Srbija je nastavila napore u borbi protiv terorizma i finansiranja terorizma, ističe se u Izveštaju Stejt departmenta o borbi protiv terorizma u 2022. godini.
Kako se ocenjuje, s obzirom da te godine u Srbiji nije bilo terorističkih napada, glavnu brigu predstavljali su repatrijacija stranih terorističkih boraca (FTF), samoradikalizacija i nasilje, pretnje bombama koje predstavljaju teroristička dela, kao i kretanje migranata, novca i oružja.
Srbija je za terorističke aktivnosti osudila sedam od 10 srpskih FTF-a, neke u odsustvu, koji su se vratili iz Sirije ili Iraka, na kazne do 11 godina zatvora, a tokom 2022. nije bilo novih osuđujućih presuda, podseća se u delu izveštaja koji se odnosi na našu zemlju.
Kako se napominje, te godine u Siriji je bilo do 27 srpskih FTF-a i pridruženih članova porodica, a Srbija nije sprovela nikakve repatrijacije. Srbija je uspostavila timove za reintegraciju i usvojila povezani akcioni plan za eventualni prijem repatriranih pojedinaca.
Stejt department ukazuje da se Srbija, prema Vašingtonskim obavezama, potpisanim 2020. godine, obavezala da će Hezbolah u celini proglasiti terorističkom grupom i ograničiti njegove operacije i finansijske aktivnosti.
Srbija nije sprovela te mere, napominući da se, prema njenom Krivičnom zakonu, samo osumnjičeni povezani sa terorističkim grupama koje su odredile Ujedinjene nacije mogu biti optuženi za krivična dela u vezi sa terorizmom.
Stejt department ocenjuje da Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje se u potpunosti bavi svim aspektima obuke, finansiranja i regrutovanja terorista.
Kako se ukazuje, Srbija je 2022. godine napravila akcione planove za eliminaciju međunarodnog terorizma, sprovela procene rizika za suzbijanje finansiranja terorizma i pratila finansiranje terorizma.
Srpska policija je 2022. privela dvojicu osumnjičenih bivših pripadnika talibana i jednog osumnjičenog za posedovanje i trgovinu oružjem za terorističke akte.
U izveštaju se konstatuje da je došlo do značajnog porasta pretnji bombama: ukupno ih je bilo 140, od kojih su mnoge poticale izvan Srbije i bile su usmerene na ključnu infrastrukturu.
Optuženo je jedno lice osumnjičeno za terorizam zbog pretnji beogradskom aerodromu, navodi se u izveštaju.
Stejt department napominje da je Srbija, sa INTERPOL-om i Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona, uključena u međunarodnu saradnju kada se radi o listama za praćenje.
Srbija, takođe, održava mehanizme granične bezbednosti sa Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, a istovremeno, bilateralno sarađuje sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom po pitanju bezbednosti granica.
Srbija je sarađivala i sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal u oblasti kontrole naoružanja, bezbednosti granica i programa protiv nezakonitog finansiranja i pranja novca koji su podstakli napore u borbi protiv korupcije.
OEBS je podržao napore Srbije u borbi protiv terorizma, uključujući poboljšanje bezbednosti granica i borbu protiv nasilnog ekstremizma i regrutovanja terorista, piše u izveštaju.
Stejt department konstatuje da je, nakon napada Rusije na Ukrajinu u punom obimu, Srbija obustavila vežbe sa međunarodnim partnerima, što je dovelo do otkazivanja protivterorističke (CT) obuke sa SAD.
