Srbija već nekoliko godina značajno pomaže sunarodnicima u bivšim jugoslovenskim republikama, najviše u Republici Srpskoj i BiH. Putem raznih projekata i donacija je, kako je nedavno navela srpska premijerka Ana Brnabić samo u Republiku Srpsku, od 2014. do danas uloženo više od milijardu evra. U maju ove godine kod Foče je položen kamen temeljac za izgradnju hidroelektrane Buk Bijela na reci Drini, prošle godine su u Drvaru otvoreni pogon Jumka i ekspozitura Komercijalne banke. To su samo neki od primera, a Nikola Selaković, ministar inostranih poslova ukazuje da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, sa kojom gradi najbolje moguće odnose, ali da RS iskreno voli i nastaviće da pomaže svoj narod, ne nanoseći bilo kome drugom štetu.
Beograd je okrenut i drugim državama gde žive Srbi, pa je 2020. investirano u Crnu Goru 44 miliona evra, a uz pomoć za projekte, Vlada Srbije je jednokratno dala 1,64 miliona evra pomoći srpskim organizacijama i udruženjima. Beograd je u Podgorici izgradio „Srpsku kuću“ vrednu 3,4 miliona evra u kojoj su Matica srpska, Institut za srpsku kulturu, Srpski nacionalni savet…
Posao za sve
Veoma je značajno, kaže za „Vesti“ finansijski ekspert, dr Kostadin Pušara, što se ide sa ekonomskom politikom investicija i donacija.
– Od velikog je značaja za Srbe u zemljama regiona što matica pomaže gde treba i investira u tamošnje fabrike u srpskim sredinama, jer ne samo da je time omogućila posao sunarodnicima u drugim državama, već i za sve druge, pa je od koristi i tim zemljama – kaže Kostadin Pušara uz napomenu da je Srbija lider u regionu i prednjači na tom putu ekonomske razmene u regionu koji je trasirala, kao i ka EU.
Poslanik Aleksandar Čotrić i bivši predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu ukazuje da je u prethodnih sedam, osam godina, prvi put, novac iz budžeta konkretno ulagan tamo gde je potreban. Odnosno u RS, ali kako ističe za naš list i srpske sredine u Federaciji BiH, pa u Hrvatskoj za održivi povratak Srba.
– Zahvaljujući tome, oni se osećaju sigurno, jer je uz njih matica i srpski korpus ostaje i produžava postojanje tamo gde su bila njihova i ognjišta njihovih predaka – priča Čotrić ukazujući da su vidljivi radovi na infrastrukturi, školama, bolnicama, pogonima preduzeća gde se zapošljavaju Srbi.
Kulturno i duhovno jedinstvo
Dobro je što je Srbija pokrenula projekte i na više načina pomaže Srbe širom regiona, ocenio je Miodrag Linta, republički poslanik i predsednik Saveza Srba u regionu. On smatra da se treba držati maksime da se uvek jače i snažnije borimo za kulturno i duhovno jedinstvo Srba, bez obzira na državne granice koje postoje između.
Postoje i inicijative za jače ekonomsko povezivanje Srba u Crnoj Gori sa maticom, ali kako objašnjava za „Vesti“ Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore, one još nisu zaživele kao u drugim zemljama.
– Razlog tome je suzdržavanje Beograda da se ne bi osetio navodni uticaj Srbije na politička dešavanja kako je uporno optuživala bivša vlast Mila Đukanovića. Zato je iz Beograda Srbima u Crnoj Gori više pomagano u kulturi nego u drugim oblastima, ali je i ta pomoć vrlo važna jer se njom čuva Srpstvo – ukazao je Vuksanović.
Očuvanje jezika i ćirilice
Uz podsećanje da u okviru Ministarstva spoljnih poslova postoji sektor za dijasporu, Linta se zalaže da Srbi u regionu dobiju posebno ministarstvo, jer su u zemljama Zapadnog Balkana, ugroženi.
– Treba ispuniti nekoliko ciljeva za opstanak i poboljšanje položaja Srba koji žive od Slovenije do Albanije. Pod jedan je očuvanje Srpstva kroz jezik i kulturu i u skladu s tim povećanje broja nastavnog osoblja, a tu je i borba za slobodnu upotrebu ćirilice. U mestima gde žive sunarodnici, a lokalna vlast odbija da se bavi infrastrukturom, matica da se angažuje na tim poslovima.
Kao jednu od važnih pomoći Linta, navodi osnivanje kancelarija za BiH i Hrvatsku gde bi advokati pomagali ljudima koji se bore za svoju imovinu i radni staž, a vršila bi se i evidencija kršenja imovinskih prava i slala međunarodnim organizacijama.
Raste standard svim zemljama
– Srbija se okrenula ekonomiji koja spaja ne samo srpski narod u regionu, već ga povezuje sa drugim narodima. Na taj način rade naša preduzeća, teče uvoz i izvoz, raste zapošljavanje, a u razvoju ekonomije nije samo korist za jednu, već za sve države na ovim prostorima. Na taj način razmenjuju proizvode, imaju otvorena tržišta, raste standard ljudi, oni su zadovoljni i nije im ni do kakvih sukoba – tumači Pušara.
