Šta je “Doktrina Gerasimova” koje se Zapad plaši?

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov, koji je u sredu imenovan za komandanta združenih snaga u okviru ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, privlači pažnju inostranih vojnih eksperata, mediji ga nazivaju i najuticajnijim oficirom u Rusiji.

Upravo Gerasimova danas na Zapadu zovu glavnim ideologom „hibridnog rata“. Njegovi radovi se prevode i o njima se raspravlja, a njegove izjave i dejstva se pažljivo prate.

Gerasimov se u centru pažnje inostranih vojnih analitičara i medija našao ne samo nakon imenovanja na dužnost načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije 2012. godine, nego i kasnije, u februaru 2013. godine, posle objavljivanja njegovog članka „Vrednost nauke u predviđanju“ u listu „Vojno-industrijski kurir“.

„U 21. veku može se pratiti trend brisanja razlika između stanja rata i mira. Ratovi se više ne objavljuju, a kada počnu, ne vode se na uobičajeni način. Iskustvo vojnih sukoba, uključujući one koji su povezani sa takozvanim ‘obojenim revolucijama’ u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, potvrđuje da stabilna država za nekoliko meseci, pa i dana, može da se pretvori u zonu žestoke oružane borbe, da postane žrtva strane intervencije, da zapadne u haos, humanitarnu katastrofu i građanski rat“, upozorio je Gerasimov u tom članku.

Promenila su se pravila ratovanja

Gerasimov u članku ukazuje na to da je najlakše reći da događaji koji su se odvijali tokom „arapskog proleća“ nisu rat, ali da su možda, naprotiv, upravo ti događaji – tipični rat 21. veka, jer se po broju žrtava i količini razaranja, katastrofalnim socijalnim, ekonomskim i političkim posledicama takvi sukobi novog tipa mogu uporediti sa posledicama klasičnog rata.

„I sama ‘pravila ratovanja’ suštinski su se promenila. Porasla je uloga nevojnih načina za postizanje političkih i strateških ciljeva, koji su u nizu slučajeva po svojoj efikasnosti znatno prevazišli snagu oružja“, ističe ruski general.

On ističe da iz svega toga proističu logična pitanja: Šta je to savremeni rat, za šta treba da se priprema armija, čime treba da bude naoružana? Tek odgovorom na ta pitanja, kako navodi Gerasimov, mogu se odrediti pravci razvoja Oružanih snaga Rusije u dugoročnoj perspektivi.

„U ovom trenutku, istovremeno sa tradicionalnim, koriste se i nestandardni pristupi. Povećava se uloga mobilnih, mešovitih grupacija vojske koje deluju u jedinstvenom obaveštajno-informacionom prostoru koristeći nove mogućnosti sistema upravljanja i zaštite. Vojna dejstva postaju dinamičnija, aktivnija i daju bolje rezultate. Nestaju taktičke i operativne pauze, koje bi protivnik mogao da iskoristi“, navodi Gerasimov.

Kontrola teritorija

Posebnu aktuelnost u savremenim sukobima, kako ističe general, ima zaštita stanovništva, objekata i komunikacija od delovanja snaga za specijalne operacije protivnika u uslovima njihove povećane primene, a rešavanje tog zadatka podrazumeva organizovanje i uvođenje teritorijalne odbrane.

„Do 2008. godine, kada je brojnost armije u ratnom periodu bila veća od 4,5 miliona, te zadatke su rešavale isključivo Oružane snage. Uslovi su se, međutim, promenili. Sada borba protiv diverziono-obaveštajnih i terorističkih snaga može da se organizuje samo kompletnom upotrebom svih bezbednosnih struktura države“, navodi Gerasimov i dodaje da je Generalštab Oružanih snaga Rusije taj posao već počeo.

On se, prema rečima Gerasimova, zasniva na preciziranju načina organizovanja teritorijalne odbrane, koji su našli odraz u izmenama unetim u federalni zakon „O odbrani“.

„Iskustvo vođenja vojnih dejstava u Avganistanu i Iraku pokazalo je da je neophodno razraditi zajedno s naučnim strukturama drugih ministarstava i resora Ruske Federacije ulogu i stepen učešća Oružanih snaga u rešavanju postkonfliktnih kriza, izraditi spisak zadataka, načina delovanja vojske, utvrđivanja granica primene vojne sile“, navodi general i dodaje da promene karaktera vojnih sukoba, razvoj sredstava oružane borbe, formi i načina njihove upotrebe uslovljavaju nove zahteve za sisteme svestrane zaštite.