Od početka školske 2020/21, godine u Dopunskoj školi na srpskom jeziku grupama u centralnoj Švajcarskoj u kantonima Obvalden, Švic, Cug i Lucern, predaje nastavnica Ana Bojičić. Uz pomoć Saveta roditelja, koji čine predstavnici svih grupa, za kratko vreme broj učenika povećan je za 30 novih đaka. Interesovanja za nastavu na srpskom jeziku ima još i očekivanja su da će broj učenika biti uvećan.
– Jako sam srećna zbog broja učenika koji su se upisali u školu i redovno i sa radošću pohađaju nastavu na srpskom jeziku. Radujem se svakom susretu sa učenicima, jer znam da će nam zajednički rad doneti mnogo divnih trenutka. Od avgusta prošle godine nastava se održava u učionici i deca redovno dolaze, kod nas nije bilo onlajn nastave. Za svaku pohvalu je i Savet roditelja u centralnoj Švacarskoj koja bi mogao da bude primer dobre prakse kako roditelji mogu da doprinesu unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada – kaže Ana Bojičić.
Ona koristi priliku da zahvali roditeljima koji pored svih obaveza dovode decu na nastavu i na taj način pokazuju svest o značaju učenja srpskog jezika.
– Udruženje roditelja na čelu sa Duškom Kneževićem, potrudilo se da napravi nalog na Fejsbuku i Instagramu i uporno rade na promociji i afirmaciji nastave, a posebno na osvešćivanju naših građana o značaju čuvanja i negovanja srpskog jezika, tradicije, kulture i očuvanju veza sa maticom – ističe naša sagvornica.
Prema njenim rečima pored redovne nastave, pravoslavni praznici su prilika da đaci pokažu svoju kreativnost, ali i da kroz igru uče o tradiciji i običajima. Tako je bilo i ove godine za Uskrs kada su učenici sa nastavnicom pripremili uskršnji video-zapis koji je naišao na oduševljenje roditelja i svih koji su video pogledali. Deca su na maštovit način ukrašavala jaja, a pojedinačni radovi postali su deo zajedničkog panoa. Stariji učenici su samostalno crtali uskršnju trpezu i na svoj način okušali da predstave radost koju nosi najveći hrišćanski praznik.
– Zbog epidemioloških mera pesmu „Hristos vaskrese“ đaci nisu mogli da izvedu na pravi način. Učenica Mina Sekulić je uz pomoć majke, naučila da svira ovu pesmu na violini. Napravljen je video, a roditelji su se uključili i spremno prihvatili poziv da pošalju fotografije dece sa uskršnjim dekoracijama iz svojih domova. Tako je video pored vedrine i radosti kojom odiše, dobio i toplinu porodičnog doma. Deca sa puno radosti i veselja učestvuju u ovakvim projektima jer na aktivan i zabavan način uče o srpskoj kulturi i tradiciji – ističe učiteljica.
Nastavnica Ana ima poruku, pre svega, roditeljima.
– Trebalo bi da sa decom pričaju na maternjem jeziku. Na taj način mališani vežbaju izgovor, a roditelji pokazuju sopstvenim primerom koliko je važno sačuvati svoj jezik. Imamo divnu mogućnost da u dalekom svetu učimo u dopunskim školama svoj jezik što i Švajcarci forsiraju pa je važno iskoristiti tu prednost. Zato se na svakom času trudim da direktno ili indirektno prenesem stihove Duška Radovića: „Volite srpski jezik svakog dana pomalo. Srpski jezik nema nikog drugog osim nas.“
Uigran tim
Nastavu na srpskom jeziku organizuje Ministarstvo prosvete Srbije, a realizuje se uz podršku Ambasade Srbije u Bernu i Generalnog konzulata u Cirihu. Nastavnica Ana Bojičić je deo tima od 14 nastavnika u Švajcarskoj. Koordinatorka Biljana Bukinac pomaže u rešavanju svih pitanja i problema.
– Mislim da smo dobar tim, dobro sarađujemo, nemamo problema u komunikaciji. Obradovala me je odluka ambasade u leto 2020. godine da budem nastavnik u Švajcarskoj. Ovo je moja prva godina u dopunskoj školi. Svaki početak je težak, ali ljubav prema deci i pozivu koji sam odabrala učinili su da prevaziđem sve izazove sa kojima sam se susretala. Možda je rad sa decom u Srbiji lakši i jednostavniji jer su u odeljenjima učenici istih godina, za razliku od dopunske škole u kojoj su deca od 1. do 8. razreda istovremeno na nastavi. Ali za mene je danas mnogo bliži rad sa decom koja su rođena i žive u Švajcarskoj jer su i moja deca rođena ovde i zato mogu da razumem kroz šta prolaze učenici i roditelji u našim školama gde se svi borimo da sačuvamo maternji jezik, a moramo da živimo i funkcionišemo na jeziku zemlje u kojoj živimo – kaže Ana.
Ponosna na đake
Ana Bojičić kaže da nastava mora da bude zanimljiva da bi motivisala decu i održala njihovu pažnju i želju da ponovo dođu.
– Zato na svakom času učenicima predstavim po jednu značajnu ličnost i njen život, predstavim jedan deo Srbije i to često bude putovanje na kojem svi poželimo da se nađemo. Uvek obradimo poneko delo naših slavnih pisaca i dotaknemo se gramatike. Treba da budemo ponosni na našu istoriju. Mnogo veće zemlje bi bile srećne da imaju velikane kao što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i mnogi drugi. Znam da radim pravu stvar kad posle časa čujem kako deca komentarišu i govore da bi jako voleli da postanu deo Srbije – ponosna je na svoje učenike Ana.
Čuvamo veru i običaje
– Posle završenih studija upoznala sam supruga i došla u ovu predivnu zemlju. Sve je bilo divno, jedino mi je teško pala misao da se neću baviti odmah svojim poslom, ali srećom i to se promenilo – kaže naša sagovornica.
Prvi susreti i utisci o našim ljudima u Švajcarskoj su budili radost kod Ane.
– Kao i svako ko je daleko od svoje zemlje, uvek sam se radovala kada upoznam naše ljude. Posebno me radovala činjenica da je veliki broj porodica uspeo da održi jezik, tradiciju, veru i običaje u svojim domovima – kaže Ana.
