Srbija za sada ne oseća krizu, ima dovoljno hrane i energenata. Ipak, neizvesno je koliko će kriza u svetu trajati i kako će se odraziti na ekonomiju. Predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu je četiri i po odsto, a uz povoljne prognoze Međunarodni monetarni fond ocenjuje da bi deficit i javni dug mogli biti veći od plana.
Nedaće nikada ne idu same, pa je tako i u ekonomiji. Iz pandemije smo izašli jači, ali sačekala nas je neizvesnot zbog rasta cena i krize u svetu, za koju niko ne može da predvidi kako će se završiti. Očekivanja da će se inflacija smiriti polako blede zbog situacije u evrozoni i u Americi.
– Opšti indeks cena je 8,8 odsto kod nas u februaru. U Evropi je 6,2. Hrana i piće su poskupeli za nekih 15,2 odsto u odnosu na februar prošle godine. Transport je poskupeo za nekih 13,3 odsto – navodi direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Za privrednike je rast inflacije bitan parametar planiranja, jer rast cena ugrožava potrošnju i standard. To može da utiče na fenomen stagflacije, gde nema rasta domaćeg bruto proizvoda. Zato je važna stabilnost kursa dinara, koju Narodna banka za sada drži pod kontrolom.
– Da li će sve to uticati na pad ili porast društvenog proizvoda, još je rano govoriti, tek je prvi kvartal. U zavisnosti od globalne situacije, moraćemo i mi kao mala zemlja da snosimo neke posledice tih makroekonomskih kretanja, na koje nemamo nikakvog uticaja – kaže profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da treba održati jednocifrenu inflaciju do kraja godine zbog psihološkog faktora.
– Kada imate dugoročno prisustvo inflacije, a manju potražnju, to onda dovodi do niske stope rasta, stagnacije, i uz prisustvo povećanih troškova ne možete da kao privrednik smanjite cene inputa proizvodnje sirovina, materijala, ali možete da vršite uštede na radnoj snazi i to dovodi do slabijeg rasta zarada ili otpuštanja – ističe finansijski analitičar PKS Bojan Stanić.
„Prioriteti očuvanje stabilnosti i ublažavanje uticaja spoljnih šokova“
Vlada Srbije je formirala radnu grupu za pomoć kompanijama da obnove lanac snabdevanja.
– Mi smo u razgovorima sa dva najveća ruska trgovinska lanca. Pojačana je njihova aktivnost i zahtevi za plasmanom proizvoda, koji eventualno govore o deficitarnim proizvodima na ovom tržištu – to su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, smrznuto voće i povrće, određeni konditorski proizvodi i alkoholni proizvodi – kaže direktor Predstavništva PKS u Moskvi Dejan Delić.
Prioriteti su očuvanje stabilnosti, ublažavanje uticaja spoljnih šokova i nastavak reformi radi očuvanja snažnog rasta.
– Narodna banka Srbije godinama održava stabilnost, ne samo na deviznom već na celokupnom finansijskom tržištu. U Srbiji ćemo voditi računa da i u aktuelnim globalnim neizvesnostima obezbedimo maksimum povoljnih uslova poslovanja i da ostanemo garant stabilnosti i mira – rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Ekonomisti procenjuju da će fiskalni deficit i javni dug ove godine biti veći od plana zbog povećane potrošnje, sporijeg rasta BDP-a, smanjenja akciza i rashoda po osnovu izdvajanja za javna preduzeća. Oslonac je poljoprivreda, jer uz veću proizvodnju izvoz može da donese dodatnu zaradu i da pokrije troškove.
