Direktor Centar za bezbednosne studije iz Beograda, Aleksandar Fatić ocenjuje u intervjuu za "Vesti" da je insistiranje na usvajanju Rezolucije o Srebrenici možda pokušaj dela Evropske unije da se Srbiju pomiri sa gubitkom Kosova, ali i revizijom Dejtonskog sporazuma.
Ukoliko je to tačno, onda takva upotreba žrtava nije korektna prema nevino postradalima, koje god da su oni nacije i vere.
– Ako je pitanje Rezolucije o Srebrenici samo još jedna od tekućih političkih priča, plašim se da je opet reč o političkoj upotrebi nevinih žrtava.
Srbija je trenutno pod velikim pritiskom sa juga i zapada: sa juga da prizna Kosovo, a sa zapada da faktički pristane na reviziju Dejtonskog sporazuma, čiji je ona garant, i na faktičko ukidanje Republike Srpske.
Jasno je da jednom broju članica EU odgovara da se Srbija pomiri sa ova dva politička poraza, usled maglovitog obećanja učlanjenja u EU.
Nastradala sirotinja koja nije imala gde
Ljudi koji su poginuli u Srebrenici, Goraždu, Žepi, Foči su sirotinja koja nije imala kuda. Pitanje je, međutim, da li su rezolucije i politička pogađanja adekvatan način da se oda pošta svim nevinim žrtvama, pogotovo ako služe nekakvim širim političkim ciljevima koji nemaju mnogo veze sa nevino ubijenim ljudima. |
Kakve veze onda ima Rezolucija?
– Diskriminacija među nevino postradalim ljudima je, izgleda, jedna od strategija da se to postigne.
Donošenjem rezolucije o jednim žrtvama, bez pominjanja drugih, napravio bi se dodatni korak ka tome da se moralno opravda ukidanje Republike Srpske i da se ona označi kao genocidna tvorevina. To bar izgleda kao politički i strateški smisao ove inicijative.
Koliko je pametno da Rezoluciju o Srebrenici brani upravo ministar vojni?
– Ministar vojske, koliko shvatam, iznosi svoj stav. Tanjug ga takođe paralelno predstavlja kao
Dosta podela i uvreda
Ministar Šutanovac tvrdi da postoje dve Srbije. Da li se slažete sa tom ocenom?
Činjenica je da je ministar Šutanovac ostvario značajne rezultate, i to pre svega u unapređivanju odnosa sa SAD. On je verovatno najsnažnija politička veza aktuelne srpske vlade sa SAD.
U Srbiji je bilo dovoljno podela i uzajamnih političkih uvreda. Vreme je da evropske vrednosti na koje se svi pozivaju primenimo u praksi i da učesnici u javnom životu počnu jedni druge da tretiraju sa poštovanjem kao pripadnike iste nacije i istog društva. |
potpredsednika Demokratske stranke. To je dakle partijski – politički stav. Verujem da ministar reaguje ljudski kao i svaki normalan čovek, a osnova za takvu reakciju je tragedija žrtava.
Nesporno je da je ono što se dogodilo u Srebrenici ljudska tragedija, kao što je nesporno i to da verovatno još uvek ne znamo za sva stratišta nastala u raspadu bivše Jugoslavije, ni za sve nevine žrtve, sirotinju koja nije imala gde da pobegne kada su oni koji su ratove izazivali i vodili i njima bliski već bili u bezbednim zemljama.
Srebrenica je ipak postala sinonim za stradanje Bošnjaka?
– Na ontološkom nivou nevino ubijen čovek je nevino ubijen čovek, bez obzira na njegovu nacionalnost, rasu, godine starosti i druge osobine.
U tom smislu, razdvajanje žrtava i njihovo sortiranje je licemerno i nečovečno. Pogotovo je neprihvatljivo koristiti nevino ubijene ljude u političke svrhe.
Trebalo bi da se svi jedni drugima izvinemo i da zajednički odamo poštu svima postradalima, pojedinačno i poimence, kao i da sve države regiona pomognu njihovim porodicama i rade na nacionalnom pomirenju.
Deklarativne odluke koje nikome konkretno ne pomažu su politika, koju bi trebalo držati podalje od svetih mesta kakva su sva stratišta nevino postradalih. Pre svega iz etičkih i ljudskih razloga.
