Da dobri ljudi iz dalekog sveta nikada ne zaboravljaju siromašne đake pešake u Raškoj oblasti, uverili su se, još jednom, prvih avgustovskih dana Marija Mara Milanović iz Žunjevića na Rogozni, Stefan Pendić iz zaseoka Đonlije na Goliji i Nikola Petronijević iz sela Joše na ovoj planini.
Svi su izuzetno siromašni, a dobri đaci, dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta. Da nije bilo pomoći naših čitalaca iz celog sveta, u planinskoj zabiti i sirotinji ne bi mogli ni da se prehrane, a kamoli da se školuju.
Najmlađa Marija Milanović od septembra kreće u četvrti razred osnovne škole, Stefan Pendić je učenik četvrtog razreda Srednje tehničke škole u Novom Pazaru, a Nikola Petronijević drugog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu. Marija živi sa siromašnim roditeljima Milanom i Evom u trošnom kućerku sa zemljanim podom, nemaju vodu ni kupatilo. Stefan jedva preživljava sa majkom Radom, ocem Vladanom i bratom Srđanom. Nikola ima samo bolesnog oca Milovana.
Da Mara, Stefan i Nikola i ove jeseni bezbrižno nastave svoje pešačenje i školovanje, ne strahujući hoće li kad krenu svakodnevne kiše, a potom i snegovi, imati novca za kiflu, svesku, čizme ili jaknu, pobrinuli su se dobrotvori O. V. i Marko iz Sidneja i humana Dragana Perić iz Ciriha. Svo troje su mnogo puta do sada pomagali sirotinji u ovom kraju i drugim delovima Srbije.
– Meni i mojim roditeljima Milanu i Evi ponovo je stigla donacija od 200 dolara koju nam redovno šalje dobri Marko iz Sidneja i njegova porodica. To nam je sada jedini prihod i mnogo nam znači, jer je na Rogozni velika kriza i besparica. Nema seče drva, niti nekog drugog posla, pa tata Milan ne zarađuje – priča Marija Milanović i naglašava da je prvu pomoć dobila kada je imala pet godina. Objašnjava kako su im humani zemljaci mnogo pomogli.
– Dobri ljudi su nas spasli još veće bede, kupili su nam konja, zaprežna kola, motornu testeru, kravu, kozu, frižider, pa više ne možemo biti gladni, a mene snabdevaju toplom obućom, odećom i knjigama. Hvala puno Marku iz dalekog Sidneja za brigu o nama. Tata i mama kažu da će Bog nagraditi njegovu dobrotu – poručuje Mara. I đak pešak Stefan Pendić je srećan.
– I nama je stipendija iz Sidneja, koju nam već nekoliko godina šalje dobrotvor O. V, jedini prihod i nada. Da nije ove pomoći koja mi je omogućila da iznajmim đačku sobu u Novom Pazaru, ja bih ostao u selu na planini i ne bih mogao da se školujem – priča Stefan Pendić, budući modelar obuće koji sve što pretekne daje ocu Vladanu i majci Radi da kupe namirnice i plate struju.
Zahvalnost je velika prema dobrotvoru.
– Svi smo beskrajno zahvalni ovom velikom, uspešnom i humanom čoveku sa drugog kraja sveta, puno ga pozdravljamo, želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje ovaj mališan sa Golije.
Donacija od 100 franaka koju mu je poslala Dragana Perić, naša čitateljka iz Ciriha, puno je obradovala i Nikolu Petronijevića, siromašnog đaka pešaka sa Golije koji u zabitom selu Joše živi sa bolesnim ocem Milovanom. Za odlazak u Kragujevac odlučio se jer nije mogao da pešači do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara, a u gradu na Lepenici dobio je besplatnu sobu u đačkom domu.
– Hvala dobrotvorki Dragani što se setila mog sina i mene, bog neka je čuva. Mnogo nam znači svaka pomoć, meni bi bilo mnogo draže da je Nikola u Novom Pazaru, bar bi svakog vikenda bili zajedno. Naša sirotinja oterala ga je tako daleko, samo nek je živ i zdrav – veli Milovan.
Zahvalni
Milovan kaže da će njegov sin završiti školu, imati svoj hleb i biti dobar varilac.
– Moći će da pomogne meni, ali i drugim ljudima u nevolji. Tokom leta smo srećni što smo zajedno, donacija će nam dobro doći da se Nikola spremi za nastavak školovanja – kaže Nikolin otac.
Nema više gladi
Stefanu Pendiću čitaoci „Vesti“ pomažu duže od decenije, maloj Mari osam godina, a Nikoli Petronijeviću tri godine. Kada smo ih prvi put sreli i napravili priče o njihovim patnjama bili su najčešće gladni. Već nakon prvih donacija glad je otišla u prošlost. Sada su divni mališani koji maštaju o danu kada će i oni moći da pomognu drugima u nevolji.
