Šta posle 1. septembra: Priština se nije pridržavala Vašingtonskog sporazuma

Za nešto više od mesec dana ističe dogovor Beograda i Prištine potpisan u Vašingtonu prošle godine. Po tom dogovoru, Priština se obavezala da na godinu dana ne lobira za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd da ne vodi kampanju povlačenja priznanja.

Međutim, nedavna poseta predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani Japanu, prilikom koje je zatražila podršku za nova priznanja, dovodi u pitanje privrženost sporazumima.

Prema Vašintonskom sporazumu, potpisanom u Beloj kući u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, Priština je pristala da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Beograd je, sa druge strane, pristao na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja i uzdržavanje od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

U međuvremenu su se pojavili novi pozivi za priznavanje nezavisnosti Kosova, a najskorija je najava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će pojačati lobiranje za nezavisnost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je Erdogan veliki lider, ali je i podsetio na sporazum iz Vašingtona.

Šta nakon 1. septembra i ko bi mogao, i pod čijim pritiskom, da promeni svoj stav?

Iako se u pomenutom delu Vašingtonskog sporazuma navodi da se Priština obavezuje da na godinu dana ne lobira za članstvo u međunarodnim organizacijama, odnosno ne pominje se lobiranje u vezi sa samim priznavanjem nezavisnosti, diplomata Darko Tanasković za Euronews Srbija objašnjava da nije samo reč o članstvu u tim organizacijama, već da je lobiranje opšeg karaktera i da se odnosi na to da se postigne što više na planu međunarodnog državno-pravnog subjektiviteta takozvane države Kosovo. Uz to, konačni cilj tog lobiranja bio bi da Kosovo postane članica međunarodnih organizacija, pre svega onih iz sistema Ujedinjenih nacija i na kraju samih UN.

– Lobiranje za članstvo u međunarodnim organizacijama je deo procesa lobiranja uopšte, a krajnji cilj je postizanje članstva u UN čime se taj državno-pravni subjektivitet potvrđuje konačno na međunarodnom planu – navodi on.

On dodaje i da nije slučajno zašto je baš septembar određen za završetak ovog moratorijuma, odnosno, napominje da se konferencije UNESCO obično održavaju u novembru. Međutim, prema njegovom mišljenju, Kosovo zasad nema šanse da traži prijem u toj organizaciji ove godine.

Ipak, koliko je pomenuti moratorijum poštovan dovodi se u pitanje nakon što se Osmani pre nekoliko dana u Tokiju sastala sa premijerom Japana Jošihidom Sugom. Kako su tada preneli mediji, ona je zatražila podršku te zemlje za nova priznanja Kosova i članstva u međunarodnim organizacijama.

Kurti i Vašingtonski sporazum

Tanasković kaže da se kosovske vlasti zapravo „ničega nisu pridržavale na način koji to predviđaju potpisani sporazumi“, bilo sa Srbijom, bilo sa SAD, kao što je to u ovom slučaju.

– Oni jednostavno idu svojim putem, svesni da neće biti nikakvih ozbiljnih sankcija, a o nekom političkom moralu naravno ne može tu uopšte da se govori. Prema tome, proces lobiranja za priznavanje nezavisnosti Kosova i od strane strane Prištine i pokrovitelja Prištine, on teče neprestano – navodi on i dodaje da je razlika sada u tome što je u javnosti bilo dosta više reči i što je proces očigledno intenziviran od kada je došlo do promene administracije u SAD.

Sa druge strane, Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog za Euronews Srbija kaže da je dogovor o prestanku kampanje otpriznavanja i uzdržavanje od lobiranja za članstvo u međunarodnim organizacijama poštovan na neki način. Ono što je, prema njegovom mišljenju upitno, jeste sama jačina potpisanih papira, s obzirom na to da su SAD, kao pokrovitelji onoga što je potpisano, „manje zainteresovane, pogotovo u poslednjih šest-sedam meseci“.

– Čini se da je najvažniji deo dogovora, koji je trebalo da bude američko-investiciono prisustvo u regionu, da je veoma utišano – napomenuo je on.

Šta posle 1. septembra?

Prema rečima predsednika Srbije, do 1. septembra obe strane imaju obavezu da nema lobiranja za „priznanje i otpriznavanje“.

– Ako od 1. septembra, ili možda pre toga, krenu u akciju priznavanja mi ćemo se tome suprotstaviti – rekao je on.

Prema rečima Tanaskovića, Srbija se dosad u najvećoj mogućoj meri pridržavala onoga što je potpisano. Stoga, kako kaže, sasvim je jasno da će kao reakcija na ukupno ponašanje Prištine od septembra verovatno biti pojačana i akcija Beograda na osporavanju nezavisnosti Kosova.

– Realno gledano u diplomatskoj aktivnosti i ta naša akcija teče stalno, ali ne teče na jedan organizovan i planski način, u smislu konkretne akcije i kampanje, jer sve naše diplomate u svim svojim kontaktima zauzimaju stav da Kosovo nije država, da mi ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu – naveo je on.

Prema rečima Milenkovića, sve ukazuje na to da će i jedna i druga strana da nastave da se udaljavaju od toga šta je potpisano u Vašingtonu, napominjujući i da je treća strana, koja je pokrovitelj, postala nezainteresovana za papire.

Na koga Turska može da utiče?

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je nedavno da ta zemlja radi na povećanju broja zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova. Verovatno ne slučajno, ali to je izjavio tokom posete turskom delu Kipra. Izjava nije novost, s obzirom na to da je Ankara među prvima 2008. godine priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Tanasković kaže da je Turska veoma jaka i uticajna dražava i da može da utiče na veliki broj svojih partnera u međunarodnim odnosima, međutim, dodaje da se očekuje da ova zemlja prevashodno lobira unutar muslimanskog dela sveta.

– Ja lično mislim da su šanse, izgledi, kapaciteti Turske u tom pogledu, bez obzira na sve privide, ipak ograničeni jer je ona i do sada veoma intenzivno lobirala i postigla relativno skromne rezultate. Moja je procena da bi Turska mogla da utiče možda na dve-tri države i ne više od toga u nekom odlučujućem smislu, ali mnogo je u ovome svemu značajnije to što se i Turska i druge države time povezuju sa američkom akcijom, pa onda to dobija dodatno na težni – navodi on.

Naglašava da se od same Turske, koja je i dosad lobirala za Kosovo na ovom planu, ne bi trebalo očekivati „spektalukarne rezultate“, te da bi ona pokušala da proširi svoj uticaj i na države sa kojima je u poslednjih nekoliko godina uspostavila tešnju saradnju naročito u nemuslimanskom delu Azije i u Africi. Međutim, ne veruje da i tu može postojati naročito veliki uticaj.

Može li Grčka da napravi zaokret?

Država o kojoj se možda i najviše govorilo u domaćim medijima, a koja bi mogla da napravi zaokret po pitanju stava o nepriznanju Kosova kao nezavisne države je Grčka. Na pitanje da li bi neko mogao da utiče na Atinu da promeni odluku, Tanasković kaže da je Grčka svakako, među pet država koje u EU ne priznaju nezavisnost Kosova, „uslovno rečeno najslabija karika iz više razloga“. Kako kaže, ova zemlja se nalazi u nezavidnoj spoljno-političkoj situaciji, a i prilično nepovoljnom okruženju, s obzirom na to da je Turska stalno na određeni način ugrožava.

Ipak, prema njegovim rečima, Grčka ima mnogo jakih faktora zbog kojih bi trebalo ozbiljno da razmisli da li će priznati nezavisnost Kosova.

– Ona jeste pod pretežnim američkim uticajem i to je verovatno i glavni razlog zbog kog bi oni možda i bili spremni to da urade, i dižu nivo svojih odnosa sa Prištinom. Međutim, u grčkom narodu bi vladalo veliko neraspoloženje prema takvom činu i zbog prijateljstva prema Srbima i zbog toga što je to pravoslavni narod – navodi on.

Kao razloge navodi i to što bi prema takvoj odluci bio veliki otpor i Grčke pravoslavne crkve, a kao treći je tu problem Kipra.

– Ova najava pojačanog turskog lobiranja na toj liniji, mislim da sigurno destimuliše Grčku, zbog toga što je vrlo teško prihvatiti za Atinu, a i za građane Grčke, da se Grčka uključuje u kampanju priznavanja Kosova upravo u trenutku kada Erdogan zagovara jačanje rada na tom koloseku. Ja mislim lično da, to je naravno samo nagađanje, da će ovo uspriti odluku Grčke, ako do nje i treba da dođe u pogledu priznavanja Kosova, jer sigurno ne odgovara da stane u isti front sa Erdoganom koji upravo to glasno najavljuje – navodi on.

I Milenković je sličnog mišljenja i kako kaže, prema onim informacijama koje je uspeo da prikupi, Grčka je i dalje dosta daleko od konkretnog puta ka priznanju nezavisnosti Kosova.

– Ono što Grčka hoće da radi to je unapređenje ekonomskih odnosa pogotovo zbog tranzita i ekonomskih interesa Grčke, međutim, dok god postoji prevashodno kiparski problem veoma je daleko od toga da Grčka pristupi formalnom priznanju Kosova. Ne znam šta bi to moglo da se desi, kolika to radikalna promena na međunarodnoj političkoj sceni, politički zemljotres, ne bi li Grčka zaista pristupila tome – naglasio je on.