Na svom prvom međunardonom gostovanju članovi melburnske Akademije folkora „Benđo“ predstavili su se prošlog vikenda u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. U Kinu su se uputuli tek nekoliko dana po završteku Međunarodnog ekonomskog formuma „Put i pojas za međunarodnu saradnju“, na kom je na najvišem nivou Kinu posetila i srpska delegacija.
Tokom jednonedeljnog gostovanja u Kini, članovi Akademije želeli su da pokažu kako najmlađi predstavnici srpske dijaspore u Australiji neguju svoje običaje i tradiciju, ali i da učvrste kulturne veze između kineskog i srpskog naroda.
Umetnička trupa sastavljena od dela igrača, bila je predvođena direktorom Akademije Slobodanom Benđom, muzičkim pedagogom Sanjom Drljačom i režiserom Goranom Đurićem. Održali su nekoliko promocija na čuvenom Trgu Tjenamen, kao i u Zabranjenom gradu i u Kraljevskoj letnjoj bašti. Svaki od tih kratkih nastupa, kao izuzetno i atraktivne srpske narodne nošnje koja su plenile pažnju domaćina, bio je propraćen ovacijama i skandiranjem lokalnog stanovništa i turista.
Diplomatija kulture
Igračima iz Melburna prilazili su mališani, ali i odrasli, fotografisali se s njima i zapitkivali o našim običajima i pesmama koje su slušali. Kao iznenađenje,
članovi folklorne grupe izveli su i nekoliko pesama na kineskom jezkiku, koje su specijalno pripremili za ovo gostovanje. Tek tada je nastalo pravo uzbuđenje i euforija kod Kineza.
Ovim nastupima folkloraši iz Melburna pokušali su da odškrinu vrata i za naredne projekte, ne samo njihove Akademije već i drugih kulturnih projekata iz dijaspore i otadžbine.
– Iako nismo krenuli u punom sastavu, došli smo sa isključivom namerom da promovišemo srpsku kulturu. Uz to, napravili smo naš promotivni materijal i rešeni smo da se upoznamo sa ljudima u Kini – kaže direktor Akademije „Benđo“.
Ponosni na decu
Simbolično, prvi nastup imali su prošle srede na čuvenom Kineskom zidu, gde su se folkloraši pojavili u narodnim nošnjama koje su dobili neposredno pred nastup. Nošnje su stigle direktno iz Beograda, odnosno iz radionice „Kiri“ iz Kaluđerice. Tako obučeni u predivne srpske narodne nošnje, plenili su pažnju posetilaca koji su ih zaustavljali da se fotografišu. Bili su posebno oduševljeni kada su saznali da je reč o srpskoj folklornoj grupi iz Australije, pa su svaki nastup ili izvedenu pesmu nagrađivali ovacijama i dugim aplauzima.
Slično je bilo i na Tjenanmen trgu, pa zatim u Zabranjenom gradu.
– Mi ne pokazujemo samo kako negujemo svoje poreklo i kulturu, već i kako tragamo za svojim nacionalnim identitetom. Nismo tu samo da predstavimo našu narodnu nošnju i da nešto odigramo, već i da pokažemo kako deca rođena u Australiji dolaze u Kinu da predstave zemlju iz koje dolaze njihovi roditelji. Veliki je uspeh da decu zainteresujete da se time bave, a drugi da dođu na Kineski zid i da tu igraju i predstavljaju svoju tradiciju – zaključio je Slobodan Benđo.
Psiholog i poliglota
Pored toga što je koreograf srpskog folkora u Australiji, a po profesiji psiholog, Slobodan Benđo je diplomirao Kineski jezik. Tokom održavnja Olimpijskih igara u Pekingu bio je jedan od zvaničnih prevodilaca našim sportistma koji su se ovde borili za medalje. Tada je uspostavio veliki broj kontakata sa zvaničinicima i kulturnim radnicima iz Kine.
Najlepše nam je zajedno
Muzički pedagog, profesor Sanja Drljača takođe je bila na kineskoj turneji. Ona podseća koliko je muzika važna u negovanju nacionalnog identiteta mladih u dijaspori. Za kratko vreme od kako je osnovana „Benđo“ pripremljen je program koji je prikazan i u Kini.
– Najlepše je raditi u „Benđo“ akademiji. Ovde je takva situacija da se uvek nešto događa, novo, neobično, iznenađujuće. Zaista bih predložila drugima da se pridruže i uživaju u druženju i radu, a ovde mogu mnogo da nauče – kaže Sanja Drljača.
Planovi veliki kao Sibir
Još pre nekoliko meseci, kada su zvanično osnovani, članovi Akademije folklora „Benđo“ postavili su izuzetno visoke ciljeve, ali i standarde, koje su bez odlaganja počeli da realiziju. Jedan od važnih zadataka Akademije jeste da predstavljaju srpsku kulturu, kako na australijskom tlu, tako i u regionu i šire. Zbog toga im je, kaže Slobodan Benđo, namera da svake godine, makar jednom posete Kinu.
– Na ovim prostorima, posebno u Kini, ne postoji ni jedna folklorna grupa ili društvo koje bi moglo da realizuje takve projekte. Cilj našeg postajanja i jeste da pronalazimo takve projekte, da možemo da nastupamo i u Pekingu, Šangaju pa i u Sibiru, odnosno na bilo kojoj lokaciji u svetu – kaže direkor Akademije Slobodan Benđo.
On je istakao da su tokom nedavne posete srpske državne delegacije Pekingu, domaćini imali priliku da vide srpske narodne igre, ali u izvođenju kineskih grupatokom svečane večere, na kojoj su bili prisutni predsednici Srbije, Kine i Rusije.
– Srbi kao narod ne treba samo u privrednom smislu da budu prisutni u ovoj zemlji. Naše gostovanje je skroman doprinos toj ideji, jer kultura je najbolji ambasador svake države. Kinezi su nam zaista prijateljski narod, ovde je izuzetno veliko tržište, trenutno grupe iz Srbije i tamošnja kulturno-umetnička društva nemaju uslove da mogu da realizuju ovakve projekte, kako zbog logistike tako i iz finansijskih razloga – kaže Benđo.
Bogatstvo filma i pozorišta
Gostovanje Akademije folklora „Benđo“ zableženo je i o okom filmske kamere, iza koje je stajao Goran Đurić, magistar filmske režije koji privodi kraju studije doktorskih nauka na VCA Univerzitetu u Melburnu. Njegova namera je da se snimak sa turneje prikaže na nekom od TV programa u otadžbini.
– Slobodan Benđo zaista ima želju da napravi novu formu folklora koja ima moderan, popularan „štih“. Imamo Kineski zid koji je metafora, simbol razvdajanja, ali istovremeno i simbioza kultura, zavisi kako se uzme – kaže Goran Đurić, koji je u u Akademiji angažovan i u dramskoj sekciji.
On kaže da želi da grupi prenese bogastvo teatra koje imamo u Srbiji i koje je nemerljivo.
– I da pokažemo australijskoj publici šta sve može da se uradi sa ljudima koji dolaze iz drugih kulturnih podneblja. Taj segment društva, nažalost, malo je zapostavljen u Australiji. To je takođe naša važna misija, da pokaže da postojimo i prikažemo ne samo na malim festivalima već i na glavnim kulturnim događajima – ističe Đurić.
