Druga ekonomija sveta sa viškom novca i stalnim privrednim rastom najavila je još pre tri godine da je za centralni i istočni evropski region izdvojila 10 milijardi dolara. Da bi se taj novac u vidu povoljnih kredita utrošio na korist obe strane, potrebni su dobri projekti. Srbija je već ima poslovno iskustvo sa Kinezima koji su uradili revitalizaciju TE Kolubara, učestvovali u izgradnje dela Ibarske magistrale i mosta Zemun-Borča.
Sutra otvaranje mosta
Most Zemun-Borča koji je izgrađen kineskim kreditom i sa Kinezima kao glavnim izvođačima, sutra će svečano otvoriti srpski i kineski premijeri Aleksandar Vučić i Li Kećang. Biće to kruna završnice posete visokog gosta iz Pekinga koji je ujedno prvi kineski premijer u Srbiji posle 28 godina.
Projekte u koje se srpska vlada uzda da će u budućnosti biti realizovani uz pomoć kredita sa Dalekog istoka su revitalizacija pruge Beograd-Budimpešta, sa mogućnošću da se brza pruga produži i južno do Soluna, gde su Kinezi proteklih godina zakupili deo pirejske luke, neophodne za plasman njihove robe ka Evropi. Tu je i izgradnja novog bloka Termoelektrane Kostolac, a Kinezima će biti ponuđen i projekat izgradnje industrijske zone oko Uba, kao i obilaznice Beli potok – Vinča – Pančevo, sa mostom preko Dunava.
Srbija je zainteresovana da kineskim partnerima ponudi da kroz koncesiju učestvuju u izgradnji Koridora 11 (Požega-Boljare), Moravskog koridora (Pojate-Preljina) i deonice puta Surčin-Obrenovac. Prema nekim saznanjima, dobiće poziv i da se uključe u realizaciju autoputa Beograd-Temišvar. Radi se prevashodno o kreditima, zatim koncesiji i javno-privatnom partnerstvu, ali su uoči početka samita pojedini beogradski mediji izašli sa tvrdnjama da su Kinezi zainteresovani i za kupovinu kruševačkog Rubina i Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB).
Od brojnih želja za sada je najizvesnija realizacija projekta pruge Budimpešta-Beograd, ne samo zato što su zajednički nastupaju Mađarska i Srbije, već zato što je za ona kao transportni i logistički put za kinesku robu i usluge, u interesu pre svega Pekinga. O tome je u autorskom tekstu za srpsku agenciju govorio i kineski premijer.
– Baziran u grčkoj luci Pirej i železničkoj pruzi Beograd-Budimpešta, Južni put bi mogao da bude kopneno-pomorska ekspresna linija između Kine i Evrope – navodi Li Kećang.
Za razliku od srpskih političara koji umeju da upadnu u euforiju kad je reč o mogućem daljem partnerstvu sa Kinom, savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević upozorava da Srbiji nije trenutno prioritet izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta.
– Nisam baš oduševljen aranžmanima sa Kinom jer se ne zna koji je rok otplate kredita – kaže Kovačević, podsećajući da je i iz dosadašnjih projekata u Srbiji mnogo veću korist imao Peking nego Beograd.
Samit u brojkama
Beogradski samit je treći po redu, a prethodna dva na kojima je Kina sa 16 lidera zemalja istočne i centralne Evrope dogovarala svoj "novi put svile" održana su Bukureštu i Varšavi. Državne delegacije broje više od 6.500 učesnika, među kojima su i predstavnici 496 kompanija. Među predstavnicima kompanija, najveća je delegacija iz Kine sa više od 315 poslovnih ljudi. Ukupno je akreditovan 941 novinar, od čega je 797 iz Srbije, a iz Kine oko 50 novinara. U organizaciji Samita učestvuje 1.450 ljudi.
Da ta matrica sa "gotovo beskamatnim kreditima", kako ih je juče ocenio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, nije drugačija od one koju nudi Zapad, vidi se i po tome što Kina uslovljava da njene kompanije izvode radove.
– A kad oni izvode radove, mnogo uvoze iz svoje zemlje, o čemu govori da je u 2013. bilo milijardu i 600 miliona dolara uvoza iz Kine – konstatuje Kovačević.
Kritičan je i Kovačevićev kolega Mahmut Bušatlija koji tvrdi da kineska delegacija u Srbiju ne dolazi da bi dogovorila investicione poslove u regionu.
– Samo kad pogledate javno dostupnu listu učesnika na tom skupu postaje sasvim očigledno kakve su kineske namere. U Beograd dolaze njihove građevinske kompanije, firme za opremu i jedna trgovinska. Dakle, oni nastoje da ovaj skup iskoriste kako bi nam prodali svoje usluge – tvrdi Bušatlija i zaključuje da se od samita Srbija može nadati samo "povećanju javnog duga".
Vozom 200 na sat
U nizu jučerašnjeg prebukiranog dana premijer Vučić imao je i sastanak sa ministrom transporta NR Kine Jang Cuantang na kojem su razgovaralo o izgradnji pruge Beograd-Budimpešta, kao i načinima finansiranja projekta. Istaknuta je potreba da studija izvodljivosti bude završena do juna sledeće godine kako bi izgradnja bila gotova do juna 2017. godine. Projekat za izgradnju dvokolosečne pruge za brzi voz koji bi išao 200 km na sat iniciran je u vreme Vučićeve posete Kini, u septembru mesecu ove godine.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
