Evropskom bankarskom sektoru u idućih pet godina preti gubitak više od 200.000 radnih mesta, procenjuju analitičari, piše „Fajnenšel tajms“.
Glavni razlozi su sve veće prihvatanje veštačke inteligencije i zatvaranje poslovnica, usled čega banke žure da osiguraju uštede i prebace veći deo poslovanja na internet.
Crne prognoze „Morgan Stenlija“
Prema predviđanju banke „Morgan Stenli“, industrija bi do 2030. godine mogla smanjiti broj zaposlenih za 10 posto. S obzirom na to da 35 analiziranih banaka zajedno zapošljava oko 2,12 miliona ljudi, to bi značilo otpuštanje oko 212.000 radnika.
Smanjenja će se najverovatnije dogoditi unutar odeljenja za takozvane centralne usluge, što uključuje administrativne poslove te pozicije u upravljanju rizikom i usklađenosti. „Mnoge banke navode dobitke u efikasnosti koji proizlaze iz veštačke inteligencije i daljnje digitalizacije u iznosu od 30 posto“, poručili su iz „Morgan Stenlija“.
Trka za uštedama
Evropske banke nalaze se pod snažnim pritiskom investitora da pronađu nove načine za smanjenje troškova i povećanje povrata na kapital, koji kontinuirano zaostaju za američkim konkurentima. Veštačka inteligencija nudi im priliku za poboljšanje odnosa troškova i prihoda – ključne mere efikasnosti koju prate ulagači – nakon što su se prethodni krugovi rezanja troškova iscrpeli.
Banke su već počele navoditi AI kao pokretač restruktuiranja. Holandska banka ABN Amro u novembru je objavila da će do 2028. ukinuti otprilike petinu svojih stalno zaposlenih, dok je izvršni direktor Société Généralea, Slavomir Krupa, u martu upozorio da „ništa nije sveto“ u njegovoj kampanji za smanjenje troškova.
Potencijal veštačke inteligencije
Eksplozivan rast veštačke inteligencije podstakao je strahove od masovnih gubitaka radnih mesta u brojnim industrijama. Njen potencijal da preoblikuje evropsko bankarstvo ističu i analitičari UBS-a, koji je počeo koristiti tehnologiju za pretvaranje svojih analitičara u avatare koji klijentima šalju video-zapise.
Džejson Napijer, rukovodilac istraživanja evropskih banaka u UBS-u, rekao je: „Već vidimo promjene u industriji revizije, prava i savjetovanja, ali banke još ne postižu poboljšanu učinkovitost. Troškovne baze su velike . . . a ovi novi moćni alati tek trebaju biti u potpunosti implementirani.“
Dodao je: „Oni kojima je i dalje potrebno uveravanje da će veštačka inteligencija značajno promeniti finansijske usluge trebalo bi provedu više vremena istražujući alate koji su već dostupni.“ UBS je nedavno poslao svojih 250 najviših rukovodilaca na Univerzitet Oksford na samit o veštačkoj inteligenciji.
Poziv na oprez
Ipak, dok se banke suočavaju s pritiskom da iskoriste uštede koje nudi AI, neki vodeći bankari u Evropi upozoravaju da sa integracijom tehnologije ne treba žuriti.
Konor Hileri, saizvršni direktor JPMorgan Chasea za Evropu, Bliski istok i Afriku, izjavio je: „Jedna stvar na koju moramo biti vrlo oprezni – u ovoj žurbi i uzbuđenju oko veštačke inteligencije u našem svetu bankarstva – jeste da ljudi ne izgube razumevanje osnova i temelja.“
Dodao je da JPMorgan pokušava pronaći ravnotežu između korišćenja veštačke inteligencije za ubrzavanje osnovnih funkcija i osiguravanja da mlađi zaposlenici i dalje budu pravilno obučeni za ključne zadatke. „U suprotnom, stvaramo veliki problem za budućnost“, zaključio je Hileri.
