Stiže pravda za uranijum

Francuski sud je priznao da je žandarmerijski kapetan Anri Frikono preminuo od posledica osiromašenog uranijuma kom je bio izložen tokom misije na Kosovu i Metohiji. Njegova udovica Loret dobila je pravo da se ime Anrija konačno upiše na listu zaslužnih koji su dali život za svoju zemlju, a porodice srpskih žrtava ohrabrenje da nastave da zahtevaju pravdu.

To kaže i advokat Srđan Aleksić, koji sprema tužbe za sudove u svim NATO članicama koje su učestvovale u agresiji na SRJ i pred domaćim pravosuđem.

– Potvrda uzročno-posledične veze najtežih bolesti i ispaljenih projektila sa osiromašenim uranijumom, posle Italije sada stiže iz još jedne NATO države i to je ogromna stvar. Ona predstavlja nadu da ćemo uspeti da dokažemo vezu između bombardovanja SR Jugoslavije i sve masovnijeg oboljevanja od kancera na jugu Srbije i Kosovu i Metohiji. Samim tim, to je i velika šansa za obolele i porodice preminulih da dokažu tu istinu i da im bude isplaćena odšteta – kaže za „Vesti“ ovaj niški advokat koji je i šef pravnog tima Kraljevske akademije nauka i umetnosti.

Ulica smrti

Aleksić ukazuje da su oboleli ne samo vojnici koji su tokom agresije bili na KiM, već i civili na tom području, ali i na jugu Srbije, prvenstveno u Vranju i okolnih pet sela.

– Pržarsku ulicu u tom gradu zovu „ulica smrti“, jer se od bombardovanja u nju spuštala uranijumska prašina i gotovo svaka kuća ima obolelih od kancera, a puno je smrtnih slučajeva – objašnjava Aleksić čija je advokatska kancelarija dve godine zaredom organizovala Međunarodni simpozijum o posledicama bombardovanja SRJ.

Posle italijanskog, kako ističe, sada i francuski sud potvrđuje vezu bombardovanja i bolesti i opovrgava laži NATO lobista da takva povezanost ne postoji.

– Advokat iz Italije Anđelo Tatalja je od 500 tužbi koje je podneo u ime vojnika ove zemlje koji su u sastavu Kfora na Kosovu, već dobio 150 presuda sa odštetom od 700.000 do milion evra po slučaju – ukazuje naš sagovornik i otkriva da Tatalja stiže krajem meseca u Srbiju da pomogne svojim znanjem i iskustvom.

Ne smemo odustati

Aleksić je Komitetu za zaštitu ljudskih prava Ujedinjenih nacija u Ženevi poslao 1.500 zahteva sa medicinskom dokumentacijom građana Srbije koji smatraju da je njihova bolest posledica NATO projektila.

– Obrazložio sam njihove slučajeve i tražio dolazak u Srbiju nezavisnih istražitelja koji bi se bavili zaštitom ljudskih prava i zaštitom životne sredine – kazao je Aleksić.

Odluku francuskog pravosuđa i predsednik Udruženja Osiromašeni uranijum dr Sreto Nogo vidi kao veoma važnu. Prema njegovim rečima, desilo se ono što je do nedavno bilo nezamislivo.

– Ovo je već druga država članica NATO koja donosi presudu u korist svojih vojnika i naravno da može dosta da pomogne građanima Srbije čija je bolest posledica bombardovanja – kaže Nogo.

On ističe da je dešavanje u Francuskoj pokazalo da je pravda spora, ali dostižna i da građani Srbije nikako ne smeju da odustanu od pravde.

Istina na sedam jezika

Advokat Srđan Aleksić je kao borac za istinu o bombardovanju SRJ nagrađen u Nemačkoj.

– U Berlinu mi je organizacija Ilijana dodelila nagradu za dokumentarni film „Uranijum 238 moja priča“ o patnjama našeg naroda zbog agresije 1999. godine. Film je preveden na nemački, engleski, francuski, grčki, ruski i italijanski jezik – kaže Aleksić.

Umro je u mukama

Anri Frikono je u Kosovskoj Mitrovici u sastavu Kfora boravio šest meseci tokom 2000. godine u okviru istražne jedinice, preneo je magazin „Glas žandarma“. Ova revija piše da je tokom boravka na Kosovu bio smešten u bivšoj srpskoj kasarni koja je bila bombardovana.

Loret Frikono ističe da je njen suprug bolove u nozi počeo da oseća godinu dana pre smrti.

– Ispostavilo se da mu je bilo zahvaćeno celo telo i da je za njega već bilo kasno. Umro je u mukama – ispričala je udovica.

Ona je vodila proces protiv Ministarstva vojske četiri godine pred sudom, da bi konačno uspela da dokaže uzrok smrti njenog muža.

– Imala sam sreću da me je podržala ekspert koji radi u Evropskom sudu i zbog toga smo dobili proces. Želela bih, iako mi to nije bio cilj na početku, da ljudi postanu svesni da ima onih koji su umrli od raka, a da nikad nisu saznali razloge – kaže Loret koju je zastupala sudija Veronik Raše Darfej iz Nanta.

Loret je pozvala francusko Ministarstvo vojske i Žandarmeriju da pokažu uljudnost i ne primoravaju porodice da idu u sudske procese s uverenjem da će odustati jer nemaju dovoljno dokaza. Ona je na osnovu sudske odluke dobila i pravo na penziju, koju su joj prethodno uskratili Ministarstvo vojske i Sud za vojne penzije u Renu.

Počast na spomeniku

Ime Anrija Frikonoa biće upisano na velikom spomeniku stradalim Francuzima u akcijama u inostranstvu, koji je prošle godine otkrio predsednik Emanuel Makron u parku Andre Sitroen u pariskom 15. arondismanu. Takođe, njegovo ime biće uklesano i na spomenicima u mestima Lokmarijake i Sabl d’Olon, gde je živeo i gde je rođen.

Tone otrova na decu

Nezavisni naučnici su krajem prošle godine izneli dokaze o jezivim posledicama korišćenja municije s osiromašenim uranijumom širom sveta, što se u teoriji tvrdi već decenijama.

Izneto je da se deca u Iraku masovno rađaju sa teškim srčanim oboljenjima i nezamislivo jezivim invaliditetom, deformacijama kičme, patrljcima umesto udova, izobličenim licem. Evropski eksperti i politikolozi upozorili su da se slične posledice beleže i u našim krajevima koje je NATO 1999. godine zasipao uranijumom.

Jan Valter, švajcarski autor i vlasnik bloga „Legitim“, podvukao je apsolutnu paralelu između ratova koje je Alijansa, posle Zalivskog rata, vodila u Srbiji, Avganistanu, Iraku, Somaliji, Libiji i Siriji.

Zvanični NATO podaci govore da je na SRJ ispaljeno 15 tona uranijumske municije, ali nezavisni istraživači tvrde da je bilo barem triput više. Kad se tome doda uranijum, upotrebljen četiri godine ranije na teritoriji RS, brojka je još veća.

Sami ste krivi što umirete

SAD su, naravno, najveći protivnik istine o posledicama korišćenja municije s osiromašenim uranijumom, pa je tako bivši ambasador u Beogradu Kajl Skot tvrdio da nema zdravstvene opasnosti u Srbiji ili bilo gde u svetu od ovih projektila i da slično tvrde Svetska zdravstvena organizacija i Program UN za zaštitu životne sredine.

– Iako je nekome možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma, nije mi poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio – izjavio je tada Skot i dodao da bi podjednako prihvatljiva objašnjenja za viši nivo oboljenja od raka mogla biti pronađena u sve starijem stanovništvu Srbije, genetici, pušenju i drugim nezdravim navikama, kao i neregulisanom otpadu sa opasnim i kancerogenim materijama u Srbiji.

Skot je čak rekao da je nivo smrtnosti od raka znatno viši u Srbiji, što ukazuje na kasno dijagnostikovanje ili druge probleme prilikom lečenja, uključujući sporo prihvatanje inovativne medicine.