Svet kakav poznajemo danas ne bi postojao da se pre 163 godine nije rodio Nikola Tesla, najveći naučnik svih vremena koji je hteo da ostvetli celu planetu. Ko zna da li bismo danas imali ulično osvetljenje, radio, televiziju, mobilne telefone, brojne električne aparate i mnoge druge izume koje svakodnevno koristimo, da 10. jula Georgina Tesla u selu Smiljan u današnjoj Hrvatskoj nije rodila svoje četvrto od petoro dece.
Iako je za života često bio nepriznat i omalovažen, danas se ceo svet klanja naučnim dostignućima Nikole Tesle. Uprkos tome što mnogi njegovi izumi nisu nailazili na razumevanje, to ga nije sprečilo da se naukom bavi do smrti, jer je sam za sebe umeo da kaže da je čovek ispred svog vremena koji stvara za budućnost.
Ideja u parku
Prve korake u oblasti naučnih dostignuća napravio je u Budimpešti kada se zaposlio u telegrafskoj kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačivač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku, dok je šetao s prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta“, Tesli se javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju, a onda je, iznenada, počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. U naredna dva meseca razradio je skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.
Tesla je godine života posvetio isključivo nauci, zbog čega se, kako je sam navodio, odrekao porodičnog života. Izumeo je fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica, došao je na ideju o bežičnom prenosu energije, otkrio je električni asinhroni motor, ali i radio-uređaj. Iako se isprva radio pripisivao Giljermu Markoniju, koji je za to dobio i Nobelovu nagradu, američki Vrhovni sud je poništio Markonijev patent 1943. kada se dokazalo da je Tesla izmislio i koristio radio godinama pre njega. Radio-signali su samo još jedna komponenta daljinskog upravljanja koje je Tesla demonstrirao na prezentaciji svog broda na daljinsko upravljanje 1897. godine.
Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde je u Londonu i Parizu držao predavanja na naučnim skupovima. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Stigao je u Gospić nekoliko sati pre njene smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj!“ Nikola je majku Georginu opisivao kao vrednu ženu sa mnogo talenata koja je svojim izumima olakšavala život na selu. Smatra se da je Nikola upravo od nje nasledio sklonost ka istraživačkom radu.
Iako je živeo u vremenu kada je položaj žena bio daleko gori nego današnji, on je, što je njemu bilo svojstveno, gledao daleko u budućnost.
-Ženski um je pokazao da ima kapacitete za sve mentalne zahteve i ostvarenja koja su postigli muškarci, i taj kapacitet će rasti sa generacijama. Prosečna žena će biti obrazovana kao i prosečan muškarac, a kasnije i bolje obrazovana jer će skrivene sposobnosti njenog mozga biti stimulisane na intenzivnije i moćnije aktivnosti jer su vekovima bile uspavane. Žene će ignorisati prethodnike i zapanjiti civilizaciju svojim progresom – govorio je Tesla.
Na sahrani „Tamo daleko“
Poslednje godine života proveo je u siromaštvu i stanujući po hotelima. Ostavio je iza sebe oko 700 patenata. Umro je od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3.327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2.000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu
Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku pesmu „Tamo daleko“. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće.“
Povodom 163. godišnjice od Teslinog rođenja širom Srbije se održavaju brojne manifestacije u čast ovog velikana. Tesla global forum je višednevni multimedijalni događaj koji se svake godine održava u julu, na nekoliko lokacija na Fruškoj gori. Događaj je posvećen popularizaciji nauke, obrazovanja, kulture i duhovnosti. U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu otkriven je reljef „Znanje je moć“ posvećen najznačajnijim srpskim naučnicima, a u prestonici su organizovane brojne izložbe, kao i tribine u čast Nikole Tesle.
Rat struja
Tesla se 1882. godine preselio u Pariz, gde je radio kao inženjer za kompaniju Tomasa Edisona na poslovima unapređenja električne opreme. Odatle odlazi u Njujork, gde ga je Edison zaposlio u svojoj kompaniji i ponudio mu da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje. Edison mu je za taj posao ponudio 50.000 dolara. Tesla je oko godinu dana radio na novim konstrukcijama, a kada je pitao Edisona o obećanih 50.000 dolara, ovaj mu je odgovorio: „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor“ i pogazio svoje obećanje. Srbin je dao otkaz i tu je počeo čuveni rat između dvojice naučnika, poznatiji kao Rat struja! Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je naizmenična struja opasna: hodao je po vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao pse, mačke, pa čak i slona. Na Edisonovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor na to, Tesla je priključio svoje telo u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo da se upali električna sijalica i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Mnogo godina kasnije Tesla je dobio i formalno priznanje da je pobedio u tom ratu. Godine 1917. dobio je zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve.
Detinjstvo i školovanje
Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu. Njegov otac Milutin bio je srpski pravoslavni sveštenik, izuzetno obrazovan čovek koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je Nikola odrastao učeći strane jezike. Imao je brata Daneta i sestre Angelinu, Milku i Maricu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Smiljanu, Gospiću i Rakovcu. Studirao je u Gracu i Pragu, ali zbog teške materijalne situacije, studije nikada nije završio.
Merna jedinica
U čast doprinosa nauci, na stogodišnjicu Teslinog rođenja u Minhenu je Međunarodna elektrotehnička komisija odlučila da uvede jedinicu tesla (T) za magnetnu indukciju što je jedno od najvećih priznanja koje naučnik može dobiti. Datum Teslinog rođenja proglašen je za Dan nauke u Srbiji, koji se u mnogim američkim državama obeležava kao državni praznik.
Samo jednom u Beogradu
Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. do 3. juna 1892. godine. Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna. Sledećeg dana je primljen kod kralja Aleksandra Obrenovića i tada je odlikovan Ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.
– Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu – rekao je tada Tesla.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
