U savremenom političkom diskursu Srbije svedočimo fenomenu koji izmiče logici racionalnog političkog delovanja, prelazeći u domen apsurda. Ovaj fenomen najpreciznije možemo definisati kao blokadersku uvrnutu političku logiku, sistem razmišljanja u kojem se destrukcija predstavlja kao vrhunski patriotski čin, a paraliza institucija kao zaštita demokratije.
U klasičnoj političkoj teoriji, institucije sistema osmišljene su da budu kanali kroz koje se društveni konflikti artikulišu i rešavaju kroz kompromis. Međutim, protagonisti blokaderske politike uvode novu paradigmu. Za njih, institucija vredi samo ukoliko u potpunosti služi njihovom partikularnom, često uskostranačkom interesu. Onog trenutka kada se pojavi volja većine koja se ne poklapa sa njihovim projekcijama, na scenu stupa strategija opstrukcije.
Ova logika obiluje unutrašnjim kontradikcijama koje su, sa akademskog aspekta, fascinantne u svojoj ogoljenosti.
Zagovornici ove ideologije percipiraju delovanje većine kao „teror”, dok sopstvenu manjinsku blokadu definišu kao odbranu ustavnog poretka. Tako se dolazi do apsurda da je manje demokratski ono što podržava većina, a više ono što blokira nekolicina.
Navodno braneći državu, oni je lišavaju funkcionalnosti. Izbor sudija Ustavnog suda, članova Sudskog saveta ili funkcionalnost parlamenta postaju monete za potkusurivanje. Država se tako pokušava spasti tako što će se potpuno umrtviti.
Primetićete da blokaderi nemaju čvrstu ideološku utemeljenost. Oni su u stanju da u istom danu promene tri političke pozicije, ukoliko im to omogućava da spreče donošenje neke odluke. Cilj više nije kreiranje alternativne politike, već samo onemogućavanje postojeće.
Ovakva politička praksa suštinski pokazuje nemoć i strah od suočavanja sa političkom realnošću. Kada nemate argumente za pobedu na političkom tržištu ideja, kada vam legitimitet među građanima slabi, blokada ostaje jedino oružje. To je logika „ako igračka nije moja, niko se neće igrati”.
Na kraju, blokaderska uvrnuta logika je kratkovida. Ona može doneti privremene, taktičke benefite onima koji je sprovode, ali dugoročno ne proizvodi ništa. Društva koja dozvole da im destrukcija postane primarni politički model osuđena su na stagnaciju. Politička zrelost jednog naroda meri se sposobnošću da prevaziđe ove parališuće obrasce i da se, umesto oko blokada, okupi oko izgradnje jakih i nezavisnih institucija. Sve ostalo je samo jeftina demagogija umotana u plašt lažne zabrinutosti za opšte dobro. Zato SRBIJA MORA POBEDITI!
Piše: Spasoje Tomić
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
