Prema važećim propisima, na poresku osnovicu od milion evra građanin Srbije će državi dati oko 146.000 evra ili upola manje od stanovnika Kipra, pišu beogradski mediji.
Za isti iznos Slovenac, Irac, Britanac i Grk će platiti porez blizu 400.000, a Danac i više od pola miliona.
Saša Radulović, nezavisni konsultant za investicije koji je tokom karijere živeo i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD, zastupa tezu da je progresivan porez civilizacijsko dostignuće, jednako kao ljudska prava ili ukidanje smrtne kazne.
Radulović je rekao da je u modernim državama bogaćenje pojedinaca poželjno, ali, za razliku od situacije u Srbiji, oni koji više crpe iz zajedničkih resursa, pa stoga i više zarađuju, plaćaju i veći porez.
"Ja nigde nisam plaćao manji porez nego u Srbiji. U poređenju s Nemačkom, Kanadom i SAD, Srbija je za mene poreski raj“, navodi Radulović.
“Kod nas što više zarađujete, porez vam se smanjuje, a porez na imovinu je gotovo zanemarljiv. Ni u jednom uspešnom društvu to nije tako”, kaže Radulović, ističući da poreska progresija podrazumeva postojanje najnižeg neoporezovanog iznosa koji, na primer, u Kanadi iznosi 10.000 dolara.
“Na ovaj iznos poreska stopa je nula, ali bukvalno. Dakle ne plaća se ni cent, a kod nas su oporezovane i zarade od 150-200 evra. Šansa za korenitu poresku reformu propuštena je 2001. kada je donet zakon koji faktički nije doneo ništa novo u politici oporezivanja dohotka građana. A takvo stanje odgovara samo onima koji profitiraju na tranziciji” , ističe on.
Prema podacima Poreske uprave, u 2007. godine u Srbiji je bilo 18.727, a prošle godine tek 16.500 milionera (građani koji su ostvarili godišnji dohodak veći od 1,64 miliona dinara).
Oporezivanjem milionera popuni se tek deset odsto srpskog budžeta, a u zemljama OECD-a u proseku 25 odsto.
Prema poreskim prijavama, najbogatiji građanin Srbije u 2007. zaradio je oko 3,3 miliona evra i na to platio porez oko 500.000 evra, tri puta manje nego što bi platio u Austriji. Otuda nije ni čudo što nas neki zovu "balkanski Monte Karlo“.
“U Srbiji postoji bezbroj načina da se izbegne plaćanje poreza, a da sve bude legalno. Na primer, ako vaša firma ima profit od dva miliona dinara, vi na to platite porez od 10 odsto, a od preostalih 1,8 miliona samom sebi isplatite dividendu od milion dinara. Tu dobijete oslobođenje do 20 odsto, ili 200.000 dinara, dok na 800.000 platite porez od 20 odsto”, navodi sagovornik.
“Dakle na milion dinara dividende vi platite 160.000 dinara, a u Americi biste platili duplo više. A ono što vam ostane, nakon plaćanja poreza na dobit i isplate dividende, trošite da samog sebe pošaljete na službeni puteve, kupite kola na lizing, mobilne telefone”, objašnjava Radulović mehanizme izbegavanja poreza.
