Šta je Vučić poručio SPS-u?

Jedna od najvećih nepoznanica kada je u pitanju nova Vlada – u kom formatu će Socijalistička partija Srbije učestvovati na političkoj sceni – konačno je juče rešena.

Pripao im je jedan resor, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i ministarstvo bez portfelja i mesto predsednika Skupštine Srbije. Novom preraspodelom karata pozicija socijalista je bitno oslabljena, a čini se da je njome lider naprednjaka Aleksandar Vučić hteo da poruči da SPS nije više jedini i najpoželjniji koalicioni partner.

U Vladi koja odbrojava poslednje dane, SPS je imao četiri jaka resora (spoljne poslove, energetiku, državnu upravu i lokalnu samupravu i zaštitu životne sredine) iz kojih su crpili uticaj, kao i poziciju ministra bez portfelja.

Nekoliko dana ranije, dok još nije bilo izvesno ko su novi ministri, obelodanjeno je da će lider SPS Ivica Dačić iz izvršne preći u zakonodavnu vlast i da će umesto u Vladi, biti novi predsednik Skupštine Srbije. To je naišlo je na oprečne reakcije, a već pojedini su tumačili da je SPS zapravo skrajnut u stranu, i da je Dačiću na, izvestan način, pripala protokolarna funkcija. Dačić je to u više navrata negirao, naglašavao važnost funkcije i da je proizašla iz dogovora sa Vučićem.

– Nisam došao na tu funkciju da bi bio protokolarni predsednik parlamenta, to je druga funkcija u državi zato što Skupština Srbije bira Vladu i kontroliše Vladu. Oni koji misle da je to protokolarna funkcija, o parlamentu misle sve najgore, da je to neko levo smetalo, i to je slika koju ne smemo da dozvolimo – rekao je Dačić.

Kockica koja nedostaje

Šta ova i ovakva Vlada znači za SPS? Kakvu bi promenu mogla da im donese, i kakvu je poruku Vučić ovakvom raspodelom karata hteo da poruči svom koalicionom partneru? Da li je Dačić u pravu kada kaže da samo “zlobnici smatraju da je njegova nova funkcija rezultat problema u saradnji sa SNS” ili je njihov odnos na staklenim nogama? Ili je možda ovakva raspodela resora shodna rezulatima izbora, na kojima je SNS osvojio 60,65 odsto a SPS 10.38 procenta glasova?

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar napominje da mozaiku o ulozi SPS-a nedostaje još jedna važna kockica, da li će socijalista Dušan Bajatović zadržati poziciju direktora “Srbijagasa” ali ocenjuje da je i bez toga pozicija SPS slabija u odnosu na prethodnu.

– I, biće još slabija ako ostanu bez tog preduzeća. Kako sada stvari stoje, dosadašnja dešavanja možemo da tumačimo da je intencija Aleksandra Vučića da umanji političku moć SPS-a, i da im stavi do znanja da dolaskom SPAS-a više nisu jedini i najpoželjniji koalicioni partner u Vladi. Bilo bi dobro da sačekamo da vidimo da li će Bajatović ostati na istoj poziciji u konačnoj oceni, a ako se desi da ne bude tako, možemo da govorimo i o važnoj spoljno političkoj poruci koju Vučić šalje. A to je da je ruski uticaj u izvršnoj vlasti u Srbiji osetno smanjen, tim pre što Dačić nije više na mestu ministra spoljnih poslova, i da sektor energetike nije više u portfoliu SPS-a. Čini mi se da bi promene u sektoru energetike mogli da dovedemo u direktnu vezu sa potpisivanjem Vašingtonsksog sporazuma – smatra Klačar.

Kratkoročni gubitak?

Razlika u resorima koje će socijalisti voditi sada i koji su vodili, dodaje Klačar, je značajna a Dačića na mestu predsednika Skupštine vidi kao kratkoročni politički gubitak.

– Razlika u uticaju u Vladi nekad i sad je ogromna, posebno što su bili ministarstvo spoljnih poslova, energetike, državne uprave i lokalne samouprave i zaštite životne sredine. Svi ti resori su omogućavali ogroman broj međunarodnih kontakata, značile mnogo za odnose sa Rusjiom, a državna uprava bila je jako važna za sprovođenje izbora. Resor ekologije je takođe bitan, jer se tiče odnosa sa EU. Ali, ako iko ima politički talenat i znanja da za sebe napravi politički zgoditak, to je Dačić. Mesto predsedNika parlamenta je pozicija koja mu ostavlja prostora da se bavi strankom, izađe na teren i uđe u dijalog na koji se polaže mnogo važnosti pred sledeđe izbore. Dačić, u kombinaciji sa Veljkom Odalovićem, ukoliko dobuje odrešene ruke, može na dostojan način da vodi parlament bez obzira što u njemu nema opozicije i čini mi se da će biti spremniji da razume ono što su potrebe političke manjune – napominje Klačar.

Ukazuje i na još jedan momenat, vezano za buduće izbore ali i dešavanja unutar samog SPS-a.

– Dugoročno može da znači i da ta koalicija nije, uprkos svemu, dovedena u pitanje do izbora 2022. godine. A moguće je da je odlazak Dačiča iz izvršne u zakonodavnu stranu možda i nagoveštaj promena unutar samog SPS. Ostanak Branka Ružića u Vladi, tim pre ako dobije i mesto potpredsednika Vlade, može da otvori mogućnost nove preraspodele političke moći unutar SPS-a – zaključuje Klačar.

Dva ugla

Izvršni direktor agencije “Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže da je SPS u novoj Vladi dobio shodno osvojenim poenima na biralištma, ali smatra da im je bilo lakše da pristanu na ovu skromniju ponudu, jer je nova Vlada oročenog trajanja.

– Na ovakvu rapodelu resora možemo da gledamo iz dva ugla. Prvo, SNS je dobio dominantnu većinu na izborima u odnosu na druge stranke, a čini se da su apeteti članova SNS veliki u odnosu na partnere. Ma koliko da je Vučić broj jedan u svojoj stranci, jasno je da ima obaveze i prema njima pa se u tom svetlu može tumačiti pozicija SPS. Takođe, ovo je oročena Vlada, i SPS je verovatno lakše progutao ovu skromnu ponudu jer ko zna šta će biti posle izbora? Ako se posle izbora pokažu pokažu dovoljno lojalni i jaki, možda bude nagrađeni sa boljim pozicijama – napominje Lacmanović.

Na izborima održanim 21. juna, izborna lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu” osvojila je 1.953.998 glasova, odnosno 60,65 odsto od broja birača koji su glasali. Lista “Ivica Dačić – SPS, Jedinstvena Srbija – Dragan Marković Palma“ osvojila je 334.333 glasova, odnosno 10.38 odsto od broja birača koji su glasali. Lista “Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju” osvojila je 123.393 glasova, odnosno 3.83 procenata od broja birača koji su glasali. Pravo glasa imalo je 6.584.376 birača upisanih u birački spisak, a svoje biračko pravo na 8.433 biračka mesta ostvarilo je 3.221.908 birača (48,93 odsto).