Stranci nose našu privredu

Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig, povodom prvih godinu dana na čelu ovog austrijskog grada i pokrajine, pozitivno je, u intervjuu za „Vesti“ rezimirao rad gradske vlasti i ističe značaj stranaca, posebno građana koji su došli sa prostora jugoistočne Evrope.

Da li ste zadovoljni radom i šta su bili najveći izazovi?

– Najveći izazov je bilo formirati gradsku vladu kompetentnu, koja uzima u obzir različite stavove. Morao sam da izaberem šest osoba i napravim tipičnu bečku mešavinu. Bilo mi je važno da imam u vlasti i tri osobe koje nisu došle iz politike, te sam doveo menadžere iz privatnog sektora. Ova vlada je odlično radila u proteklih 12 meseci. Posebnu pažnju pridajemo razvoju, a prioritet je i digitalizacija. Imamo nameru da postanemo glavni grad Evrope kada je reč o pitanju digitalizacije. Sarađujemo sa tri operatera i otvorili smo prvu stanicu 5G tehnologije. Takođe veliki značaj pridajemo i socijalnom partnerstvu, zbog čega smo imali sastanak sa sindikatima, komorama. Iako sam zadovoljan radom gradske vlade, još se mnogo više može učiniti. Beč ima najveći regionalni BDP u Austriji sa 93 milijarde evra, i time se možemo porediti sa državama kao što su Hrvatska ili Slovenija.

Koja su iskušenja sa kojima se suočavao grad?
– Suočeni samo sa dinamičnim razvojem stanovništva i poslednjih 10 godina porasli smo za veličinu drugog grada po veličini u Austriji – Graca. Taj podatak nas raduje, ali i stavlja pred velike izazove, kako u stanogradnji tako i infrastrukturi. Imamo stroga pravila kada je reč o prenameni zemljišta. Za razliku od drugih gradova gde se podižu zgrade na zelenoj površini, mi određujemo razvojne poteze, odnosno zemljište, kao što je Zeštat Aspern ili Sonvendfirtel, gde se grad širi. Inače, stranci doprinose i rastu nataliteta. Na dolazak stranaca reagovali smo mnoštvom integrativnih mera, koja se odvijaju pre svega preko obrazovanja. Krajem osamdesetih godina, reagujući na dolazak veliki broj građana sa prostora bivše Jugoslavije, ponudili veliki broj kurseva nemačkog i za decu i za odraslu.

Koliko su bili i ostali značajni stranci, posebno oni sa prostora bivše Jugoslavije za razvoj grada?
– Beč je tradicionalno grad u kojem živi veliki broj stranaca. Oko polovina našeg stanovništva je stranog porekla prve ili druge generacije. Među njima ima veliki broj građana sa prostora bivše Jugoslavije, koji preko udruženja održavaju komunikaciju sa gradom, ali ujedno predstavljaju i most sa državama porekla. Beč pridaje veliku pažnju i saradnji sa gradovima drugih zemalja. Imamo dobru spoljnu politiku i stalni kontakt sa mnogim gradonačelnicima. Taj kontakt ne održavamo samo na političkom, već pre svega ekonomskom i ljudskom nivou. U Beču stranci imaju važnu ulogu u svim ekonomskim oblastima. Imaju značajnu ulogu i privredi. Mi to stalno ističemo raznim izložbama, ali i preko medija.

Mnogi gradovi i pokrajine u Austriji uvode stalno nove prepreke na putu prave integracije. Koji je kurs Beča?
– Pre par godina, dok sam bio zadužen za stanogradnju u Beču, uvek sam takozvani bečki bonus za stanove koje podstiče grad. Za razliku od saveznih vlasti, mi ne pravimo razliku ko ima koji pasoš, već ko koliko živi u našem gradu. Ako neko živi duže od pet godina ima određeni broj poena za napredovanje na listi kandidata za stan, onaj ko živi 10 ili 15 godina ima još više bodova… To je nezavisno od toga gde ste rođeni ili odakle ste došli. Ne pravimo razliku i podele kao savezna vlada. Više od 60 odsto Bečlija živi u stanovima čiju gradnju je podsticao grad. Oni nisu pod pritiskom skoka cene kao na slobodnom tržištu nekretnina, jer se njima povećava kirija samo na osnovu inflacije.

Koliko je Beč profitirao od širenja EU i koji je vaš stav prema daljem širenju na Zapadni Balkan?
– Beč je mnogo profitirao od pristupa EU, jer smo time uspeli da svoj geografski položaj dobro iskoristimo. Što se tiče novih članica, Srbije, mislim da bi za Srbiju bilo pristupanje EU dobar korak u budućnost. Ja bih podržao pristup Srbije u EU, jer samo zajednička Evropa može biti konkurentna u globalizovanom svetu. Ukoliko želimo da budemo konkurentni prema SAD, Kini, Južnoj Americi i drugim rastućim ekonomijama, to je moguće samo zajedničkom Evropom uz što manje međusobnih granica.

Šansa za sve

Sledeće godine se u Beču održavaju izbori. Koliko vaša Socijaldemokratska partija (SPO) ima hrabrosti da se prikaže kao stranka koja je naklonjena strancima?
– Mislim da smo imali hrabrosti za to oduvek i mi pokazujemo svima da imaju mogućnost da se angažuju nezavisno od njihovog porekla. Mislim da ne moramo da se dokazujemo, jer imamo mnogo ljudi stranog porekla na političkim funkcijama. Ne smatram da neko treba da bude favorizovan samo zbog porekla i da bi trebalo uvesti nekakve kvote, već je važno da se ljudi angažuju oko jedne ideje. Mi smo i u prošlosti, mnogo pre drugih stranaka, imali predstavnike stranog porekla, tako i sa prostora bivše Jugoslavije, na primer Anicu Macku Dojder, na funkcijama. Principijelno stranka treba da da šansu svakom, ali je na pojedincu da se nametne kroz rad. Ne može se očekivati dobijanje poslaničkog mandata samo na osnovu porekla. Želimo da uzimamo najbolje kandidate iz jedne opštine. Svakom, ko želi da se politički angažuje, savetovao bih da se angažuje prvo u opštini u kojoj živi i ako je dobar on će proći dalje. Protiv sam i osnivanja partija na osnovu porekla, jer to vodi samo getoizaciji.

Vino i povrće

-Želimo da preduzmemo i dodatne mere u oblasti zaštite životne sredine. Posebno nam je važna i poljoprivreda. Gotovo nepoznata je činjenica da se 14 odsto zemljišta Beča koristi za poljoprivredne aktivnosti, i to ne samo za vinogradarstvo, na šta smo posebno ponosi. Mi smo retka metropola koja ima dobro vino. Što se poljoprivrede tiče nama je važno da možemo sami da se snabdevamo povrćem. Mi smo grad „kratkih puteva“, te nam je bitno da robu donosimo brzo do potrošača. Posebnu pažnju pridajemo porizvodnji u Beču, i podstičemo bečke proizvode.