Ni 21 godinu nakon potpisivanja Sporazuma o sukcesiji nije se nimalo odmaklo u njegovoj realizaciji posebno kada je reč o aneksu G, koji obuhvata nekadašnju društvenu imovinu, a koja se odnosi na tražioce te imovine iz Srbije, kaže advokat Ivan Simić, stručnjak za pitanja sukcesije za „Vesti“.
Tačan broj potraživanja iz Srbije za imovinom u Hrvatskoj nemoguće je utvrditi. Gotovo da ne postoji grad ili neko ozbiljnije jugoslovensko preduzeće koje nije imalo imovinu u bivšim jugoslovenskim republikama.
– Hrvatska je konfiskovala svu imovinu srpskih preduzeća sistemski donoseći ne jedan već sedam zakonskih i podzakonskih akata koji su joj omogućili konfiskovanje i pokretne i nepokretne imovine – podvlači Simić.
Uz to, Evropski sud za ljudska prva u Strazburu ne ulazi u preispitivanje tih akata pozivajući se na to da Hrvatska do 1997. godine nije bila potpisnik Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sa druge strane, pravni poredak Srbije nije nijednim svojim normativnim aktom predvideo konfiskaciju imovine koja je u vlasništvu drugih republika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
