Staviti tačku na nasilje

Međunarodna zajednica, ako želi stabilan zapadni Balkan i obnavljanje produktivnog dijaloga Beograda i Prištine, treba da izvrši pritisak i stavi tačku na politiku nasilja premijera samoproglašenog Kosova Aljbina Kurtija, kad već on to ne želi da učini svojevoljno, poručio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić, naglasivši da odbrana prava Srba na KiM i sprečavanje proterivanja jeste i odbrana fundamentalnih EU vrednosti.

Đurić je, reagujući na Kurtijevu izjavu da su mere Beograda za pomoć Srbima na KiM donete iz očaja i ne doprinose miru, kazao da Kurti ne namerava da odustane od politike jednostranih poteza i negacije suštine normalizacije odnosa. Pozvao je Prištinu na odustajanje od politike nasilničkog etnonacionalizma i povratak za pregovarački sto.

Još bez ZSO

– Tako bi proces normalizacije bio otkočen tamo gde su ga blokirali, na pitanju formiranja ZSO. Umesto fraza o Evropi, međunarodnim partnerima i demokratiji, treba odmah da zaustave nasilje nad Srbima i kršenje prava, jer to je najevropskija stvar koju mogu da urade – kaže on.

Ministar policije Ivica Dačić je na ministarskom sastanku Berlinskog procesa, poručio predstavniku Prištine Dželjalju Svečlji, da je Briselski sporazum ostao mrtvo slovo na papiru, jer je tzv. Kosovo, ne samo da odbija da ga sprovede, već sprovodi teror nad srpskim narodom.

– Posle 11 godina nije formirana ZSO za koju su garantovale EU, Merkelova i Klintonova. Došlo je do slanja specijalne policije na sever gde žive Srbi što nije dozvoljeno sporazumom sa NATO, a dogovoreno kada smo Tači, Ešton i ja bili u sedištu NATO. Srpskih policajaca nema na severu, ni srpskih sudija i tužioca, ali ima hapšenja Srba, zabrane srpske robe, proterivanja srpskih institucija – kazao je on.

Glavni pregovarač Beograda Petar Petković je rekao da su predstavnici Prištine odbili trilateralni razgovor u Briselu, a da je posredniku EU Miroslavu Lajčaku predstavio mere vlade o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kompromisni put

– To su sveobuhvatne mere zaštite za srpski narod na KiM i odnose se na oživljavanje dijaloga jer samo tako možemo naći kompromisno rešenje. Besnik Bisljimi je odbio sastanak sa nama, pa o čemu da razgovaramo ako on neće o mostu i poštanskim uslugama. O kakvoj je normalizaciji reč, ako ne možete da razgovarate o ključnom pitanju, formiranju ZSO. Lajčaku sam predao listu uhapšenih Srba, jer većinom su to politički zatvorenici, iako imamo garancije EU i SAD da niko ko je protestovao na barikadama neće biti uhapšen, a desilo se suprotno – naveo je on.

Beograd će, kaže, uvek biti spreman da razgovara u Briselu, da se dogovara i da izlazi sa kompromisnim rešenjima.

– Naša politika je mir i stabilnost zato smo izašli sa ovim setom mera koje treba da vrate u život proces dijaloga. Ako se naš dolazak u Brisel završava time što razgovaramo sa Lajčakom, koji je smisao pregovora. Suština je da dogovoreno bude implementirano, ostvareno na terenu, da boljitak bude viđen u srpskim sredinama, da Srbi koji žive na KiM imaju razloga da veruju u bolju budućnost – dodao je Petković.

Briselski sporazum

Ivica Dačić je podsetio je da je Berlinski proces usledio kao rezultat pozitivne atmosfere u dijalogu potpisivanjem Briselskog sporazuma.

– Potpisao sam ga 2013, u ime Srbije, Hašim Tači u ime Prištine, i Ketrin Ešton u ime EU, uz podršku tada kancelarke Angele Merkel i državnog sekretara SAD Hilari Klinton. Posle deset godina od početka Berlinskog procesa, 11 godina od Briselskog sporazuma ne bih mogao da se složim, čak je i suprotno od onog što sam čuo od Prištine, da je tzv. Kosovo na prvom mestu u sprovođenju reformi – kaže on.

Razgovori sa NATO

Petar Petković je rekao da je imao dobar i konstruktivan sastanak sa pomoćnim generalnim sekretarom NATO Tomasom Gofusom o ugrožavanju bezbednosti severa KiM u vezi sa potencijalnim otvaranjem mosta na Ibru za saobraćaj.

– Delegacija Beograda je zadovoljna jer su sagovornici saslušali naše argumente o bezbednosnim izazovima u vezi sa tim osetljivim pitanjem – napisao je Petković na mreži Iks.