Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da bi eventualno diplomatsko rešenje rata u Ukrajini moglo da podrazumeva ustupanje dela ukrajinske teritorije, upoređujući moguće rešenje sa Finskom posle Drugog svetskog rata.
– Koristim primer Finske da pokažem kako su ratovi završavani – rekao je Stoltenberg u intervjuu za Flamansku radio-televiziju, navodeći da je Finska po završetku invazije Sovjetskog Saveza i Drugog svetskog rata morala da ustupi 10 odsto svoje teritorije.
On ocenjuje da bi sličan scenario mogao da zadesi Ukrajinu.
– Ali, Finska je dobila granice i bezbednost. To su dileme pred kojima se Ukrajina, ali i mi svi zajedno, nalazimo – naglasio je.
Stoltenberg ističe i da je mišljenja da Zapad mora da nastavi da pruža vojnu podršku Ukrajini.
– Mislim da ne možemo da promenimo Putinovo uverenje, njegov cilj je da kontroliše Ukrajinu. Ali, možemo da promenimo njegovu računicu. Ako cena kontrole nad Ukrajinom postane previsoka, biće primoran da pregovara o rešenju koje je prihvatljivo za Ukrajinu – istakao je bivši generalni sekretar NATO-a.
Zato, prema njegovim rečima, vojna pomoć Ukrajini ostaje „jedini način da se Putin natera na pregovore o prihvatljivom ishodu“. Stoltenberg je dodao i da će Evropa, SAD i NATO u nekom trenutku morati ponovo da razgovaraju sa ruskim predsednikom.
– Rusija je naš sused i moramo da razgovaramo kako bismo izbegli novu trku u naoružanju – rekao je Stoltenberg, uz napomenu da trenutno nije moguć „značajan dijalog” s Putinom.
Govoreći o američkom predsedniku Donaldu Trampu, Stoltenberg je naveo da je u vreme njegovog prvog mandata u NATO-u postojala potreba za dijalogom.
Umesto da ga ignorišu u nadi da će za četiri godine otići, evropske zemlje bi, po njegovom mišljenju, trebalo da „razgovaraju s njim i provode vreme razgovarajući, čak i o temama oko kojih se ne slažu, poput trgovine“. Stoltenberg smatra da evropske zemlje moraju više da ulažu u sopstvenu odbranu.
– Na taj način ili pokazujemo SAD da se isplati ostati u NAZO-u, ili, ako se odluče da izađu, tada je ulaganje još važnije – ocenio je Stoltenberg.
Bivši šef NATO-a, koji je predvodio savez od 2014. do 2024. godine, objaviće 9. oktobra knjigu pod nazivom „On my watch“, u kojoj govori o godinama provedenim na čelu Alijanse, kao i o svojoj političkoj prošlosti, uključujući i periode kada se kao socijalista snažno protivio NATO-u.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
