Sve “miriše“ na smenu vlasti

Kako se bliži dan održavanja državnih izbora u Kvinslendu, političke partije pojačavaju svoje kampanje, a Izborna komisija već je otvorila i biračka mesta za rano glasanje.

Naime, stanovnici Kvinslenda koji na dan izbora 26. oktobra neće biti u svojim izbornim jedinicama ili iz drugog razloga žele da glasaju ranije, mogu to i da urade na specijalno određenim metima koja su otvorena od ponedeljka, 14. oktobra.

Gde može da se glasa ranije?

Postoji više od 300 biračkih mesta centara za rano glasanje širom Kvinslenda. Ovi punktovi biće otvoreni svakodnevno od 8.00 sati ujutro do 18.00 časova, sve do petka 25. oktobra, dan uoči izbora.

Birači u Kvinslendu mogu saznati gde se nalaze njima najbliži centri za rano glasanje, na sajtu Izborne komisije: www.fmpb.elections.qld.gov.au.

Prijavljivanje za glasanje putem pošte juče je zatvoreno, a svi koji su dobili glasačke listiće na kućnu adresu, mora da ih pošalju nazad pre datuma izbora, s tim da zapečaćene koverte treba da stignu u IK Kvinslenda najkasnije 5. novembra.

Važna inormacija je da se na izborima u Kvinslendu, kao i u drugim australijskim jurisdikcijama, ne može glasati putem mejla ili interneta.

Podela na 93 izborne jedinice

Kvinslend je trenutno podeljen na 93 izborne jedinice na državnom nivou. Vi birači koji nisu sigurni kojem elektoratu pripadaju, mogu to proveriti na jednostavan način, unošenjem svoje adrese stanovanja u polje pretraživača na zvaničnom sajtu komsije: www.ecq.qld.gov.au/electoral-boundaries.

Svaka izborna jedinica ima po jednog poslanika, što znači da je strankama za većinu potrebno 47 sedišta u državnom parlamentu Kvinslenda.

U sadašnjem sazivu Laburistička stranka ima 51 poslanika, Liberalno-nacionalna partija 35, Katerova australijska stranka četiri, Zeleni dva i nezavisni kandidat jedno mesto.

Šta kažu ankete?

Uoči svakih izbora veoma su popularna ispitivanja javnog mnjenja, pa tako ni glasanje u Kvinslendu nije izuzetak.

Većina anketa pokazuje da je opoziciona Liberalno-nacionalna stranka (Koalicija na saveznom nivou) na dobrom putu da osvoji vlast posle tri uzastopna mandata Laburističke partije, koja je na vlasti u toj državi od januara 2015. godine.

Sve tri izborne pobede laburisti su ostvarili pod vođstvom bivše premijerke Anastasije Palaščuk, koja se krajem prošle godine povukla iz politike i prepustila stranku i premijersku fotelju svom dotadašnjem zameniku Stivenu Majlsu.

S druge strane, LNP je u međuvremenu menjao lidere u svakom izbornom ciklusu, a od novembra 2020. na čelu je sadašnji lider Dejvid Krizafuli, kojem ankete daju najveće šanse da krajem oktobra postane premijer Kvinslenda. U sva tri istraživanja sprovedena tokom septermbra, Krizafuli je dobio veće poverenje ispitanika nego aktuelni premijer.

Nedavno je u anketama agencija Freshwater Strategy i Newspoll dobio 46 odsto glasova spram 38, odnosno 39 odsto koliko je podržalo Majlsa kao „željenog premijera“.

Kada je reč o naklonjenosti partijama, prema oba ova istraživanja, za LNP će glasati između 42 odsto i 43 odsto glasača, dok će laburisti dobiti oko 30 procenata. Kada se podele preference, u dvostranačkom odnosu predviđa se ishod 56:44 u korist Liberalno-nacionalne partije.

Od manjih stranaka, najveće šanse da uđu u parlament imaju Stranka zelenih i Jedna nacija Polin Henson. Australijska stranka Robija Katera i nezavisni kandidati imaju daleko manje šanse da zadrže sva mesta koja su im pripala pre četiri godine.

Kazna 161 dolar

Izbori u Kvinslendu su kao i u drugim australijskim jurisdikcijama – obavezni. Zapisnici se proveravaju nakon izbora i ako se pokaže da neko nije glasao, može da očekuje novčanu kaznu. Ukoliko ne mogu da navedu valjan razlog zašto nisu glasali, oni koji propuste izbore će zbog kršenja građanskih prava i obaveza morati da plate 161 dolar.

Poštom glasalo više od 400.000 ljudi

Poštansko glasanje širom Australije, pa i u Kvinslendu, postalo je veoma popularno za vreme kovida. Iako je broj onih koji zahtevaju da im se izborni materijal pošalje na kućnu adresu značajno opao, i dalje je u Kvinslendu više od 400.000 glasača zatražilo poštansko glasanje. U Kvinslendu pravo glasa ima blizu 3.800.000 ljudi, što znači da putem pošte glasa više od deset odsto biračkog tela

Skupa obećanja

Svesni da im ispitivanja javnog mnjenja ne daju gotovo nikakve šanse da opstanu na vlasti, čelnici Laburističke stranke počeli su da posežu i za očajnički potezima. Majlsova vlada tako je obećala besplatan ručak za sve učenike osnovnih škola tokom 2025. godine, što bi državni budžet koštalo astronomskih 1,4 milijarde dolara?!

Među ključnim temama predizbornih kampanja svih političkih aktera upravo je kriza troškova života, ali u vrhu su i pitanja izgradnje infrastrukture, zdravstvo i suzbijanje maloletničkog kriminala.