Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznačio je da opšte međunarodno pravo "sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost", budući da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.
Rusija smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koju sadrži, naglasio je Gevorgijan.
"Rezolucija 1244 je još na snazi i zato nijedna institucija nema pravo da proglasi nezavisnost. Rusija smatra da je jednostrana rezolucija o nezavinosti Kosova suprotna Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu", istakao je zastupnik Moskve.
Pravni zastupnik Rusije naglasio je da Rezolucija 1244 koja propisuje rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze, nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje.
Izjava Kirila Gevorgijana
Gevorgijan je istakao da je privremeni međunarodni režim na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244, mogao da okonča samo Savet bezbednosti UN.
Negirajući tvrdnje zemalja koje podržavaju Kosovo da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, Gevorgijan je podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija".
Rusija je ukazala i da teška kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih "ne može biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008".
"Često čujemo da međunarodna pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je moć pravo. Ovaj slučaj je prilika da pokažemo da međunarodno pravo važi", zaključio je Gevorgijan.
Tokom pet prethodnih dana rasprave, koja je počela prvog decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 15 država.
SAD: Nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom
"SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda, bilo odbijajući da se izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđujući da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti", rekao je američki zastupnik Harold Hongđu Ko.
Hongđu Ko je apelovao na sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosmet posmatra kao "poseban" slučaj.
"Ne postoji nikakvo protivrečje između u miru proglašene Deklaracije o nezavisnosti Kosova i međunarodnog prava, uključujući i Rezoluciju 1244", naveo je Honđu Ko.
Kao dokaz za to, američki predstavnik je, između ostalog, naveo da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti koje su izglasale Rezoluciju 1244, kasnije priznalo Kosovo i Metohiju.
Izjava Hongđu Koa
Zastupnik SAD je naglasio da je jednostrana Deklaracija o nezavisnosti Kosmeta "proizašla iz političkog procesa koji je nadgledao Savet bezbednosti UN", te da je stoga u saglasju sa Rezolucijom 1244.
Hongđu Ko je podsetio da je izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari na kraju neuspešnog pregovaračkog procesa ocenio da je "nezavisnost Kosmeta jedino održivo rešenje".
SAD su naznačile da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja sada ne postoji, ali i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu.
Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila ni princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, po međunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti.
Pozivajući se na presudu Haškog tribunala u slučaju Milutinović, zastupnik SAD je sugerisao da legitimitet Deklaracije o nezavisnosti proističe i iz činjenice da su kosovski Albanci godinama bili podvrgnuti kampanji "nasilja pod okriljem države", koja je kulminirala 1999. kada je "ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca".
Finska je branila poteze Prištine, ističući da je secesija Kosova i Metohije od Srbije saglasna međunarodnom pravu.
Predložila je sudu da svojim savetodavnim mišljenjem koje je zatražila Generalna skupština UN potvrdi legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova i Metohije, čiji je inicijator bio državljanin te zemlje Ahtisari.
Španija protiv nezavisnosti Kosmeta
Španija je u utorak pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova i Metohije u suprotnosti sa međunarodnim pravom zato što je njom prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova i Metohije ne može biti u skladu sa međunarodnim pravom zato što narušava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je uklesan u Rezoluciju 1244 Saveta bezbenosti UN", rekla je pravna zastupnica Španije Konsepsion Eskobar Hernandez.
Izjava zastupnice Hernandez
Hernandezova je naglasila da "usvajajući Rezoluciju 1244, Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, niti da tadašnja SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom".
Rezolucija 1244 donela je "mudru ravnotežu između interesa obe strane" i dva osnovna principa – teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije, naglasila je Hernandezova.
Budući status Kosova, po rezoluciji, morao je biti ishod političkog procesa, odnosno sporazuma obe strane, rekla je pravna zastupnica Španije.
"Španija smatra da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti ne donese drugačiju odluku", istakla je zastupnica Španije.
|
Za i protiv
Tokom pet prethodnih dana rasprave, koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 15 država.
Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina i Kipar ocenili su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.
Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Prištini, podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska i Danska. |
Može se zaključiti samo da se, u odsustvu odluke Saveta bezbednosti UN, pregovori o Kosovu moraju nastaviti, rekla je ona i upozorila da jednostrani akti jedne strane ne mogu biti "sporazum" koji je predvidela Rezolucija 1244.
"O rešenju se moraju dogovoriti obe strane i mora ga podržati Savet bezbednosti UN", istakla je predstavnica Španije i naglasila da je jednostrana secesija nedozvoljena po međunarodnom pravu, osim u slučaju kolonija.
Takvu ocenu, Hernandezova je citirala i iz izveštaja Evropske unije o prošlogodišnjem sukobu Gruzije i Rusije.
Ističući da Španija pridaje veliku važnost zaštiti ljudskih i manjinskih prava, Hernandez je, međutim, odbacila tvrdnju da represija nad kosovskim Albancima tokom devedesetih opravdava jednostranu secesiju.
Stav je Španije da je to pitanje rešeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN koji je Albancima omogućio široku samoupravu, rekla je Hernandez.
Tokom sutrašnjeg zasedanja, izlagaće predstavnici tri države koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije – Francuska, Jordan i Norveška.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
