Sjedinjene Američke Države smatraju da više nema vremena za gubljenje posle neuspeha u Iraku, Siriji i Avganistanu i hoće da pokažu da negde vuku konce, a to može da bude zapadni Balkan, tumači za „Vesti“ politički analitičar Dejan Vuk Stanković dalji pravac američke politike na osnovu imenovanja diplomata koji kao ambasadori i posrednici stižu na Zapadni Balkan. On ne veruje da će SAD menjati politiku prema Kosovu.
– Sjedinjene Američke Države i ostale zemlje Zapada su priznale Kosovo i sumnjam da će Srbiji ponuditi bilo šta, osim prepakovane kosovske nezavisnosti – kaže Dejan Vuk Stanković.
Nove američke diplomate, prema rečima našeg sagovornika, govore o pojačanju američkog uticaja u regionu.
– Ti ljudi su simbol kontinuiteta sa politikom 90-ih, a Kristofer Hil, novi ambasador u Srbiji, koji je povučen iz penzije, naš je stari znanac i znak da oni neće nuditi kompromis – pojašnjava sagovornik „Vesti“.
Stanković smatra da će te diplomate nastupati određeno, hladno i intenzivno, da će u Srbiji komunicirati na nedeljnoj bazi, a posle izbora 2022. i formiranja nove srpske vlade, ti kontakti će biti intenzivni.
Inače, Stanković iduću godinu vidi kao godinu jačeg pritiska na Srbiju, a upitan da li je, kako se čuje, prelomna za Kosovo, odgovara da je „svaka prelomna, a nikako da se prelomi“.
Na Balkan, osim Gabrijela Eskobara i Kristofera Hila, narednog ambasadora u Srbiji, dolaze za ambasadore u BiH Majkl Marfi, a u Prištini Džefri Hovenijer, dok je Džems O’ Brajen koordinator za politiku sankcija. Od njih su Hil i Hovenijer bili deo pregovora u Rambujeu, Eskobar i Marfi pokretali rad ambasade SAD u Srbiji posle promena 2000, a O’ Brajen sastavljao tekst Dejtonskog sporazuma.
Poruke Srbiji su jasne, komentariše za „Vesti“ Miroslav Bjegović, profesor bezbednosnih nauka, dolazak ove diplomatske ekipe na Balkan.
– Na pomolu je aktivno učešće američkog interesa na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u Srbiji i BiH, što se ogleda u imenovanju dobro poznatih diplomatsko-obaveštajnih specijalaca i poznavalaca prilika na Balkanu od 90-ih. Oni dolaskom na ambasadorska mesta u Beogradu, Sarajevu i Prištini, daju veliki interes i značaj regionu u kojem treba eliminisati uticaj Kine i Rusije i konačno rešiti pitanje Kosova – pojašnjava on.
Srbiji će, smatra, ponuditi mogućnost prioritetnog američkog partnera i ponudu da dovedu američke investicije.
– Da bi se to moglo realizovati u smislu bezbednosti, t.j. obezbeđenja takvih investicija, ponudiće kao uslov ulazak u NATO i automatski prijem u EU. Mislim da će u protivnom Srbija biti suočena sa mogućnošću diplomatsko političkih pretnji od „petog specijalca O“ Brajena“ zaduženog za politiku sankcija Stejt departmenta, što je i njegova glavna uloga u timu – zaključio je Bjegović.
Ceo region uvlače u NATO
Miroslav Bjegović je mišljenja da je glavni interes Sjedinjenih Američkih Država da ceo Balkan bude deo NATO.
– Srpski narod u BiH i na KiM bi za to dobio određene ustupke, a Srbija bi im postala glavni partner u ovom regionu kao najjača država na Balkanu – kaže naš sagovornik.
EU floskule
Dejan Vuk Stanković kaže da je EU ranije pokazivala interesovanje za pridruživanje regiona, a danas je to njihova politička floskula o čemu govore nekim svojim potezima.
– Promenili su naziv departmana, pa će umesto komesara za proširenje biti komesarijat za susedstvo. Izmenjena je metodologija pristupanja EU, pa iako kažu da se poglavlja brže otvaraju, oni mogu da uspore proces, procenom da odstupamo od nekih njihovih standarda – kaže on.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
