Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević upozorava da postoji realna opasnost od terorističkih napada na pravoslavne svetinje na Kosovu, a da teroriste svojim izjavama podstiču prištinske vlasti.
On kaže da su Dečani, Pećka patrijaršija i ostale pravoslavne svetinje i groblja na Kosovu svedoci koliko su Srbi i pravoslavlje utemeljeni na tom prostoru i da drugih organizovanih religija tamo vekovima nije bilo, što ih čini objektom napada onih koji grade „kosovski identitet“ i realnom metom terorista.
– Opasnost od terorističkih napada je apsolutno realna. Ovde lokalna vlast, bilo da je to Ramuš Haradinaj, Hašim Tači ili Aljbin Kurti, stimuliše to. Izjave koji oni daju podstiču teroriste na to – rekao je Galijašević.
On smatra da srpski narod na Kosovu i srpska baština nemaju bolju zaštitu od Kfora, koji je preuzeo odgovornost ispred UN.
– Ne vidimo nameru zapadnih sila da ispuni deo Rezolucije 1244 koji govori o povratku određenih policijskih i vojnih snaga Srbije na to područje. Dakle, najbolja bi zaštita bila da dođe policija i vojska Srbije, ali to u ovom momentu nije realno. Bez Kfora bi Srbi, u stvari, bili osuđeni na pritiske, terorističke akcije i bili bi prisiljeni na raseljavanje – rekao je Galijašević.
On je istakao da su napadi na pravoslavne svetinje u stvari napadi na Srpsku pravioslavnu crkvu, a posredno napad na celi narod i državu.
Galijašević navodi da je kao mladić i učesnik jedne od omladinskih akcija bio svedok nasilja nad Srbima i svega srpskog na Kosovu 1981. godine, te da je tada formulisao svoj lični i politički odnos u vezi sa Kosovom.
On podseća da su teroristi tada digli u vazduh Hotel „Grand“ u Ajvaliji, koja je šest, sedam kilometara udaljena od Prištine.
– I onda kada su policijske i vojne snage obezbeđivale to mesto dešavalo se paralelno silovanje monahinja, rušena su pravoslavna groblja i težište aktivnosti se opet premestilo na pravoslavne svetinje – ukazao je Galijašević.
On ističe da ni tada, kada je tamo proglašeno vanredno stanje, nekoliko korpusa nije moglo da zaštiti prostor od „atavističkog i plemenskog naboja koji su imali Albanci“.
Prema njegovim rečima, sve što se danas dešava na Kosovu vezano je za nemačke ili američke interese koji Albanci realizuju.
– Ponekad su ti interesi sukobljeni samo oko primata pojedinih sila. Dakle, kada određene mirovne procese pokreću Amerikanci, Nemci znaju to minirati podrškom za krute stavove, kada Nemci pritisnu Briselskim sporazumom, tada Amerikanci daju podršku Kurtiju, Haradinaju ili Tačiju da minira dogovore – ocenio je Galijašević.
On je naglasio da se uvek kao rezultat ovakvih raspada mogućih dogovora i pregovora u pozadini dešavalo nasilje.
– Setimo se pogroma kada je 100.000 ljudi bukvalno pomerano iz svojih kuća. Ta pretnja definitivno postoji i mogu razumeti zabrinutost predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji pregovara u stvari sa Zapadom. On pregovara sa Nemačkom i Amerikom, premda mi vidimo da on pregovara sa Prištinom – rekao je Galijašević.
