ranije "uočena", tim pre što je evidentno da tu nije reč o državnom "poslu", kao što je to svojevremeno bio slučaj kada je u sefu Komercijalne banke bilo "deponovano" 600 kilograma heroina, Tadić ukazuje da po formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme prošle vlade, nije postojala "politička konstelacija" za takav obračun.
Prema njegovim rečima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Koštunice, na sednicama Saveta nikada se nije "pojavila" Šarićeva grupa.
"Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavljivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila kao faktor ugrožavanja nacionalne bezbednosti, istog trenutka je krenula državna akcija. To građani Srbije treba da znaju".
"Zašto ranije ta grupa nije bila idenfikovana? Kroz sudski proces doći ćemo do odgovora na pitanje zbog čega se to desilo. Da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastajućoj kriminalnoj grupi, koja je došla do ove snage i ovog potencijala koji danas ima. Kao što ćemo doći i do saznanja da li je neko, eventualno, dozvolio paljenje ambasada nakon unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova, u rušilačkim demonstracijama, koje su samo ugrozile kredibilitet Srbije u odbrani tog našeg Kosova", uveren je srpski predsednik.
Prema njegovim rečima, svako mora da odgovara za ono što je učinio protivno zakonu: "Tu nema izuzetaka niti zastarevanja. Te stvari će pre ili kasnije doći na dnevni red. Ja verujem vrlo brzo. I da, konačno, građani Srbije znaju da li je neko na važnoj državnoj, društvenoj ili privrednoj funkciji bio u službi organizovanog kriminala".
Srbija i Evropska unija
Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen.
"Čekaju nas teške reforme i to u uslovima ozbiljne, izuzetno teške i bolne ekonomske krize. Ali, Srbija će uspeti u svojim namerama, jer su njeni građani svoju odluku o članstvu Srbije u EU, doneli – i ništa ih ne može sprečiti da po kvalitetu života i standardu budu rame uz rame sa svim evropskim narodima, zaključio je srpski predsednik.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
