Povodom osme godišnjice Briselskog sporazuma, diplomata Zoran Milivojević navodi da Priština nije ispunila odrednice ovog sporazuma i da je međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija koja je posredovala u pregovorima, doživela neuspeh zbog nepoštovanja sporazuma i neispunjavanja njegovih odredbi.
Milivojević ističe da je u ime Evropske unije Briselski sporazum potpisala Ketrin Ešton i navodi da međunarodna zajednica ima obavezu da prati poštovanje sporazuma, ali ističe da zapadni centri moći ne izvršavaju pritisak na Prištinu da izvrši svoje obaveze, što pokazuje njihovu prećutnu saglasnost u opstruiranju sporazuma.
– Briselski sporazum je u trenutku potpisivanja bio najbolja moguća opcija za normalizaciju odnosa i Srbija je od početka bila na liniji dijaloga i poštovanja svojih obaveza što se ne može reći za drugu stranu. Osam godina kasnije, Priština niije ispunila svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, a izostala je i volja zapadnih centara moći da izvrše pritisak radi primene odrednica sporazuma. Prištinske političke elite nisu pokazale spremnost u ispunjavanju preuzetih obaveza ni pristupanju dijalogu na način koji bi obezbedio normalizaciju odnosa i rešavanje otvorenih pitanja – kaže Milivojević.
U procesu nastavka dijaloga Srbija bi trebalo da zahteva razjašnjenje pitanja da li Briselski sporazum i dalje važi i da zahteva njegovo sprovođenje prvenstveno kroz formiranje Zajednice srpskih opština, ističe on.
– Ukoliko sporazum važi, onda je neophodno sprovođenje njegovih odrednica i formiranje Zajednice srpskih opština koji je važan deo srpske platforme u normalizaciji odnosa i predstavlja garanciju za opstanak i stasus srpskog naroda na Kosovu. Ostaje da se vidi i da li postoji volja posrednika u dijalogu, pre svega Evropske unije, da ispoštuje svoje obaveze i istera na čistinu stvari iz sporazuma. Ukoliko to nije slučaj, onda to više izgleda kao svojevrsna vrsta pritiska na Srbiju da pristupi nastavku pregovora bez obzira na činjenicu da odrednice Briselskog sporazuma nisu ispunjene. Ukoliko prištinska strana nema nameru da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, a Vašington i Brisel ne izvrše pritisak na Prištinu radi ostvarivaja svojih obaveza, postavlja se pitanje da li Srbija treba da poštuje svoje obaveze ili bi trebalo da se vrati na početnu poziciju. Nema razloga da Srbija koja je ispunila svoje obaveze i stvorila novi ambijent na Kosovu pristupa daljim pregovorima sa iste pozicije kao prištinska strana koja svoje obaveze ignoriše i nema nameru da pristupi ispunjenju odrednica sporazuma – naglasio je Milivojević.
Kako kaže Milivojević, vraćanje na početnu poziciju podrazumeva izjašnjavanje Brisela o tome da li je Briselski sporazum na snazi i, ukoliko jeste, trebalo bi odmah da usledi formiranje Zajednice srpskih opština, u skladu sa odrednicama sporazuma. Tada bi i nastavak dijaloga bio omogućen sa pozicija ispunjenih obaveza Briselskog sporazuma. On i ističe da je Srbija od potpisivanja Briselskog sporazuma ojačala svoju poziciju i ističe da su na međunarodnoj sceni mnogi akteri danas spremniji da uzmu u obzir i argumente Srbije.
– Srbija neće podleći nikakvim pritiscima i ucenama i nema govora da promeni svoj stav i poziciju oko Kosova i Metohije. Međunarodne i globalne okolnosti su se od potpisivanja Brisleskog sporazuma takođe promenile, a Srbija je svoju poziciju ojačala. Ništa se ne može rešiti i ne može doći do uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti bez rešavanja srpskog nacionalnog interesa i uzimanja u obzir srpskih državnih i nacionalnih interesa. Nema odustajanja i podleganja pristiscima – kaže Milivojević.
