Vlada Dragutinović, kao košarkaš, pokorio je Evropu sa Partizanom, u čuvenom istanbulskom finalu 1992. Danas uspešan menadžer, za „Vesti“ je prokomentarisao seriju koju je njegov bivši klub odigrao protiv Reala. Malo je falilo crno-belima da odu na peti završni turnir u poslednjih 35 godina, ali nisu uspeli…
Posle prvog dela igre svi su videli Partizan u Kaunasu, a zatim je usledio veliki preokret?
– U prvom poluvremenu Partizan je odigrao taktički i tehnički zaista savršeno, kao uostalom i prve dve utakmice u Madridu. Smireno i koncentrisano je sprovodio uputstva stručnog štaba. U drugom delu se desio neverovatan pad. Ne znam kako to da objasnim, moguće da je to bio strah od pobede. Dozvolio je španskim košarkašima, pre svega Ćaću Rodrigezu, koji je pri kraju karijere, da se razigra. Dao je mnogo lakih poena, prvenstveno u igri jedan na jedan.
Kazne oštetile Partizan
Real je odigrao izuzetno drugo poluvreme, ne može svako da se vrati iz takvog minusa?
– Nije to bila fantastična igra Reala, niti neka taktički sjajna rešenja, nego je naša odbrana zatajila. Primili smo mnogo laganih poena zbog ogromnog pada koncentracije. Tu je palo i samopouzdanje igračima, prestali smo da napadamo koš. Dozvolili smo iskusnim košarkašima Reala da se razmahnu i oni su u tom periodu ubacivali sve što su šutnuli na koš. Čak i ono što su promašivali, padalo je njima u ruke. Rudi je „iz čista mira“ imao dva važna skoka u napadu. Nadam se da su neke lekcije naučene za budućnost, nažalost na sopstvenom primeru. Ipak, nemamo za čime da žalimo. Treba imati u vidu da Real ima 15 vrhunskih momaka. Bez obzira na to što su neki pri kraju karijere, njihovo iskustvo je dragoceno u ovakvim mečevima, jer znaju kako se pobeđuje. Pokazali su da još mogu da odigraju na visokom nivou kada je to najvažnije.
Malo ko je očekivao ovakav otpor crno-belih?
– Mislim da su odigrali čitave sezone više nego što je bilo ko mogao da očekuje, pa tako i u ovoj seriji sa Realom, u koju su ušli kao autsajderi. Imali su veliku šansu, prve dve pobede su nam dale veliku priliku, ali znamo šta se sve izdešavalo i to je psihološki uticalo na ekipu i uzelo danak. Šansa je propuštena u poslednjih minut i po madridske utakmice, kada nije trebalo reagovati na provokacije igrača Reala. Usledile su kazne, koje su u velikoj meri oštetile Partizan, mnogo više nego Real. Verovatno po nekim propisima i pravilima Evrolige te kazne su bile pravedne, ali sa košarkaške strane te kazne su mnogo više oslabile nas. Tada je ispušten i košarkaški i psihološki momentum koji je bio na strani Partizana. Te dve utakmice na jednu loptu u Beogradu su izgubljene. Iako sa oslabljenim timom Partizan je odigrao fenomenalno oba meča u Areni.
Borba za pehar
Pred izabranicima Željka Obradovića je borba za regionalni trofej?
– Sezona je duga, Partizan nema veliki broj igrača, rotacija je uska, tako da će biti teško vratiti se posle ovakve serije, koja je iscedila sve igrače, ne samo fizički nego i motivaciono i psihološki. Verujem da će stručni štab i svi u klubu pomoći igračima da se oporave i vrate na pravi kolosek, jer sledi borba za pehar, koji tim iz Humske nije osvojio 10 godina. Naporne plej-of serije i igranje pet teških utakmica u tako kratkom vremenu ne odgovaraju timovima koji imaju mali broj igrača na raspolaganju, pa ako dođe do finala regionalne lige sa Zvezdom, mislim da će crveno-beli biti u prednosti. Ipak, siguran sam da će Partizan dati sve od sebe – zaključio je Dragutinović.
Želja za finale Barsa – Monako
Na fajnal for su otišle četiri prvoplasirane ekipe iz regularnog dela sezone. Šta očekujete u Kaunasu?
– Mislim da Barselona igra zaista fantastično, posebno u poslednja dva-tri meseca je podigla nivo forme i igre. Mislim da je favorit u Kaunasu, jer deluju najstabilnije. Španski derbi će biti uzbudljiv, oni se mnogo dobro poznaju, tokom sezone odigraju mnogo susreta, ali rekao bih da je Blaugrana favorit. Drugo polufinale je potpuno neizvesno, jer Monako ima atletski možda i najbolju ekipu od svih Evroligaša. „Kneževi“ su fantastično počeli sezonu, kasnije su pali i imali su neke probleme unutar ekipe sa nedisciplinom i kaznom najboljem igraču Majku Džejmsu. Olimpijakos je bio konstantno dobar cele sezone, bez velikih padova. Moja želja je da u finalu igraju Barsa i Monako.
Mladi napreduju
Kako ocenjujete učinak domaćih košarkaša Partizana?
– Aleksa Avramović je na početku sezone imao tešku povredu šake, ponovo mu se to desilo na kraju, mislim da je to bio veliki hendikep za tim. On je pokazao koliko je važan i da nije imao te pehove mogao je da pomogne još više. Balša Koprivica, takođe nije imao sreće, prvo povreda, pa mononukleoza, to ga je mnogo usporilo. Šteta, jer je pokazao veliki napredak u prethodnom periodu. Tristan Vukčević je igrao promenljivo, ali nema sumnje da je talentovan. Trifunović polako stiče status osmog ili devetog igrača u ekipi koji ulazi sa klupe i odlično obavlja zadatke, pre svega odbrambene. Mladi košarkaši u Partizanu napreduju. Najviše mi je žao Koprivice, verovao sam da će uz Lesora biti vodeći igrač na centarskim pozicijama da ga brojni problemi nisu sprečili u tome.
Večiti ostaju u eliti
„Parni valjak“ je bio blizu završnog turnira, Zvezda je završila na 10. mestu. Čini se da beogradski velikani zaslužuju mesto u eliti i dogodine?
– Apsolutno sam ubeđen da su velike šanse da se to dogodi, ne samo kad je Partizan u pitanju, već i Zvezda koja je takođe imala sjajnu sezonu u Evroligi. Verujem da su oni sigurno „unutra“ i sledeće godine. Oba večita rivala su imala pune dvorane, uz sjajno ponašanje navijača i mnogo su doprineli popularizaciji lige. Verujem da će čelnici Evrolige to prepoznati, a i da će Partizan dobiti „A“ licencu, ako ne ove godine, onda sledeće sigurno. Takođe, rezultatski su napravili mnogo, iako su imali manje budžete u odnosu na najveće evropske timove. Dostojno su reprezentovali našu košarku i treba im čestitati.
