Strepim za decu!

Samo decu da mi ne diraju! A mene mogu ako hoće i da ubiju ako im smeta što sam još tu. Ali iz svoje kuće i sa svog Kosova neću da idem. Ovako i dalje vidno potresen, priča za „Vesti“ Ivica Đuzić, otac petoro dece iz sela Mogila kod Vitine, koji i pored brojnih pritisaka odoleva i ne želi da napusti rodno mesto. U nedelju je u dvorištu porodične kuće pronašao ručnu bombu i samo zahvaljujući pukoj sreći je izbegnuta tragedija.

– Skupljali smo detelinu i oko 10 sati sam poslao sina kući da mi nešto donese. Nije napravio četiri koraka kad je video bombu. Hvala Bogu pa je nije nagazio. Odmah smo pozvali policiju i oni su nešto beležili. Valjda će pronaći ko je postavio. Stalno sam u dvorištu i primetio bih je. Ne smem ni da pomislim šta je sve moglo da se dogodi. Pa deca mi se stalno igraju u tom dvorištu – kaže Đuzić.

Muka ne ide sama

Sa suprugom, petoro dece i svojim roditeljima živi u porodičnom domaćinstvu u delu Mogile u kojoj su od Srba ostali samo oni i komšija pored.

– U ovom delu sela je oko 180 do 200 albanskih kuća. Komšija ima dvoje dece, a mi petoro. Više Srba ovde nema. Pokušavamo da sa komšijama Albancima izgradimo ljudske, komšijske odnose, ali nije lako. Dvoje dece koja idu u školu ne smem same da puštam. Ja ih pratim na autobus i posle sačekujem. Šta ćeš – priča Đuzić. Ovo nije prva muka koja ih je zadesila.

Početkom prošle godine njegovog sina Bobana grupa Albanaca je izbola nožem. Hitno je prevezen u bolnicu, a policija je izdala saopštenje da ubrzano radi na otkrivanju počinilaca. I bila je brza!

Proces protiv žrtve

Umesto da uhapsi osobu koja je ranila Bobana Đuzića, optužili su njega!

– Sud je konstatovao da taj mladić što je ranio nožem mog sina nije kriv jer je moj Boban navodno isprovocirao svađu i tuču. Oslobodili su ga, a mog Bobana optužili. Kancelarija za KiM je odmah reagovala i angažovala advokata i evo, pre nekoliko meseci je taj proces završen i on je oslobođen. Ali da nam nije bilo te pomoći ko zna šta bi bilo. I poslao sam ga za Srbiju, ne želim da rizikujem da izgubim dete – priča Đuzić. I pored muka i nevolja koje mu se valjaju preko leđa, ovaj Srbin ne razmišlja da i sam napusti rodno mesto.

– Mogu da me ubiju, ali neću da idem. Neka dođu i pucaju mi u glavu, samo decu da mi ne diraju – ponavlja rečenicu s početka razgovora jedan od poslednjih Srba u Mogili.

Zastrašivanja i pritisci

U Kancelariji za KiM nemaju dileme da je postavljanje bombe u dvorištu porodične kuće Đuzić novo zastrašivanje i pritisak na Srbe da se isele.

„Reč je o novom zastrašivanju i pritisku na Srbe da napuste svoj kućni prag, kako bi se ostvario san tvorca svog progona srpskog naroda, Aljbina Kurtija da etnički očisti prostor KiM. Međutim, Đuzići i dalje odolevaju svim napadima i istrajni su da ostanu svoj na svome. Beograd insistira na zaštiti srpskog naroda i traži od institucija koje imaju mandat da obezbede bezbedan život Srba na Kosmetu, da povećaju pozornost na terenu i da nadležni organi procesuiraju odgovorne za etnički motivisane napade na Srbe“, stoji u saopštenju. Zaključuje se da je srpski narod na KiM u svojoj istoriji preživeo i teža iskušenja.

„Srpski narod na KiM je preživeo u istoriji i teža iskušenja od instruisanih provokacija Aljbina Kurtija, pa će opstati na svojim vekovnim ognjištima i nakon njegovog zuluma i terora“, zaključuju iz Kancelarije za KiM.

Socijalna pomoć

Do pre nekoliko godina je sa porodicom živeo u 40 kvadrata, a onda je zahvaljujući organizaciji „Majka devet Jugovića“ dobio materijal i dozidao još 20. Svi žive od njegove socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Od kada je Priština ukinula dinar, svaki mesec ide u Vranje da podigne – oko 35.000 dinara.

– Sakupi se oko 60.000 dinara (oko 500 evra) mesečno, ali kako da nas sedmoro živimo od toga? Jednog sina mi je Kancelarija za KiM zaposlila u opštini, ali samo pola radnog vremena. Dobija oko 30.000 dinara. Zato i ja i drugi sin idemo u nadnicu. Sada je vreme sađenja paprika pa ima posla. I ja sam posadio kod sebe. Moram, treba preživeti – kaže na kraju razgovora Đuzić.