U sarajevskom kantonu je više Kineza ili Arapa od Srba, a to je teritorija na kojoj je pre rata bilo 27 procenata srpskog življa, dok je u mnogim drugim delovima Federacija BiH situacija još poraznija. Situacija je svake godine sve gora i gora pa tvrdnja da će na kraju ovaj entitet biti potpuno očišćen od Srba nije preterivanje, već sasvim realna mogućnost.
Ovako Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u BiH, objašnjava zbog čega je nedavno izjavio da je plan Bošnjaka da delove Federacije u kojima su ranije živeli Srbi naseli migrantima sa Bliskog istoka.
– Uspeli smo da odbranimo Medeno polje, ali bošnjačke vlasti ne odustaju da migrante nasele baš u srpske sredine kao što je Lipa, oko koje su isključivo srpska sela. Zar nije logičnije da zbog verskih i drugih stvari migrante premeštaju u napuštena bošnjačka sela? – pita Radanović i navodi da su migranti u ovom delu entiteta trenutno u boljem položaju od srpskih povratnika.
– U povratničkim selima u Sanskom Mostu, Krupi, Petrovcu ili Ključu struja nije uvedena već 20 godina, a trenutno je najveći problem da li će migrantima omogućiti besplatan internet ili ne. Uveren sam da bi se Srbi iz sela Prkos, koji nemaju ni struje ni vode, rado menjali sa migrantima iz Bihaća – kaže Radanović.
Prema njegovim rečima u Federaciji je danas tek oko 45.000 Srba, odnosno deset puta manje nego pre rata.
– Prema popisu stanovništva iz 1991. godine u Federaciji je živelo 530.000 Srba, a na popisu iz 2013. bilo ih je 56.000. Danas ih je, nažalost, tek oko 45.000 i uglavnom su skoncentrisani u četiri opštine, u kojima su Srbi na vlasti. U svim drugim opštinama i kantonima ukupan broj Srba je oko 15.000, a po opštinama i kantonima se meri jednocifrenim brojevima.
Radanović navodi da u Unsko-sanskom kantonu od 11 članova vlade nijedan nije Srbin, mada bi morali da imaju najmanje dva mesta.
– Od 251 državnog službenika u Tuzlanskom kantonu samo je četvoro Srba, a to je grad koji je pre rata bio sinonim za multietničnosti. U zeničkom kantonu koji je nekada imao 14 odsto Srba, sada ih u državnim službama nema nijednog, a takva je situacija i u Posavskom kantonu. U Sarajevskom kantonu, u kome je nekada bilo 27 odsto Srba, danas je više naroda i narodnosti pod stavkom „ostali“, a tu su smešteni Kinezi, Arapi i drugi narodi. Tih „ostalih“ je četiri odsto, a Srba tek 2,5 odsto – objašnjava naš sagovornik.
Rušenje pravoslavnih svetinja
Đorđe Radanović kaže da su pravoslavne crkve i groblja u Federaciji na udaru i 24 godine posle rata.
– Najteža situacija je u Pofalićima, gde je samo u jednoj godini zabeleženo 18 napada na lokalnu srpsku crkvu, a bilo je i više skrnavljenja pravoslavnih spomenika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
