Od početka industrijskog doba, evropska radna snaga pretežno se oslanjala na predvidljiv poslovni ritam, ali pandemija je taj model okrenula naopačke.
Radni dan koji podrazumeva dolazak na posao u 9 sati ujutro, izlazak sa posla u 5 popodne i dva „uzbudljiva“ putovanja na posao i sa posla danas za mnoge više nije realnost.
Novo istraživanje koje je rađeno za kompaniju Majkrosoft obezbedilo je uvid u najbolji način na koji kompanije mogu podržati i osnažiti zaposlene u vreme u kojem rad na daljinu i kombinovani model rada (od kuće i iz kancelarije) postaje naša nova stvarnost.
Rezultati su pokazali da poslovni lideri i radnici ne žele da se vrate na stare metode rada dok prevazilazimo zdravstvenu krizu. Ipak, udaljavanje od ustaljenog modela rada iz kancelarije od 9 do 17 čini da veliki broj radnih kolektiva oseća međusobno udaljavanje i veću izolovanost. Tako da dok individualna produktivnost raste, primetan je pad kada su u pitanju nivoi inovativnosti.
Prošle godine samo 14 odsto kompanija su imale fleksibilne uslove rada – sada je taj broj 76. Među poslovnim liderima, 88 odsto očekuju da kombinovani modeli rada dodatno zažive na duže staze. Poslovni lideri primećuju prednosti kada su u pitanju produktivnost i efikasnost: 83 odsto menadžera kažu da su njihove kompanije u najmanju ruku produktivne kao ranije, a 56 odsto primećuju uštede koje donosi kombinovani model rada.
Kulturološki izazov koji utiče na inovacije u poslovanju
Najveći izazov s kojim se suočavaju kompanije dok pokušavaju da se prebace na fleksibilnije načine rada nisu tehnologije – u pitanju je očuvanje snažne korporativne kulture. Dodatnih 39 odsto lidera priznaju da nailaze na prepreke u pokušajima da stvore snažnu i jedinstvenu korporativnu kulturu tima.
Jedan od uzroka jeste da zaposleni prijavljuju da osećaju veću udaljenost kada su u pitanju vrednosti kompanije, udaljenost u odnosu na svoj tim unutar firme i umanjenu sposobnost za saradnju.
– Deluje kao da su zaposleni sposobni da ostanu na jednom mestu i da su u stanju da se bolje koncentrišu dok rade na daljinu, mogu i da uživaju to tome što provode manje vremena u prevozu, ili ga uopšte ne koriste, mogu da se oblače neformalno (manje vremena im je potrebno da se spreme za posao) i da bolje obavljaju kućne poslove ali ipak kao da je cena svega toga gubitak osećanja svrhe koju na radnom mestu većinom pokreću snažni i kompatibilni odnosi i mogućnost da zaposleni vide kako njihovi zadaci utiču na druge. Obe stvari lakše je postići kada ljudi rade na istoj lokaciji, a predstavljaju veći izazov kada je u pitanju virtuelni rad – izjavio je doktor Majkl Park sa Poslovne škole Wharton Pensilvanijskog univerziteta i saradnik na istraživanju.
Logično je očekivati pad kada je u pitanju inovativnost pošto nove ideje teško mogu da se razviju u okruženjima u kojima se ljudi osećaju izolovano u odnosu na svog poslodavca i svoje timove.
