Svako dobro, mali Vukašine

Bolest ne bira: Vukašin Spasić sa majkom i ocem

 

A sve to boli ovog đaka iz Nove Brezovice kod Vranja, čije se zdravstveno stanje nedavno pogoršalo, što je dirnulo mnoge čitaoce. I dosad su mu davali podršku, kao i njegovim roditeljima, ali ovog puta stali su iza dečaka kao pravi zaštitnici, tražeći načina i leka kako da mu pomognu.

Nema predaje: Vera Krstić i Vojislav Petrović Donatori Uručujući dar od 150 evra iz Manhajma, otac Milan nas obaveštava da je dobio i 100 švajcaraca, od ovog meseca stalnu donaciju, dar anonimne dobrotvorke iz Švajcarke. Porodici Spasić je preko žiro-računa u AIK banci uplaćeno i 2.000 dinara, prilog anonimnog dobrotvora A. A. Verujemo da se i iza ovog dara krije ime plemenitog direktora firme Idas komerc iz Beograda, kome to ne bi bila prva donacija za naše štićenike.

A nedavni gosti redakcije "Vesti", Vera Krstić, predsednica Udruženja za pomoć žrtvama rata iz Manhajma u Nemačkoj i pijanista, 41-godišnji Vojislav Petrović iz Beograda dali su i moralnu i novčanu podršku Vukašinu. Doneli su i prilog od 150 evra, donaciju s predstave posvećene srpskom komediografu Branislavu Nušiću, u organizaciji Kulturne scene Rhein-Neckar Kreis, sa željom da se dečaku omogući dobra nega u krugu njegove porodice.

– Ja sam dete odraslo u raznim domovima – otkrila nam je Vera Krstić,

Beograđanka koja živi i radi četiri decenije u Nemačkoj. – Znam šta znači biti drugačija od ostalih. Iako Vukašin ima dom i roditelje, što je njegova ogromna prednost, i bolest je dovoljan razlog da te obeleži. Kada sam pročitala u "Vestima" da Vukašin želi dečje knjige, a kojih nema, otišla sam na Sajam u Beogradu i kupila izuzetno lepu literaturu, baš za njegov uzrast. Molim vas da mu ih uputite uz najbolje želje – kaže ova donatorka kojoj se pridružio i pijanista Petrović, čovek koji uprkos šećernoj bolesti koja je ostavila mnogo posledica, uspešno gradi karijeru u zemlji i inostranstvu.

"Evo, ja sam, Vukašine, primer da se sve može u životu. I boriti sa bolešću i boriti za mesto pod suncem, kad osetiš da padaš, ne zaboravi da uvek imaš na koga da se osloniš", poručio je ovaj umetnik koji svira i u dobrotvorne svrhe.

Dok paket s knjigama ne stigne do zaseoka Reka, naš reporter se zaputio s novčanim darom do stare kuće Spasića. Stiže u podne kada se sunce probilo iznad planine Koćurac nakon napornog silaska "ladom" uskim, neravnim zemljanim putem. U dvorištu nas dočekuje gluva 82-godišnja baka Rajna.

Zove ukućane, iz svinjca maše 15-godišnji Nenad, a Milan, glava kuće, kuva tikve za svinje. Od pare s kubeta se ne vide, onako prljavi od blata u dvorištu, uvode nas u zemljanu sobu, gde je sve čisto. Mali Vukašin sedi pored šporeta i čita čitanku za šesti razred osnovne.

– Mučimo se ovde na planini, ali gledamo da sve što je moguće damo za lečenje našeg Vuleta. Čas je dobro, čas nije. Sledeće nedelje idemo na kontrolu u niški Klinički centar. Evo uputa – veli Milan i pokazuje nam papir. – Recite našim dobrotvorima da vodimo računa o Vuletu, puno ga volimo… Ne zamaramo ga poslovima, on je mezimac i mlađe braće… Deca su svesna situacije u kojoj smo, jer živimo od nadnica i branja pečuraka i šumskih plodova – poručuje otac Milan, a mi odlazeći pitamo Spasiće da li znaju zašto stiže stalna donacija iz Švajcarske i sve ostale? Kao iz topa kažu da je to za Vuleta i za njegovo lečenje. Vukašin nas ispraća do puta, mršav i malo poguren, blagim osmehom i nekom milom zvezdom iz njegovih očiju pozdravlja nas na rastanku i samo čujemo jednu rečenicu, dovoljno veliku i iskrenu: " Hvala svima što mi pomažu!"