Sveti Đorđe, Sveti Georgije pobedonosac ili Đurđevdan, kako je u narodu najpoznatiji, najčešća je krsna slava u našem narodu posle Svetog Nikole. Brojni Srbi širom sveta su je i ove godine slavili u uslovima koje diktira pandemija korona virusa, ali to nije umanjilo svečani čin, već samo odredilo neke uslove. Upravo zbog mera u borbi protiv kovida 19 već u sredu popodne mnogi u dijaspori su pohitali da osveštaju slavska znamenja kako se u hramova ne bi pravila gužva. Tako je bilo u mnogim gradovima Evrope, pa i u Frankfurtu i Hanoveru.
U večernjim satima na dan pre slave, koja označava pobedu dobroga nad lošim, sveca nad aždahom, svečari su donosili slavska znamenja u hram Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu. Dolazili su sa slavskom svećom, kolačem, koljivom, vinom i spiskom imena živih i upokojenih članova porodice. Poštujući važeće mere, dolazili su u grupama, pa je otac Simon Turkić pre i posle večernje molitve osveštavao slavska znamenja.
Poranili u hram
Na dan Svetog Đorđa došlo je još više onih koji slave. Mnogi su i poranili pa su pre liturgije bili u porti, a značajan broj njih su osveštanje činili posle praznične liturgije koju su služili sveštenici Slobodan Tijanić i Simon Turkić.
– Shodno ovom vremenu, vernici ne prekidaju slavu, nego će slaviti u krugu svojih porodica. Kroz bogatu srpsku istoriju, ponekad i tragičnu, bilo je primera kada se nije moglo slaviti onako kako je trebalo nego se slavilo onako kako se smelo. Za svaku je pohvalu što naši vernici poštuju mere, a poštuju i slavu. Svi su svesni i znaju koliko gostiju sme da bude – rekao nam je otac Simon Turkić.
Ostoja, Aleksandra, Aleksandar i strina Ivka Tomić iz Frankfurta su poranili da osveštaju slavski kolač i koljivo.
– Danas ne radim, nisam radio nikad za slavu, a ni nedeljom. Imamo još mnogo toga da pripremimo za slavski ručak, pa smo poranili. Do sada smo slavili po našem običaju, prvo kod strine Ivke, a kasnije su gosti dolazili kod mene preko puta u stan, u nekoliko smena. I sada ćemo isto tako, pa neće da bude problema. Nadamo se da će ovakva slava da bude poslednja pa ćemo opet kao pre da slavimo. Verujem da će Aleksandar da preuzme slavu, a Aleksandra će, daće Bog, da prihvati možda i neku drugu kada se uda – kaže za „Vesti“ Ostoja Tomić.
Iz Ašanfenburga na prazničnu liturgiju je došao Jasmin Bečić. Jedva može da nosi sve što je za osveštanje poneo.
– Supruga Marijana i ja danas slavimo. Ona je ostala kod kuće da sve lepo pripremi, a ja sam se potrudio da na vreme stignem na liturgiju. Imam privatnu firmu pa mogu danas da ne radim, a slavimo u užem krugu prijatelja shodno ovoj situaciji i neće to biti kao ranije. Moramo da poštujemo ova pravila okupljanja, ali nam je trpeza slavski bogata. To će biti po našoj srpskoj tradiciji kao i do sada – kaže Jasmin.
Izostalo grupno okretanje
U hramu Svetog Save u Hanoveru na Đurđevdan je, za razliku od prošle godine, ipak održana liturgija, a svečara je bilo toliko da su slavski kolači osveštavani u dve smene na Đurđevdan, i u trećoj smeni na večernjoj službi uoči praznika. Liturgiju su služili prota Branislav Čortanovački i đakon Slavko Bosančić, a sasluživao je i čtec Branislav Kapetanović. Vernika je u bogomolji i sali u produžetku bilo tačno toliko koliko i stolica. Posle policijske kontrole za Vaskrs, u crkvi su postali još oprezniji, pa je sveštenik vernike zamolio da se pridržavaju propisanog reda. Svečari su slavske kolače ostavljali na sto, a zatim su zauzimali mesta pored postavljenih stolica. Pri osveštavanju kolača izostalo je tradicionalno grupno okretanje, a činu sečenja i okretanja mogao je da da priđe samo slavar čiji se kolač lomio. Nije to onaj pravi slavski običaj, ali kako kaže i sam sveštenik, ipak je bolje nego prošle godine kada je hram praktično bilo zatvoren.
– Da bismo još ovo malo vremena izbegli kazne moramo da se pridržavamo propisanih mera. Imam osećaj da pandemija neće još dugo trajati, ili će proći ili popustiti, pa će i mere postati blaže od današnjih – optimista je prota Branislav, koji je u svojoj besedi veličao mladog tribuna Georgija kojeg je veliki protivnik hrišćanstva rimski imperator Dioklecijan, zbog njegovog zauzimanja za hrišćanstvo izložio strašnim mukama, a zatim (303. godine ) i pogubio.
Majka stigla iz Topole
Slavski kolač donela je i Latinka Lau pojac Hora „Sveti Simeon Mirotočivi“. Ona je za pevnicom pevala sama a posle liturgije, odmah po osvećenju kolača, otišla je kući gde ju čeka suprug Peter, pravoslavni Nemac, koji iz zdravstvenih razloga u hram nije došao. Latinka je, kako s ponosom ističe, pojanje učila u Gornjem Matejevcu kod Niša u kome je s tadašnjim episkopom, a kasnije patrijarhom Irinejom, renovirala i manastir Svetog Jovana Krstitelja
– Slavićemo sami jer su zbog korone gosti isključeni. Dozvoljena je samo jedna osoba iz drugog domaćinstva. Ćerka stanuje daleko, pa smo nas dvoje ostali sami – kaže Latinka koja i nije baš bila slavski raspoložena.
Za razliku od Latinke, prevodilac Vesna Popović je vedrija jer joj je iz Topole stigla majka Vidosava Gavrilović. Kolač je u hram donela s majkom i ćerkom Sarom koja je kod kuće ostavila osmomesečnu ćerkicu Anđelinu koja će zajedno s tatom Slavišom, mamom Sarom, bakom Vesnom i prabakom Vidosavom proslaviti svoj prvi Đurđevdan.
Među vernicima na levoj, „ženskoj strani“ bogomolje stajala je i Mirjana Jondić, tašta poznatog folk pevača Mila Kitića, majka njegove supruge Marte, i baka unuke Elene, koja sve uspešnije korača estradnim stopama roditelja.
Slobodni dani za slavu
Iz Hanaua su u Frankfurt veče pred slavu došli Andrea Mršić i David Štrbac da u ime svojih porodica osveštaju slavska znamenja.
– Srećom, četvrtkom ne idem u školu zbog ove pandemije, a moji roditelji, tata Zoran i mama Violeta su uzeli slobodne dane za slavu. Odmor za sutra su uzeli i ostali članovi familije koji će sutra biti gosti na slavi – kaže nam kratko Andrea, a David je samo potvrdio da se i u njegovoj porodici isto radi za Svetog Đorđa.
Lazar ponovo na službi
Lazar Đurica, koji je zbog korone na uređaju za disanje na Univerzitetskoj klinici (MHH) proveo više od dve nedelje, posle mesec dana oporavka, na Đurđevdan je prvi put došao u crkvu.
– Moj oporavak se kreće u pozitivnom pravcu, ali mi lekari savetuju da izbegavam svaki teži fizički napor – kaže Đurica koji na potpuni oporavak namerava da ode u svoj Herceg Novi.
Sestre čuvaju tradiciju
U Hanoveru žive tri sestre Gavrilović – Ranka, Vesna i Lidija i sve tri slave zajedničku, devojačku slavu – Đurđevdan. Ranka je penzionisani ugostitelj,Vesna prevodilac, a Lidija je vlasnik restorana u Celeu, tridesetak kilometara severno od Hanovera.
– Naš otac Ilija je poginuo u 52. godini u saobraćajnoj nesreći 1957. ovde u Hanoveru. Posle njegove smrti nas tri smo nastavile da s mamom slavimo Đurđevdan iako više nijedna od nas ne nosi prezime Gavrilović – ispričala nam je ukratko prevodilac Vesna Popović, uz koju su bile majka Vidosava i ćerka Sara.
Maska smeta
Rade Janković penzionisani ugostitelj iz Barzinghauzena izašao je iz hrama odmah posle uzimanja nafore i uputio se u kapelu Svetog Nikole pred kojom je bio red za paljenje sveća.
– Đurđevdan nije moja slava, ali je slava moje supruge Gorice pa sam došao u hram da zapalim sveću i da budem na molitvi jer je ovo veliki hrišćanski praznik – priča Rade ispod maske koja mu „strašno smeta“.
Dolazi familija iz Austrije
Veče pre Svetog Đorđa, slavski kolač su osveštali braća Milan i Danilo Miljić iz Frankfurta:
– Slavimo slavu našeg oca Ranka Miljića. Posle će brat Milan, a sigurno ću i ja kada porastem – kaže nam Danilo koji već ima 11 godina i dodaje da ne zna još sve običaje oko slave, ali će da ih nauči, ako ne sada, onda ima vremena dok poraste.
– Neće da bude puno gostiju kao do sada, ali najbliži su tu, a doći će nam i familija iz Austrije – dodaje Milan uz molbu da njega ne fotografišemo.
