Sve veći broj bolesnika u Australiji suočava se sa situacijom da kada se iznenada razbole i kada im je hitno potrebna pomoć ne uspevaju da dođu do svog lekara opšte prakse.
Između 2014. i 2022. godine, procenat ljudi koji su čekali 24 sata ili više, kako bi otišli kod lekara opšte prakse za hitnu medicinsku pomoć porastao je za 13,3 odsto.
Praktično svaki treći pacijent je čekao više od 24 sata u velikim gradovima. Veći broj njih je čekao u regionalnim ili udaljenim delovima zemlje.
U istom periodu, procenat ljudi koji su čekali manje od četiri sata opao je za 14,5 odsto. Međutim, pacijenti vrlo često ne znaju da su medicinski centri u obavezi da nude hitne preglede kao deo akreditovane prakse.
Pored toga, recepcioneri u ovim centrima, takođe, treba da budu obučeni da identifikuju hitne pacijente, da bi im se dao prioritet za hitna zakazivanja ili da ih posavetuju da pozovu hitnu pomoć, ako je to neophodno.
Nažalost, pacijenti se sve češće javljaju s problemima da ne uspevaju da zakažu hitan pregled kod svog lekara, kao i da recepcioneri ne razumeju u kakvim su bolovima pacijenti kojima je potreban hitan pregled.
U svojoj reviziji radne snage lekara opšte prakse, objavljenom prošle godine, Australijsko medicinsko udruženje je reklo da je zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse postalo teže, jer se lekari suočavaju s rastućim teretom hroničnih bolesti i starenjem stanovništva.
Brojke pokazuju da lekari opšte prakse rade više nego ikad, tako da je lekar opšte prakse prosečno naplatio 500 mediker usluga više u 2022. u poređenju sa 2016.
Izvršni direktor Organizacije za korisnike zdravstvenih usluga Novog Južnog Velsa, Entoni Braun je rekao da su članovi najčešće prijavljivali probleme sa zakazivanjem pregleda, a situacija je bila teža ako im iznenada pozli i kada im je bilo potrebno da hitno zakažu pregled kod lekara opšte prakse.
– Stvari se pogoršavaju, jer medicinski centri nisu bolnice koje imaju sistem trijaže – istakao je dr Braun.
Lekari opšte prakse su rekli za ABC da, generalno, većina lekara ima četiri do šest pregleda svakog dana za hitne slučajeve.
– Međutim, ti termini su često odlazili pacijentima koji su ujutro prvo telefonirali u pokušaju da dobiju termine za isti dan – rekao je lekar opšte prakse u Melburnu, Adam Vilson.
Prema njegovim rečima, obično je recepcionerima prepušteno da odrede ko dobija termine, jer bi bilo skupo zaposliti trijažnu sestru. Zbog toga se dešavalo da „hitni termini“ nekad odu ljudima koji su verovatno mogli da čekaju, mišljenja je dr Vilson.
Predsednica Kraljevskog australijskog koledža lekara opšte prakse, Nikol Higins je istakla da je uslov za akreditaciju opšte prakse da se ponude hitni pregledi i obučeno osoblje na prijemu za trijažu, ali pacijenti moraju da naznače da im je potrebna pomoć.
– Ponekad imamo neusklađena očekivanja o tome šta je hitno – naglasila je Higins.
Poteškoće u zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse postaju još teže kada klinike prestanu da primaju nove pacijente.
Očekuje se da će se situacija pogoršati sa deficitom od više od 10.000 lekara opšte prakse, koji se na nacionalnom nivou očekuje do 2032. godine, jer novi lekari izbegavaju ovu specijalnost.
Nove klinike za hitnu negu
Prema najavljenoj reformi savezne vlade, Klinike za hitnu negu, koje se trenutno otvaraju širom zemlje, i koje će primati pacijente posle radnog vremena na 58 lokacija.
Namenjeni su manjim povredama i lakšim bolestima, kao što su prelomi, povrede oka i manje opekotine, kao i infekcije urinarnog trakta i uha.
