Pandemija virusa korona donela je nezabeleženu nesigurnost globalnoj ekonomiji, jer se zemlje širom sveta bore protiv rastuće infekcije, sprovode razne strategije sprečavanja socijalnih kontakata i preduzimaju rane fiskalne intervencije kako bi stabilizovale tržišta.
Iako je upravljanje neposrednom zdravstvenom krizom ključno i neophodno za ekonomsku stabilnost, stručnjaci su već počeli da procenjuju kako bi mogao da izgleda oporavak kad virus bude obuzdan i koje će se zemlje najbolje oporaviti.
Američka osiguravajuća kompanija FM Global, jedna od najvećih, izradila je još 2019. indeks otpornosti ekonomskih sistema (Global Resilience Index), koji rangira otpornost poslovnog okruženja u 130 zemalja na temelju faktora kao što su politička stabilnost, korporativno upravljanje, rizik okruženja, logistika snabdevačkih lanaca i transparentnost.
Spajanjem ove lestvice s početnim odgovorom pojedinih zemalja na pandemiju, britanski Bi-Bi-Si je identifikovao koje zemlje imaju veliku verovatnoću za održavanje stabilnosti i otpornosti tokom krize. Srbija je na ovoj listi 130 ekonomija sveta u zlatnoj sredini na 63. mestu. Bosna i Hercegovina je na 70, Crna Gora na 82, Severna Makedonija na 100. poziciji. Pritom 10 zemalja s najvećim kapacitetima za brz oporavak su Norveška, Danska, Švajcarska, Nemačka, Finska, Švedska, Luksemburg, Austrija, SAD i Velika Britanija.
Biće još mera Vlade
Ekonomista Ljubodrag Savić ocenjuje pozitivno paket mera za oporavak privrede posle pandemije koji je donela država Srbija, jer nudi strategiju. Savić ukazuje da će ove mere Vlade Srbije većini privrednika dati vremena da se prilagode na kratak rok.
– Sva je prilika da će ovo s korona virusom trajati duže i da će Vlada morati da razmišlja i o drugim merama. Davanje privatnim preduzećima novac za isplatu minimalca i odlaganje kredita dobra je ideja koja služi da ne bude gore – kaže Savić.
Tu je i druga aktivna mera koje se odnosi na to da Srbija i banke odvoje dve milijarde evra za finansiranje privrede i da država na sebe preuzme oko 40 odsto hipoteka.
Opet štednja
– Država mora da spremi za hipoteke najmanje 500 do 550 miliona evra. Moram da kažem da nemamo nijednu domaću banku, jer je Komercijalna ušla u proces privatizacije. Da ih imamo država ne bi morala da vodi računa o ostvarenju preteranog profita banaka – rekao je Savić.
Prema njegovim rečima, predstoji težak period, ne samo za Srbiju već za ceo svet, a najviše će biti pogođene zemlje u razvoju.
– U ovom trenutku voleo bih da verujem da će ove mere biti dovoljne, da će svet da se oporavlja brže, da će dolaziti investitori kao i do sada, ali se plašim da neće biti tako. Ako ove mere ne daju rezultate mi nemamo drugu strategiju nego da štedimo ponovo – podsetio je Savić na period od pre nekoliko godina kada su smanjene penzije i plate u javnim službama uz zabranu zapošljavanja.
Trošite polako
Savić je građanima skrenuo pažnju da vode računa o novcu i da troše ravnomerno.
– Država će relativno brzo početi da isplaćuje minimalac, što će nekim privrednicima pomoći, ali im to neće mnogo značiti ako ne budu mogli da podignu biznis i propadnu – upozorava Savić.
Dodatno zaduživanje
Za vreme vanrednog stanja Vlada Srbije može pokrenuti postupak dodatnog zaduživanja uzimanjem kredita, emitovanjem državnih hartija na finansijskom tržištu i davanjem državnih garancija u iznosima višim od onih koji su utvrđeni Zakonom o budžetu.
To se navodi u Uredbi Vlade Srbije kojom su uređeni postupci za finansiranje budžetskog deficita, tekuće likvidnosti, kao i sredstava za sprovođenje mera za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.
Pomoć čuva radna mesta
Direktna pomoć za mikro, mala i srednja preduzeća u iznosu tri minimalne plate, i za velika 50 odsto od minimalca, može se koristiti za mart, april i maj, objavila je Privredna komora Srbije.
Preduzećima koja su već uplatila martovsku platu novac neće biti refundiran, već će sredstva dobiti za april, maj i jun.
Paketom ekonomskih mera Vlade Srbije za podršku privredi tokom vanrednog stanja predviđena je direktna pomoć preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima koja zapošljavaju 900.000 ljudi u Srbiji, kako ne bi bilo otpuštanja. Ta preduzeća će dobiti za svakog radnika oko 766 evra na račun, a prva rata te pomoći se može očekivati sredinom maja.
Za zaposlene u velikim preduzećima koji su usled krize dobili otkaz država će plaćati 50 odsto plate za osiguranje od nezaposlenosti, pošto su poslodavci dužni da barem tri meseca uplaćuju 60 odsto prethodne plate.
Dugove plaća svaki deseti
Banke od 1. aprila primenjuju Odluku Narodne banke Srbije o zastoju otplate kredita tokom najmanje tri meseca vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona. Moratorijum je, kako preliminarna statistika banaka kaže, prihvatila većina dužnika. Međutim, tri do 10 odsto zaduženih klijenata, bilo da su privatna ili pravna lica, odbilo je pauzu i odlučilo da nastavi sa otplatom kredita i lizinga.
Zaduženi po osnovu raznih kredita, preduzetnici, poljoprivrednici, pojedinci, svi koji su procenili da im ne odgovara pauziranje i zapravo produžetak otplate za tri meseca, morali su do 31. marta da se jave svojim bankama i odbiju moratorijum. Oni koji se nisu javili, automatski su prihvatili pauzu, kao i da im se kamate tokom tri meseca, kad ne plaćaju rate, raspodele ravnomerno na ostatak duga.
Bez kašnjenja
Prema poslednjoj statistici Udruženja banaka Srbije, prosečan dug za stambeni kredit je oko 28.000 evra. Od svih kredita, keš krediti čine 47,2 odsto, stambeni i za adaptaciju 39,7 odsto, a ostalo su poljoprivredni, potrošački i drugi. A kašnjenje u otplati stambenih kredita je minimalno, oko 1,3 odsto.
