Dok se hrvatski turizam može pohvaliti rekordnim brojkama, iza zatvorenih vrata noćnih klubova i kuhinja dešavaju se sistematska kršenja prava stranih radnika.
Podaci Državnog inspektorata (DIRH) za 2025. godinu otkrivaju obim „neprijavljenog“ rada, neisplate plata i potpunog nepoštovanja bezbednosnih protokola.
Ugostiteljski sektor u Hrvatskoj ušao je u 2026. godinu sa teškim prtljagom prekršaja. Samo prošle godine, inspektori rada sproveli su više od 2.800 inspekcija u smeštajnoj i ugostiteljskoj industriji, identifikujući preko 1.900 ozbiljnih prekršaja propisa.
Fokus je na državljanima trećih zemalja koji postaju primarne žrtve ilegalnog poslovanja.
Državni inspektorat je jasno izjavio za Dnevno.hr da su najčešći prekršaji direktno povezani sa statusom stranih radnika.
– Najčešće utvrđeni prekršaji u oblasti radnih odnosa odnosili su se na ilegalni rad državljana trećih zemalja bez dozvola za boravak i rad, odnosno potvrda o prijavi rada, kao i neprijavljivanje radnika na obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje – navodi Inspektorat.
Kazne do 6.600 evra po radniku
Pored samog radnog statusa, problem je i gola egzistencija ovih ljudi.
– Zabeležena je neisplata zakonom propisane minimalne zarade radnicima, nedostavljanje propisanih dokumenata o plati, naknadi zarade ili otpremnini, kao i teška kršenja odredbi o radnom vremenu, posebno u pogledu prekovremenog rada i uskraćivanja dnevnog i nedeljnog odmora – dodaju oni.
Državni inspektorat se ne zaustavlja samo na upozorenjima. Za svakog neprijavljenog radnika, poslodavac mora da plati novčani iznos od 2.650 evra, ali su kazne za one koji svesno ponavljaju praksu drakonske.
– Kada se drugi i naredni put utvrdi rad na crno kod istog poslodavca, naređuje se isplata od 6.630 evra po radniku, uz privremenu zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od 30 dana – ističe Inspektorat.
Manje izdatih radnih dozvola Podsećanja radi, Hrvatska je godinama bila poprište neuništive potražnje za stranom radnom snagom, ali najnoviji podaci Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za 2025. godinu sugerišu da je ovaj „balon“ počeo da gubi vazduh. Prošle godine izdato je 170.723 dozvola, što je značajan pad od 17 odsto u odnosu na godinu ranije.
Dok birokrate u Zagrebu ovaj pad pripisuju strožim zakonskim odnosima i novim pravilima, ekonomista Ljubo Jurčić smatra da je razlog mnogo jednostavniji: hrvatska ekonomija više fizički ne može da „proguta“ toliko ljudi.
Ovaj zasićeni kapacitet se najbolje vidi u strukturi zaposlenosti. Iako ugostiteljstvo (52.858 dozvola) i građevinarstvo (52.776) i dalje drže lavovski deo tržišta, Jurčić upozorava da su to sektori koji su dostigli svoj „plafon“.
– Hrvatski turizam više fizički ne raste. Gradili smo kapacitete za turiste iz prošlosti, a ne budućnosti, i ta mesta su sada popunjena. Slična je situacija i u građevinarstvu, koje je prošle i ove godine bilo na vrhuncu. Popunilo je radnike koji su mu bili potrebni i tamo se broj više neće značajno povećavati – ističe Jurčić za Dnevno.hr.
Problem domaćih radnika Međutim, dok se broj novih dozvola smanjuje, udeo onih koji ostaju se povećava, jer se čak 41 odsto dozvola odnosi na produženja. To stvara pritisak na domaće radnike, posebno niskokvalifikovane. Jurčić ovde povlači vrlo jasnu paralelu između „uvezenih“ radnika u Hrvatskoj i naših iseljenika u Nemačkoj, objašnjavajući to kroz „racionalno ponašanje“.
– Hrvat ne može da plati stan u Hrvatskoj za 1.000 evra i da izdržava porodicu, dok strani radnici žive u kolektivnim stanovima i tako smanjuju troškove. Zato moji nećaci, momci od 18-20 godina, radije idu u Nemačku. Tamo spavaju u stanu za koji plaćaju 300-400 evra, zarađuju 2.000 evra i ostaje im 1.500 čisto. U Hrvatskoj je to nemoguće – kaže Jurčić.
Prema njegovim rečima, domaći radnik nije raseljen zato što ne želi da radi, već zato što mu tržište ne nudi matematiku za dostojanstven život. Šta nam je još stručnjak rekao o stranim radnicima možete pročitati ovde.
